Kišobran pred Zaokret

Četri dana nakon proslave sedmog rođendana njihove rasklopive organizacije Kišobran, a nedelju dana pre otvaranja novog prostora u kom će gostiti svoje Zaokret večeri, razgovaramo sa dvojcem koji vodi ovu kulturnu organizaciju, Ivanom i Markom.

Ivan i Marko su organizaciju nasledili od ekipe Ivanovog brata Gorana i sedam godina kasnije pod istim Kišobranom organizuju žurke, pozorišne predstave, radionice i ostale mladeži bliske formate. Sada se spremaju za otvaranje novog prostora koji se nalazi na adresi Cetinjska 15a, a ukoliko ste ikada čuli za ovu ekipu jasno vam je da će se tamo servirati indie način razmišljanja.

Srećan 7. rođendan! Šta ste sve dobili na poklon na proslavi u Domu omladine 5. decembra?

M: Hvala! Pa ne znam šta da odgovorim da ne zvuči čizi, jer u suštini nismo dobili ništa, a opet nekako kao da smo dobili sve, jer smo mnogo srećni što su svi došli i što je baš bilo lepo (smeh).

I: Dobili smo 1600 osmeha (smeh).

Ko je pre sedam godina uskliknuo: „Kišobran! To je to!“?

M: Uskliknuo je Goran, velika džinovska glava Kišobrana, u trenutku spajanja 3 indie ekipe Riffs, Go With The Flow i Brits. Ideja je bila okupiti te ekipe pod jedan veliki kišobran. Da smo Ivan i ja birali ime verovatno bi bilo neko gluplje ime.

I: Da, nas dvojica smo u to vreme samo dolazili na sve te večeri i skakali u prvim redovima. Goran je inače moj brat pa smo tako malo po malo ušli u ekipu i napravili haos!

U vašim „O NAMA“ po internetu stoji da ste organizacija koja se bavi promocijom nezavisne kulture i umetnosti ali ste zapravo najpoznatiji kao indie VJ/DJ kolektiv koji je u stanju da dovede 1000 ljudi na žurku. Svaki put. Nećemo da vas pitamo koja je vaša tajna već da vas zamolimo da do detalja opišete kako vam to polazi za rukom.

I: Mi volimo da verujemo da se sve to dešava jer dosta vremena i truda posvećujemo Kišobranu. Već u februaru okvirno znamo koliko će se Kišobran žurki desiti do kraja godine, gde će i kada će se one održati, zašto baš tamo i zašto baš tada. Svaka žurka ima neku malu foru, bilo da je to neka muzička tema, neka drugačija VJ scenografija ili nešto treće. Nekada su male stvari dovoljne da začine događaj. Na Kišobran rođendanu je tog dana od jutra do jutra radilo 30 ljudi i mi mislimo da ljudi to umeju da prepoznaju i na neki način cene, svesno ili nesvesno, potpuno nebitno, pa zato dolaze u tolikom broju. Takođe, radimo dosta retko, na nekih 5 do 7 nedelja, nekad i ređe, pa valjda i to doprinosi toj velikoj poseti.

M: Verovatno si u pravu za to da smo najpoznatiji po žurkama, ali možda je manja eksponiranost naših drugih delovanja takva jer su to sve manje i intimnije stvari. Na primer, Kišobran teatar je svojom prošlogodišnjom monodramom “Kokice ne goje”  dobio Zmajevu nagradu. VJ tim je letos pored ovih muzičkih festivala radio maping zgrade na otvaranju Kotor art festivala. Ove godine smo sa Pop depresijom organizovali značajan broj svirki. Tu su i radionice, grupe su najčešće od 5 do 10 ljudi, nemamo te megalomanske planove sa našim manjim akcijama, već ih radimo za ljude koji već znaju da im fali to što im nudimo…

Oduvek nas je zanimalo da li ste klasični ili džepni kišobran?

M: U suštini baš i ne volimo kišobrane, ali ako bih morao da biram – klasični (smeh).

I: OK, ja sam onda džepni (smeh).

Koliko vas ima trenutno pod Kišobranom?

I: Aktivnih članova ima 12 ili možda ipak 14, ali je kroz Kišobran prošlo dosta ljudi koji su u nekom trenutku aktivno učestvovali na ovaj ili onaj način. Tu je i Kišobran alumni.

M: Ima tu još  njih koji su realno pod Kišobranom, dizajnera, tviteraša, fotografa, muzičara, Holanđana, programera, raznih Čačana, arhitekata i magaraca, ali im nekako nismo dali javno priznanje i člansku kartu. To je naša greška, ali znaju oni da su Kišobranci.

U jednom dužem periodu ste držali VJ radionice u Kulturnom centru GRAD. Koliko ste generacija izveli na pravi VJ put i da li vas na ulici zaustavljaju mlađi ljudi za koje nemate pojma ko su uz: „Dobar dan, nastavniče“?

M: Od 2011. držimo VJ radionice. Pored Kc GRAD dešavale su se i u UK Parobrod, u UK Vuk Karadžić i u Domu omladine Beograda. Odradimo 3 – 4 radionice godišnje, sa izuzetkom ove, 2015. kada smo organizovali samo jednu, za srednjoškolce. Što je najgore, taj momenat “Dobar dan nastavniče” postoji. Prošlo je oko 80 ljudi kroz razne cikluse radionica. Sa nekim ljudima smo i dalje u kontaktu, neki su ostali da rade sa nama neke događaje, neki su aktivni članovi Kišobrana, ali generalno na te radionice gledamo kao na način da popularizujemmo VJ kulturu i približimo je ljudima. Ne tripujemo se da smo mi sad neki magovi vizuelnih umetnosti i sad učimo ljude da bacaju magije. Više im pokazujemo šta postoji, šta mi znamo i pokušavamo da smanjimo tu krivu učenja koja je često kamen spoticanja kada počinjete da se interesujete za nešto.

I: Radili smo i foto radionice, DJ radioncie, teatarske radionice za decu itd.

Šta to otvarate 17. decembra i da li smemo da povedemo drugaricu na otvaranje?

M: Otvaramo Zaokret. Naš prostor. Zaokret je nešto što postoji paralelno sa Kišobranom već 6 godina i sada je vreme da dobije svoj dom.

I: Da, Zaokret će biti baza Kišobrana, mesto gde će se dešavati sve naše manje akcije, ali prvenstveno će biti bar, kafić za sve indie ljude i sve drugare kojima fali naše nedeljno veče Zaokret koje se do nedavno dešavalo svakog četvrtka evo već 6 godina.

Imali ste mini turneju nedavno. Kako su prošle te žurke i gde pokisli mogu da vas iskoriste po regionu uskoro?

I: Žurke su prošle sjajno. U Nišu standardno dobro, tamo smo manje više domaći, obilazimo Feedback na 6 meseci već 4 godine. U Skoplju je isto bilo zabavno. Radili smo žurku zatvaranja filmskog festivala Cinedays, videlo nas je dosta ljudi, a bilo je i onih klasičnih “Kišobran” faca, mi to umemo da prepoznamo.

M: Ne znam gde mogu pokisli da nas iskoriste, ali smo u Skoplju pokisli kao carevi jer nismo nosili kišobrane. Šalu na stranu, planiramo jednu skromnu, ali hrabru turneju po Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. Obići ćemo još gradova po Srbiji, da ne bude da negujemo samo Niš.

Svake godine pravite top 10 listu pesama koje zapravo biraju posetioci vaših žurki. Koje pesme su do sada završile kao #1?

I: Da, top deset iz 2015! Akcija bi trebalo da krene sledeće nedelje, samo da sredimo sajt. Nekih godina bili su to ziceri, nekada i iznenađenja.

M: Nije to čak ni toliko pitanje #1 pesme, više je fora u celokupnom muzičkom izboru ljudi, to je super fora da vidimo šta verni kišobranci slušaju, pa onda formiramo naredne plejliste sa osvrtom na sve to. Sajt je topdeset pa čekirajte ranije izbore.

Da li biste bili ljubazni da nam pošaljete po jedan omiljeni meme?

Marko:

Ivan:

Šta smo propustili ove godine kada je reč o muzici? Izvucite neko tajno oružje.

I: Misilm da je teško sada nekog iznenaditi, ili prosto biti jedini koji sluša neki bend.  Izdvojio bih  recimo, Ducktails,  Low i Destroyer.

Voleli bismo da čujemo i koje poznate ili manje poznate VJ-eve Kišobran ceni?

M: Ja se divim Joanie Lemercieru, čoveku koji je pre par godina izašao iz Anti VJ labela koji je između ostalog i osnovao. Anti VJ je nekako svima poznat i na neki način mainstream, ali i dalje kidaju. Memo Akten je umetnik koji je potpuno lud, ne toliko VJ, ali opet… Takođe tim iza 1024 architecure projekta je po meni možda i najznačajniji za razvoj umetnosti novih medija. Daniel Shiffman iz Processing tima, Izvanredni Bob, naravno, naši VJ Guru Nino Strohecker i Goran Balaban. Volim i ludog Srbina Meksikanca abducta koji je ozbiljan vvvv entuzijasta itd.

Chromatics ili Glass Candy?

I: Lagan izbor, Chromatics.

*Fotografije: Predrag Todorović, Neda Mojsilović