After kod Tifanija 12

Kada je nakon mesec dana napokon napustila prostor Kliničkog centra, Simonida ni sama nije mogla da veruje da ove subote sedi na suncu, ispred kafea Pržionica i uživa u kremastoj kafi latte. Za tu svečanu priliku, koja je značila da je napokon slobodna poput ptice iz zlatnog kaveza, odlučila je da zapali i jednu cigaretu, iako je odlučila da će da raskrsti sa tim porokom zauvek. Međutim, nikad ne reci nikad.

“Kada bi se čovek uvek osećao ovako čudesno dok ispija najobičniju kafu, život bi zaista bio magičan.”, mislila je Simonida promatrajući svet oko sebe kroz ogromne, crne Tom Ford naočari za sunce. Da je neko ne poznaje, sasvim sigurno bi mogao da pomisli da se radi o mladoj udovici, koja je nedavno sahranila bogatog muža, kriminalca. Bledilo Simonidinog lica savršeno je išlo uz geometrijski pravilne crte naočara ovog svetski poznatog brenda koji se na ivicama završava izduženim slovom “T”.

Simonida, poput preporođene osobe, koja se upravo vratila iz nekog spa rezorta ili planinskog santorijuma za oporavak svetskih džet set zvezda, sedela je sasvim mirno, u zenu, sama sa sobom.

Imala je nekakav čudan osećaj da joj trenutno ama baš niko nije potreban. Grupa mladih i napaljenih biznismena koji su se obično skupljali oko kafea, ove subote je bila glasnija no obično. Simonidu su zabavljale te lovačke priče, jer je upravno neko od njih prepričavao koliko dugo traje koitus sa njim. Inače, to štopanje vremena i probijanje ličnih rekorda, Simonidi je bila jedna od omiljenih budalaština sa kojom neki mušakrac može da otpočne priču o svojim dostignućima i prednostima. Nije bila ni svesna da oni tako lako mogu da vide njen osmeh Mona Lize, s obzirom da je ona imala osećaj da je nevidljiva s obzirom da su joj naočare prekrivale pola lica. U jednom trenutku joj je palo na pamet šta bi Bane mogao da kaže o svom prolaznom vremenu i kako bi bilo lepo da to može i sama da proveri. To uopšte nije loša ideja, da krišom upali štopericu na telefonu ako se ikada budu više videli, s obzirom da je odjednom prestao da se javlja. Najpre je slao cveće svakog dana, da bi na kraju prestala da dobija i smsove od njega. Međutim, odlučila je da se ne nervira, njen život kao da je počeo onoga dana kada je dobila otpusnu listu i kada je ponovo izašla napolje. Sada je više nego ikada ubeđena da je čovek njenog života čeka tu negde, iza ugla i da njeno vreme tek dolazi.

Okrenula se da dohvati još jednu cigaretu iz kutije, kada je niz ulicu ugledala Mihajla, koji je otišao na Mikonos sa namerom da ostane deset dana, a ostao je tri meseca. Nikad srećniji i zadovoljniji, koračao je u beloj košulji i iscepanih farmerkama, sa osmehom od uva do uva. Od kako se znaju, Simonida ga nikada nije videla tako euforičnog i punog energije. Mihajlo je obično znao samo da kuka i biva depresivan, neko ko se nekoliko puta već u životu skidao sa ksanaksa i rekreativne narkomanije.

Kada je ugledao Simonidu, bukvalno je vrisnuo od sreće, a napaljeni biznismeni su se okrenuli, misleći da se radi o potencijalnom plenu na kojem bi se dalo raditi na postizanju još boljih rezultatu kada je prolazno vreme u krevetu u pitanju.

“Ne smeš da me grliš!”, upozorila ga je Simonida strogo. Iako se oporavila skroz na skroz i dalje je imala bolove u vratu tokom noći, pa su joj rekli da bude oprezna i da se čuva.

“Vidim ja da ćemo ti i ja zajedno da idemo u neku banju. Meni treba odmor od odmora, a tebi od bolnice.”, Mihajlo je nameštao frizuru i ogledao se u Iphone 6 telefonu dok mu je kamera bila nameštena za selfie.

“A jedan povratnički selfie?”, upitao je Mihajlo i automatski se napućio, nagnuvši glavu kao Simonidi, koja je bez pitanja nabacila izgled “opasnice”.

“Ček, nije dobro, u kontra svetlu smo. Daj malo izbaci sise.”, Mihajlo je pokušavao da nađe najbolji ugao da ih fotografiše.

“Čoveče, pričaj mi kako je bilo, pusti slikanje.”, okretala je očima iako se iza tamnih stakala to nije ni videlo. Mihajlo je napokon bio zadovoljan, pa je konačno spustio telefon pored Simonidine šoljice.

“Jao, čoveče, pa tamo je ludnica. Ne znaš gde da gledaš, majke mi. Upoznao sam savršenog tipa, Šveđanin, hirurg, u oktobru dolazi u Srbiju. Izgleda da se udajem.”, Mihajlo je bio više nego euforičan, možda čak i previše, jer krdo alfa mužjaka oko njih je počelo da bude nervozno. Nije znala da objasni sama sebi, ali Simonida nije mogla da se raduje. Bilo joj je porazno da eto i njen najbolji drug homoseksualac pronašao čoveka svog života i da se udaje pre nje. Jednostavno, mislila je da će se srušiti i umreti tu, u prašini, na dnu Dorćola i da će joj glava srušiti Ikeinu bocu punu vode.

“Šta ti je? Jesi okej?”, pitao je zabrinuo Mihajlo. Simonida je klimnula glavom, ali htela je da pobegne, da se nekako izvuče iz ove situacije, jer više nije bila mirna kao na početku dana kada je mislila da je ovo jedno čarobno jutro.

“Mislio sam da ti budeš kuma!”, veselo je rekao Mihajlo. Simonida se predala u potpunosti, mislivši da joj je neko upravo u ovom trenutku pritisnuo dugme “mute” u mozgu, kako bi mogla da preživi činjenicu da će nakon svega što je doživela biti i kuma na venčanju.

Ceo vikend je imala gorak ukus u ustima, nije izlazila iz kuće, neprekidno gledajući stare episode “Seks i grada”. Toliko je sve znala napamet, da je počela da mrzi i junakinje koje je toliko volela.

“Ta konjasta Sara Džesika…”, mislila je dok je pokušavala da odlomi komad snažno zaleđenog Häagen-Dazs sladoleda sa prelivom od karamele. Znala je da će da Boža trener da je sahrani kada bude došla u ponedeljak u teretanu, jer nabacila je čak šest kila, a dobro zna koliko joj treba da ih izgubi. Ali, dobro, makar će jesti šta god želi celu nedelju, sve dok ne svane pondeljak. Uništiće se do povraćanja. U trenutku kada je odlučila da prekine gledanje “Seks i grada” i ode na manikir, zazvonio joj je telefon.

“Halo… Da…”, bila je to Biljana, koja je nije zvala od onog dana u Smokvici. Sa druge strane je vladala tišina, Biljana se dvoumila šta da kaže, čulo se samo ubrzano disanje.

“Odlučila si da glumiš napaljenog manijaka ili šta…”, Simonida je pokušala da opusti ovu glupu situaciju.

“Simonida… Htela sam da razgovaramo. U stvari, moramo pod hitno da se vidimo.”, bila je konspirativna Biljana. Simonida se pogledala u ogledalu i shvatila da je zaista vreme da se ponovo vide, s obzirom da njen glas nikada do sada nije zvučao ovako zabrinuto. Spustila je slušalicu i otišla da se istušira.

Nastaviće se…

Zauvek vaš