Da li imate preko 18 godina?

After kod Tifanija 15

Ljubavni roman, 15. deo. Da li se Simonida oporavila od emotivnih turbulencija na letu za Njujork?

1
0

Prelistavala je poslednji broj američkog Vogue magazina, kada je stjuardesa najavila sladoled. Simonida po običaju nije podnosila prekookeanske letove, jer su joj očili bile otvorene kao sovama u mrkoloj noći. Srce joj je se radovalo jer će uskoro poslužiti nešto kremasto i hladno, nešto što bi moglo da smanji anksioznost koju je osećala uprkos lekovima za smirenje.

Bila je hipnotisana novim Valentino sandalama koje je videla na nekoj od stranica i neprekidno se vraćala da ih malo bolje pogleda, nije mogla da iščeka da se vrati u Beograd i pošalje poruku šaneru, koji ih verovatno već ima, samo ne u njenom broju. Bacila je pogled na drugu stranu, zavideći Darku koji je spavao kao beba. Zapravo, nije mogla da veruje da je on jedna od onih osoba koja u avionima drži povez preko očiju. Ddoduše bilo joj je simpatično što su se nalazili u British Airways avionu, a na povezu je pisalo Turkish Airlines. Potajno se nadala da će neko od osoblja da ga opomene da skine tu spontanu reklamu, kao kada vas u kafiću zamole da ne jedete sendvić ili parče pice. Usiljeno ljubazna stjuardesa sa neprijatno pravilnim navlakama u osmehu pružila joj je kartonsku čašicu napunjenu sladoledom od vanile i lešnika, što je na trenutak usrećilo Simonidu, pa je zatražila i Darkovu. Na ekranima je išao jedan od onih filmova sa Renée Zellweger koji ju je naterao da pomisli kako je upala u božićnu atmosferu, iako realno nije bilo to doba godine. Nekako, takvi filmovi se gledaju ispod ćebeta, prvog dana nove godine, kada ostajete kod kuće, jedete hladno pečenje i zaostalu rusku salatu. Kao da je bilo bitno šta se gleda avionu, samo da se prekrati to kilometarsko, dugo vreme koje je prolazilo sporo, bar u Simonidinom slučaju.

Višak vremena je uvek natera da razmišlja o glupostima koje je toliko opterete da je sasvim sigurna da će je džet leg samleti kada slete. Naravno, razmišljala je o Banetu, šta radi sada, u kom je restoranu, kome šalje sms poruke i da li će hteti da plati abortus, jer je bila ubeđena da je ono dete u stomaku njegovo. Biljana je lagala, Simonida je bila gotovo sigurna u to, ali je lagala je nije želela da je povredi, trudila se da je natera da veruje kako je Bane ipak njen dečko. Mislila je kako nema gore opcije od ove, da sedi preplavljena insomnijom, jede sladoled kao da je u pms-u, razmišlja o dečku koji neće da joj se javi i prezire drugaricu jer postoji mogućnost da se ostvari kao majka.

U tom momentu se ispred nje ukazalo strašno lice Ane Vitnur koja na nekoj donatorskoj večeri drži govor pun saosećanja.

Uvek se pitala kako održava onaj paž već hiljadu godinu i da li je srećna ispod tih tamnih naočara za sunce. Bacila je Vogue sa strane i otvorila free shop katalog, možda bi mogla da kupi neki švajcarski sat koji joj uopšte nije potreban, jer trošenje novca uludo je uvek dobra terapija da se čovek oseti korisnim. Darko se za to vreme prebacivao sa jedne na drugu stranu, izgledalo je kao da će da spusti glavu na njeno rame. Sve što je ikada mrzela u avionu je kada neko od putnika zaspi i glava mu padne na njeno rame. Uvek se uspaniči kada se to desi, a sada naročito jer nije želela kontakt sa Darkom ni na jedan način.

Ljudi uvek izgledaju neočekivano dok ih gledate kako drže oči sklopljene, naročito ako je u pitanju šef koga svakog dana viđate kao prgavog i autoritativnog  čoveka. Ponekad je Simonidi krajnje smešno to njegovo ponašanje nalik ćuranu koji se šepuri pred celim dvorištem pokazujući da je glavni, jer je svesna da se iza te poze krije jedan sasvim drugi čovek. Uplašeni dečak,  kome upravo na rever od sakoa lagano klizi pljuvačka iz usta. Kada je podigla glavu da izvidi da li postoji još putnika koje more slični problemi kao što je nesanica, jedva da je mogla da nabroji još pet ljudi koji su bili budni. Odlučila je da ustane, protegne noge, ode do toaleta i zamoli stjuardesu za neki novi časopis i čašu penušavog vina. Dok je pokušavala da ne razmišlja o tome koliko u kabini toaleta nema vazduha, i ma koliko ravnodušna bila po mnogim pitanjima iz trenutnog života, radovala se svom prvom susretu sa Njujorkom.

ljubavni-roman-15-2

Kada su sleteli na JFK aerodrom, Simonida nije ni slutila da će joj susret sa najpoznatijim gradom na svetu ipak biti mnogo više od pukog turističkog doživljaja. Nešto se dogodilo, kao da je u nju ušao vazduh koji do tada nije uspela da oseti. I stvarno, poptuno neverovatno, sve joj je bilo poznato, kao da je tu već bila. Da li je to od previše gledanja „Seks i grada“, holivudskih filmova, preteranog maštarenja o gradu iz snova, nije mogla da objasni, ali kao da je došla kući.

„Kakav grad!“, nehotično je izašlo iz nje dok je iz taksija gledala u visoke oblakodere poput devojčice koju je tata poveo na daleki put. Pospani Darko koji još uvek nije uspevao da se probudi, okrenuo se na ovu njenu konstataciju, promrmljao nešto sasvim nerazgovetno sebi u i nastavio da kunja na zadnjem sedištu. Sa radija je, tek tako, ničim izazvana, počela pesma „People“ Barbare Strejsend i Simonida je pomislila kako je velika šteta što nije noć, jer bi u tom slučaju u potpunosti  uživala u jednoj od svojih omiljenih numera. Zamišljala je da će večeras, kada se svi sastanci završe, u dugoj haljini čiji se krajevi vuku po podu, sići u lobi hotela, sesti za prazan bar i naručiti jedan duži džin tonik i neka devojka će pevati obradu ove pesme. Bio bi to sasvim lep poklon za sve ono što je preživela u poslednjem periodu.  Ako se to kojim slučajem ne dogodi, čaša alkoholnog pića uz muziku sa CDa će biti sasvim okej.

Kada su stigli do hotela, Simonida je shvatila da je Darko želeo da budu zajedno u sobi, što je ona kategorično odbila. Da stvar bude još gora, mladić koji je radio na recepciji bio je poreklom iz Bosne i sasvim je jasno razumeo svaku reč njihove svađe.

„Opusti se, bona…“, Simonida je na njegove reči samo podigla obrvu i tražila da je smeste u odvojenu, single sobu, što se Darko nije nimalo dopalo. Kada je ušla u hotelsku sobu, bacila se na krevet i upalila televizor. To uvek radi, kao da će slika koja se emituje da je oporavi poput bioptron lampe. Darku se toliko njena odluka nije dopala da je već nakon pet minuta imao taj strogi, naređivački ton razmaženog deteta saopštavajući joj da bude tačna i da se pojavi u lobiju za pola sata.

Do zgrade gde su se održavali zakazani sastanci ćutali su sve vreme. Tenzija je bila takva da se činilo da je neko između njih stavio ogromno staklo bez mogućnosti da podignu slušalicu i porazgovaraju, kao u američkim zatvorima. Međutim, Simonida je bila umorna od njegove pasivne agresije i znala je da je ljubaznost ubitačna za takve ljude.

Partneri iz banke za koju su radili u Srbiji bili su profesionalni, Darko bi pre rekao „pravi Amerikanci“. Na svu sreću sastanak je bio vrlo produktivan, taj neki tip sa kosom nalik Donaldu Trampu pohvalio je Darka u nekoliko navrata, njegovu produktivnost i pokazanu ekspertizu, pa su oboje mogli opuštenije da odu na ručak.

„Ja nisam takva devojka“, rekla je Simonida sipajući malo Evian vode sebi u čašu.

Darko je podigao glavu i odvojio pogled od menija koji je držao u rukama.

„Ne spavam sa šefovima, Darko. Ti si okej momak, nije problem u tebi, ali ja nisam takva. Nisam jedna od onih koje će da budu srećne što ih je šef odveo na poslovni put, odveo u krevet, kupio parfem i bacio ih kao iskorišćene čarape.“

U tom momentu Simonidi je stalo nešto u grlu, ukočio joj se jezik, pljuvačne žlezde su krenule pojačano da rade. Darko je spustio pogled, shvativši da se nešto dešava sa Simonidom. Simonida je gledala preko njegovih ramena, sasvim hipnotisano, dok se par graški znoja pojavilo na njenom čelu. Obrisala se platnenom salvetom i ustala. Darko je pratio pogledom njen graciozni hod, dok je išla ka jednom od stolova restorana. Prišla je dvojici muškaraca u odelima i Darko je bio jako znatiželjan šta će se sada dogoditi. A šta je i moglo da se dogodi, s obzirom na to da je jedan od dvojice muškaraca bio Bane. Onaj isti Bane koji se nije javljao dosta dugo

Sasa-Waltz

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: