After kod Tifanija 9

Simonidu su obasjavala neonska svetla u podzemnoj garaži njene zgrade, dok je pokušavala da pronađe mesto za njen automobil. Skrenula je i pritisnula kočnicu, uparkiravši se tik uz zid. Kada je otvorila vrata, čula je zvuk Banetovog motora iza sebe. Pritsnula je dugme za automatsko zaključavanje na ključevima i čuo se karakteristični zvuk da su kola na sigurnom. Stavila je svoje malenu tašnu na krov automobila, kako bi podigla kosu i vezala je u punđu. Nasmešila se samoj sebi, jer je to bio znak da je anksioznost na maksimumu kada god pretura po torbi, tražeći hb olovku da podigne kosu. To uvek radi na poslu kada je pod žešćim pritiskom i to svi znaju – Simonida podiže kosu, sklanjajte se! Da je bilo moguće, Simonida bi uzela daljinski da uspori večerašnje dešavanje i da u slowmotionu vidi kako Bane skida kacigu. Bat njenih Miu Miu salonki odzvanjao je u pustoj garaži dok se približavala njegovom motoru sa kog je upravo silazio, stavljajući kacigu u maleni prtljažnik pozadi. Kada mu je prišla, neosetno se trznuo, a potom osmehnuo pokazujući do koje mere je uzbuđen.

“Sada tek shvatam koliko podsećaš na Šeron Stoun iz “Niskih strasti”, tako kako stojiš, gledaš, kosa…”, govorio je, vezujući motor.

Simonida je pogledala u plafon, zažmurila, a potom se kiselo nasmešila stavljajući obe ruke na bokove.

“Od ovoga može da se povrati.”, bila je cinična.

“Ozbiljan sam.”

“Ma daj, ne izmišljaj. Osim toga, nisam uopšte znala da se ložiš na stereotipe. Ali, mogu da te obradujem, imam gomilu leda u frižideru…”

Bane se pridigao, privukao je sebi i strasno poljubio, prekinuvši je u pola reči. Simonidi je za trenutak srce zastalo da radi, duboko je uzdahnula i progutala “knedlu”. Kada je otvorila oči, Bane je gledao u njene zenice i nežno poljubio u čelo.

“Ajmo…”, povukao je za ruku.

U liftu je napetost mogla da se seče nožem.

Značajno je pritusnula dugme sa brojem “4” i pogledala se u ogledalu. Bane nije prestao da je odmerava i njuši, poput neke životinje koja je pronašla idealan plen, lovinu koju je tražila celog svog života. Simonida nije smela da ga pogledala, jer je mislila da ćeš ono za čim oboje žude desiti upravo tu, u tih nekoliko kvadrata, a to nikako nije želala.

“Lepo mirišeš.”, nastavljao je sa komplimentima na koje Simonida nije znala šta da kaže. Jednostavno, kao da joj je neko zavezao jezik, stajala je ukupano i gledala maleni ekran koji je pokazivao smenjivanje spratova. Kada se lift zaustavio, Bane joj je prišao sa leđa i usnama lagano dodirnuo vrat, što je u Simonidi izazvalo talas uzbuđenja. Žmarci su joj preplavili telo, a poput elektro šoka se stresla i izašla napolje u pravcu ulaznih vrata stana.

Dok je Bane stajao na terasi i pušio, Simonida je lomila led i pokušavala da napravi što bolji džin tonik. To će svakako ublažiti tenziju, opustiti atmosferu i učiniiti da se Simonida u potpunosti opusti. Ušla je na trenutak u kupatilo, uštinula se par puta za obraze i pomazila mačku koja je smoreno sedela na svom pesku. Pokupila je pune čaše sa radne površine u kuhinji i krenula ka terasi na kojoj je Bane uživao u pogledu. Pogled sa njene terase je zaista zadivljujući, to je možda jedan od razloga zašto će ljudi reći Simonidi da joj je stan lep. Terase ljude nagone da ne vide ostale nedostatke prostora, koji je ovaj stan posedovao i previše. Dok se lagano približavala, kockice leda u čašama su se sudarale, poput neke vesele publike koja prati dešavanje na daskama koje život znače. Ovog puta Simonida je bila u glavnoj ulozi, te je pokušavala da smisli šta je najzgodnije da se kaže sada kada bude izašla na terasu, a vetar joj podigne kosu na tren.

