Da li imate preko 18 godina?

After kod Tifanija 6

Ljubavni roman 6. deo. Da li je to što konobari prepoznaju Simonidu u Maderi dobar ili loš znak?

0
0

Simonida je dugo bila zagledana u elegantni meni restorana “Madera”, gotovo pa da je meditirala čitajući nazive jela koja su se nalazili u ponudi. U restoranu je bilo tiho, s obziom na to da je bila nedelja, samo su neka nemirna deca u dnu prelepe bašte pravila buku, ali su čak i zvuci dečje vriske delovalo terapeutski na odsutnu Simonidu. S vremena na vreme, kad god bi joj se ukazala prilika, Simonidina sestra Stanislava uhvatila bi je za ruku i nežno stegla ceo dlan.

Bašta restorana “Madera” bila je jedna od lepših u gradu i Simonida je volela da svrati s vremena na vreme. Kada bi zakoračila već na prvi stepenik, osećala se posebno, jer je atmosfera tog restorana zaista posebna, gotovo filmska. Konobari su je već poznavali i prestala je da rezerviše, jer za nju uvek mora biti mesta. Ovoga puta, nakon sahrane, želela je zaista nešto posebno, u pomen svojoj baki i dilema nije postojala u njenoj glavi. Simonida je ponovo stavila Tom Ford sunčane naočari, jer je imala utisak da će opet početi da plače, a osećala se neprijatno da to radi tako otvoreno, pred svima. Tuga je ipak intimna stvar, koja se ne deli sa celom baštom restorana. Stanislava je izvadila satensku maramicu iz Cèline torbe i pružila je sestri.

Stanislava je bila tri godine starija, visoka i prelepa, totalna suprotnost od Simonide, operska pevačica, sa uspešnom karijerom iza sebe. Trenutno živi sa mužem, austrijskim dirigentnom, u Beču i očekuje trojke, posle nekoliko pokušaja veštačke oplodnje u Pragu. Simonida je bila zabrinuta za njenu trudnoću, jer su se stvari sa bakom tako iznenada izdešavale, ali Stanislava nije delovala da je bilo šta može poremetiti.

Mihajlo je voleo da kaže da je to zbog toga što Stanislava ima mesec u Jarcu, a takve osobe su pragmatične i hladne.

Međutim, Stanislava je uvek stajala čvrsto na zemlji, uprkos tome što je još kao jako mala pokazivala afinititete prema umetnosti. Zapravo, savršena izbalansiranost njenog uma, mašte i racionalnosti, održava njen život pod kontrolom.

“Moraću da krenem.”, Mihajlo je napokon prekinuo tišinu među njima i Simonida se trgla iz “meni” meditacije.

“Ali ništa nisi jeo.”, jedva je izgovorila Simonida. Pomazila ga je po ruci.

“Ma i ovako ne smem ništa da jedem do mora. Pogledaj me.”, Mihajlo se uštinuo za stomak.

“Ma daj šta ti je? Izgledaš savršeno!”

“Mikonos, draga moja, Mikonos me čeka! Nisam valjda dao tolike pare da me tamo niko ne pogleda.”

Ljubavni-roman-6-2

Mihajlova poslednja opaska je uspela da navuče maleni osmeh na Simonidino ispijeno i bledo lice. Mihajlo je pogledao u svoj Iphone 5s, nekoliko puta kliknuo prstima po ekranu, u momentu kada je konobar prišao da ih pita da naruče.

“Neću ništa, upravo se spremam da krenem.”, rekao je Mihajlo dok je podizao svoju Diesel torbu sa poda.

“Za vas uobičajeno, jel’ tako.”, konobar je gledao u pravcu Simonide koja je i dalje bila odsutna.

“Da, da, kao uvek.”, odjednom je ukapirala da se konobar njoj obraća.

“Ja ću samo čorbu od vrganja i neku salatu.”, rekla je Stanislava nasmešivši se ljubazno. Stanislava je zaista imala te urođene manire dame sa dvora,  iako ih nikada niko nije učio bontonu. Nažalost, obe su jako rano ostale bez roditelja, oboje su poginuli u avionskoj nesreći kada su se vraćali sa poslovnog puta iz Afrike. Zaposleni u Geneksu, i majka i otac su im radili u prevodilačkom timu koji je te godine poginuo, te su one morale da se odsele iz Beograda na neko vreme i da žive u Kikindi kod bake. Ali, nesreća ih je i zbližila, uvek su bile dobro povezane i nisu se razdvajale sve dok Stanislava nije morala da ode na usavršavanje glasa u Salzburg. To je bio trenutak kada su se po prvi put udaljile, što je Simonidi mnogo teško palo, jer je imala utisak da je ostala bez sestre.

