LIFT – bilijar, pikado i ekipa

Cetinjska je u poslednjih godinu dana ponudila dvocifreni broj svetlucavih i glasnih mesta za kafu, piće i izlazak. Međutim, LIFT nema veliki znak koji upućuje na ulaz, promoterke ili glasnu muziku. Kroz tirkizni prilaz pa kroz vrata lifta, jedini spoljašnji znak raspoznavanja, ušli smo i razgovarali sa Nikolom Vemićem i Alijem Güneyem o njihovom lokalu, koji se svakog dana otvara u 17h. U to neko vreme oni, kao i većina njihovih prijatelja, nakon dnevnog posla traže predah, te ga uglavnom nalaze u bilijaru, pikadu, pivu i dobroj muzici. 

Kako je došlo do toga da otvorite lokal? 

Slučajno (smeh). Nikada nismo mislili kako mi možemo da budemo vlasnici bilo čega, mislim, nismo zamišljali da možemo da vodimo neko mesto. Zapravo je opuštajuće, lepo nam je ovde. Čak i kada niko od nas dvojice nije za šankom, tu smo. Otvorili smo mestu u kom je nama prijatno da budemo, jer nam je takvo falilo. Nema neke posebne filozofije. Nismo znali ni kako će da se zove, ali morali smo to da smislimo pred otvaranje.

A prostor, kako ste došli do njega? 

Kada smo naleteli na prostor, to nas je i ohrabrilo. Ovde je bilo sedam soba, pa smo porušili zidove i u stvari tada primetili da ima mesta i za bilijar.

Šta je LIFT – kafić ili klub? 

Ne znam, nije ni važno (smeh). Najviše bar, otvara se u popodnevnim časovima. Ali, nije bila ideja da bude samo bar, da dođeš da piješ, nego da igraš igrice. Hteli smo prvo da imamo arkadne igre, ali to je bilo komplikovano, pa samo otvorili bar bez ičega, a onda ipak rešili da želimo bilijar i pikado. Sad je to nekako glavna stvar.

Imate li neke ambicije da zovete DJ-eve i pravite žurke? Do sada ste to radili svega nekoliko puta. 

Nemamo nikakav plan, imali smo u početku žurke, da bi ljudi čuli za mesto, ali to nije pravilo. Nekad dođu ljudi i sami puštaju muziku.

Deo ste Beyond House kolektiva, odnosno, i sami ste DJ-evi. Puštate li vi muziku ovde? 

Za sada još uvek nismo, ali to ne znači da nećemo. Sada nam je prijatnije da budemo u šanku i među ljudima, ovo mesto doživljavamo sasvim drugačije.

Recite nam nešto o enterijeru – jeste li promišljali ili se i on dogodio spontano?

Sve je pronađeno, donešeno, skupljeno bez neke posebne namere i namene. Možda su ove sijalice recimo prepoznatljive, prave super atmosferu noću. Zanimljiva je priča oko ovih slika na zidovima, jer nam je u jednom trenutku delovalo prazno, pa smo se setili da sve to što je nekada visilo u KGB-u sada ne stoji nigde. Pozvali smo Jelenu Kecić i uzeli to, pa nam je trebalo neko vreme da posložimo (smeh). I da, eto, tu su stikeri na vratima. Osim toga, ništa specijalno.

Čini mi se da imate osnovnu ponudu pića, što je iznenađujuće, jer se svi sada trude da imaju milion vrsta svakog pića. 

Pa da, sve što ljudi piju imamo, samo ne u sto varijanti. Nemamo domaća kraft piva, ali čekamo neko iz Crne Gore, o tome sada razmišljamo i pregovaramo sa tim ortakom koji ga pravi. Nešto ne verujemo da je veliki izbor pića presudan, ovde ljudi sada uzmu bilo koje pivo, pristojne cene, normalna pića. Poenta je da komuniciraju međusobno, bleje, igraju.

Na koji način promovišete LIFT? 

Ne trudimo se oko toga, ali ljudi dosta sami kače na Instagram, najviše to kad igraju. Nekako se desilo prirodno, a ne forsiramo ni to, niti bilo šta drugo. Ko bude čuo, doći će. Tako je najbolje. Imamo Facebook stranicu, nismo nikada mislili o tome da se reklamiramo. Zato i nema znaka.

Ko dolazi u LIFT? 

Ortaci i njhovi ortaci. Uglavnom sve ljude znamo, i to nam je super, okupe se, ostanu ovde satima, igraju bilijar. Bukvalno ne može da se dođe na red, nismo to mogli ni da pretpostavimo, ali stvarno nam je drago.

Nameravate li možda da napravite neki turnir? 

I ovako ljudi to rade neformalno, samoinicijativno. Možda, da, nije loša ideja, već je neko to pominjao. Videćemo! Planiramo da donesemo i stoni fudbal, to obavezno. Razmišljamo i o pravom pikadu, a možda i o fliperu.

A neka druga dešavanja – kulturna, svirke, bilo kakve akcije? 

Ako neko bude imao ideju, raspoloženi smo za nešto, naravno. Pričali smo o izložbama možda, ne znam. Što da ne.

Šta mislite da izdvaja vaš lokal od drugih? 

Pa eto, taj bilijar, pikado, činjenica da su ljudi upućeni jedni na druge. Ne drndaju telefone, pričaju, svi se znaju ili se upoznaju. Nismo imali očekivanja da će to sad da krene da radi odjednom, ali smo se baš oduševili.