“Zaljubljena sam u taj pogled.”, ništa drugo joj nije palo na pamet, a Bane se okrenuo uporedo gaseći cigaretu u pepeljari.

“O, hvala ti.”, pružila mu je čašu sa džin tonikom.

“Biće napeto ujutru, sve živo smo pomešali.”

Simonida ga je gledala ispod obrva dok je nameštala usne da otpije malo pića koje će joj usporiti uzburkani krvotok. Odložila je čašu na sto, prišla mu sasvim blizu i naslonila se na ogradu. Do te mere je zapuhnuo miris divlje lavande iz saksija da je pomislila za momenat da su negde na moru, na terasi nekog hotela na Mediteranu pod svetlom mesečine i zvezdanog neba.

Doduše, osvetljenje hrama Sv. Save bilo im je direktno oči, stvarajući taj efekat blurovanog punog meseca. Bolje reći, gradskog oreola koji se video u daljini. Osetila je dodir njegovog dlana na prorezu haljine i lagano spuštanje ka šlicu koji je iznenada spustio do kraja.

Haljina je pala na Simonidine bokove, a on joj je pomogao da se spusti skroz, na pločice. Simonida je imala blaženi osmeh na licu, izraz lica koji ljudi imaju kada nisu sigurni da li je to što im se dešava san ili realnost. OKrenula se lagano, a on je uhvatio obe njene dojke rukama i pogledao je direktno u oči, što ju je nateralo da zažmuri. Tada je osetila kako je njegove snažne ruke podižu i prenose sa terase unutra. Muškarci su potpuno neverovatna bića, pomislila je Simonida tada, jer on kao navođen nekim, ušao je pravo u spavaću sobu. Kada je spustio na krevet, na momenat se pridržao za ivicu, u položaju kao da će da kine, a ne može. Simonida je otvorila oči, ne znajući čemu ova pauza.

“Jel’ sve u redu?”, pitala je tiho, a on je klimnuo glavom, nežno je poklopivši svojim telom. Spojeni i uvezani, potpuno su bili predani laganom petingu koje je oboje podjednako uzbudio. Kakva sreća kada neko zna da se ljubi, mislila je Simonida, u polumraku sobe koju je obasjavala lampa iz hodnika. Bane je odjednom mora da prestane da je ljubi, ponovo napravivši čudnu pauzu, ovoga puta da protrlja oči. Ponašanje je bilo po malo neuobičajeno, ali Simonida nije pridavala mnogo značaja, sve dok mačka nije skočila na krevet. Bane se trgnuo i potpuno odvojio od Simonide, naslonivši se na naslon kreveta.

“Fuck…”, procedio je kroz zube. Simonida se pridigla i nastavila da ga ljubi, a on je suptilno odgurnuo, a potom i kinuo.

“Izbaciću je ako hoćeš.”, rekla je.

“Ma, ne, nije to. Alergija, neću moći da ostanem. Ne ide.”

“Molim?”

“Alergičan sam na mačke.”, smoreno je rekao Bane, a Simonida je zabacila glavu u stranu, uhvativši se za čelo. Bane je još jednom kinuo, a potom i ustao. Simonida ga je gledala iz kreveta dok je navlačio pantalone.

“Vidimo se neki drugi put.”, Bane je prišao Simonidi i strasno je poljubio, što ga je istovremeno nateralo da ponovo izbaci pritisak iz nosa.

“Javiću ti se za koji dan.”, tužno je stajao na pragu spavaće sobe. Simonida je ustala da ga isprati, tako u toplesu i gaćama, prebacujući kosu sa jedne na drugu stranu. Stavila mu je glavu na rame, a on je pomazio. Simonida nije mogla da veruje da su mu oči bile natečene i crvene za nepunih pola sata. Mačka je odmah došla u hodnik, da slučajno nešto ne propusti. Bane je još jednom poljubio Simonidu, uzeo ključeve motora i izašao. Kada je zaključala vrata, Simonida se okrenula, naslonila se na njih i ljutito pogledala u mačku.

“Šta me gledaš?!”, besno je odbrusila Simonida, a mačka je graciozno odšetala svojim putem ka punoj činiji hrane u kuhinji.

Zauvek vaš