Mihajlo je lagano izlazio iz bašte restorana, flertujući sa jednim od konobara. Jednostavno, koristio je svaku priliku da se nekome dopadne, što je Simonida ispratila ispod tamnih naočara. Kada je Mihajlo u potpunosti nestao iz vidokruga, Stanislava se nakašljala značajno.

“Jesi razmišljala o udaji?”, rekla je Stanislava. Simonida je skrenula pogled u stranu, jer je znala da sada kreće dijapazon klasičnih pitanja koje je Stanislava volela da postavlja praveći se da joj je majka.

“Ne znam zašto svaki put izigravaš našu majku. Udaću se kada nađem muža.”

“Znam, ali to govoriš već nekoliko godina unazad i ništa. Brinem se za tebe.”

“Nema potrebe za tim. Osim toga, nije život formular pa da ispunjavam redom!”, rekla je ljutito Simonida.

Ljubavni-roman-6-1

Konobar je donosio ogromne bele tanjire i lagano ih spuštao ispred Simonide i Stanislave. Simonida je iz torbe izvadila maleno ogledalce, otvorila ga i pogledala da li je sa njenom kosom sve u redu. Stanislava je za to vreme raširila platnenu salvetu, presavila je preko kolena, zaštitivši teget YSL kostim.

“Baka ti je ostavila nasledstvo.”, rekla je Stanislava hladno.

“Kako to misliš?”, Simonida je skinula naočare.

“Pa, znaš da je tebe najviše volela.”, rekla je Stanislava podigavši escajg sa malenog tanjira pored.

“Pri tom, nije mi jasno odakle joj 100.000 evra na računu.”, nastavljala je Stanislava.

“Ništa mi nije jasno.”, Simonida je vratila naočare na nos.

Sutradan, Simonida i Stanislava su se našle na aerodromu “Nikola Tesla”. Od kako živi u inostranstvu, Stanislava iz nekog razloga više voli da odsedne u hotelu nego da “smeta” sestri. To je Simonidu izluđivalo, međutim posle par puta se navikla. Stanislava je mislila da je to mnogo praktičnije za obe, s obzirom na to da Simonida ima maleni stan i da ni jedna ne bi mogla da se opusti. Simonida je već bila na aerodromu, kada je Stanislava izlazila iz taksi vozila. Stanislava je večito kasnila, jer je imala običaj da nešto zaboravi, pa bi onda morala da se vraća ili tako nešto slično. Dok je vozač izbacivao ceo Rimowa set kofera, neka od balkanskih pevaljki je užurbano prošla sa svitom, ostavljajući znatiželjne poglede za sobom.

Nakon check in procedure, Stanislava je snažno zagrlila Simonidu.

“Ne moraš da me pratiš, idi odmori se.”, toplo je rekla Stanislava. Simonida je slegla ramenima i počela da plače.

“Dolazim uskoro, ti se čuvaj.”, plačljivo je rekla Simonida. Stanislava je još jednom zagrlila, izvukla ručku kabinskog kofera na gore i otišla u pravcu pokretnih stepenica. Simonida je stiskala usne i mahala sestri koja je nestajala u moru drugih putnika. Simonida je izašla van aerodromske zgrade dok su je ljudi zaobilazili gurajući svoj prtljag. Napolju je bilo prohladno i sunčano, idealno da se ne radi ništa. Simonida je zbog sahrane uzela nekoliko dana odmora i odlučila da se zaista odmori.

Otišla je do kućice da plati parking i predala je karticu službeniku. Dok je tražila novac po tašni, osetila je da je neko promatra.

Lagano je okrenula glavu i nije mogla da veruje ko se upravo nadvija nad njom – košarkaš u penziji, odnosno preduzimač sa Vračara.

“Ovo je više nego neverovatno, zar ne?”, odmah je rekao. Simonida nije rekla ništa.

“Mislim da je vreme da idemo na piće posle ovoliko susreta.”, nastavljao je.

Simonida je stajala i dalje kao ukopana, držeći nekoliko novčanica u ruci, dok je službenik nervozno čekao da joj vrati kusur.

“Mislim da si na redu.”, nasmešio se.

Nastaviće se…

Zauvek vaš

AFTER-kod-TIFANIJA-5

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: