Da li imate preko 18 godina?

Kaste bar – dobrodošli kući

U unutrašnjoj bašti Deligradske 4 nalazi se mala, skrivena oaza, u kojoj osećaj da ste u centru grada lako iščezne.

Ovde zaboraviš da si na najbučnijem mestu u Beogradu – Slaviji. U baru Kaste možeš da sediš satima i osetiš se zaista kao kod kuće. Jedni čitaju knjigu, drugi završavaju svoje aktivnosti na lap–topovima, a u bašti se igra pikado, pleše, odmara na travi i igra sa psima. Kaste je nastao kao ideja dve mlade osobe koje potiču iz kulturološki različitih sredina – Tare iz Srbije i njenog muža Đulijana iz Italije. Ovaj par deli istu pasiju prema muzici, provodu i enterijeru, te je odlučio da Beogradu ponudi nešto novo. Ističu da se ovde ljudi plaše da poruče koktele, jer nemaju dovoljno poverenja u kvalitet sastojaka, dok je u Italiji situacija potpuno drugačija. Tamo, sve generacije posle posla idu na koktel ne bi li se opustile i družile. O tome kako izgleda kada se razbije formalnost i ozbiljnost u već previše ozbiljnom svetu govori Tara Jeremić, idejni tvorac bara Kaste.

Kakav kafić možemo očekivati kada se udruže dve kulture? 

Možete očekivati opise naših karaktera i istorije našeg porekla. Kaste predstavlja naše živote, naš stil, muziku koju slušamo, hranu i piće koje volimo, i način na koji dočekujemo prijatelje i nove ljude. Upoznali smo se u Milanu dok sam ja studirala, a Đulijano se bavio muzikom. Posećivali smo različite žurke, upoznavali ljude – zabavne, lude, moralne, nemoralne… On je dugo radio u „Fondacione Prada“ muzeju, u baru Luče, koji je nalik na Wes Andersonov stil – vintage, retro. Želeo je da  napravi konekciju Andersonove fotografije sa klasičnim barom u Milanu, i uspeo je u tome. Kaste smo mi!

A ko su Tara Jeremić i Giuliano Cifarelli? 

Dve osobe sa potpuno različitih mesta, kulturno raznovrsni individualci, koji imaju mnogo toga zajedničkog. Bar Kaste ne bi postojao da mi nismo imali jedno drugog. Oboje smo dugo živeli u različitim zemljama i na drugačije načine smo se susretali sa kulturama i ljudima. U koju god zemlju da su nas „bacili“, mi smo se lako prilagodjavali. Kao mala sam živela u Bejrutu, Grčkoj, Francuskoj i Engleskoj, pa završila u Italiji, a Đulijano je rekreatvno putovao svuda.

Pokušali ste da udahnete toplinu i originalnost enterijeru, kako bi se svako osećao kao kod kuće. Odakle potiče ime bara Kaste?

„Kaste“  je reč za dom u južnoitalijanskom dijalektu, tačnije u oblasti Barija i Pulje. Obično Italijani govore „a casa“, što znači „kod kuće“ ali u slengu govore “a kaste”. Baš zato što nam je ovde „kućna atmosfera“, ljudi imaju odnos kao da su došli u naš dom – „Benvenuti a Kaste!“.  Đulijano je rođen Bariju, a odrastao je u Pulji. Sa dvadeset godina se preselio u Milano, ali uvek će sa sobom nositi deo svog prelepog grada.

Koje zemlje su vam bila inspiracija u kreiranju „sopstvenog doma“?

Putovali smo u Berlin i Pariz i neprestano smo kupili ideje sa underground, retro i mix mesta, uglavnom alternativnih. Obožavamo Berlin! Kaste je italijansko mesto, ali dodatno je zanimljiv, jer nalikuje Nemcima.

Pored Srbije i Milano nam je takođe velika inspiracija. Reč je o gradu mode i muzike, umetnosti uopšte. Šezdesetih je  bio grad za izlaske, grad noćnog života, koktela i aperitiva. Želeli smo da iskoristimo Đulijanovo umeće, a znali smo da tržite za koktele u Beogradu nije razvijeno.

Dugo ste živeli u Francuskoj, Londonu, Italiji… Zbog čega ste odlučili da otvorite ugostiteljski objekat baš u Srbiji? 

Odlučili smo da otvorimo bar u Beogradu zato što smo videli potencijal. Uostalom, reč je o mom gradu, htela sam da svoju zemlju učinim lepšom i donesem nešto što sam naučila u inostranstvu. Za Đulijana je to mnogo više od iskustva, koje je naučio da deli. Ne govorim da je mnogo lako krenuti iz početka ovde, ali mislila sam da bi ljudi to ovde umeli više da cene. Ljudi u inostranstvu već imaju sve, a ovde je drugačije, mi  nemamo taj luksuz. Ljudi  su ovde uzbuđeni kada su nove stvari u pitanju, čak i kada im novac nije raspoloživ, oni idu napred. Oni žele da vide, da čuju, iskuse sve novo i originalno. Beograd se kulturno uzdiže, neprestano nam turisti dolaze i to mu je i snaga i moć. Očigledno je da neke stvari ovde nisu perfektne, ali verujem da ovde i dalje postoji neka iskrenost u ljudima i bolje funkcionisanje u radu nego što je to u nekim zapadnim zemaljama.

U baru Kaste sve odiše vrednošću i tradicijom, kako biste opisali enterijer? 

Mi  mnogo volimo vintage. Na nove stvari gledamo kao na bezdušne.

Sve što je novo je tako obično, dosadno, gotovo da me srce zaboli. Staro je tako dragoceno, sofisticirano, jednom rečju – jedinstveno. Priča svoju priču. Enterijer bara je iz različitih delova sveta.

Svaka stolica ima drugačije poreklo. Ne znamo odakle su došle, ko ih je pre posedovao, ali poštujemo to, i upravo to daje našem baru dušu. Trebalo nam je dosta vremena da nađemo jasan koncept bara.  Izgradili smo ovaj bar sopstvenim rukama i nameštaj smo veoma dugo sakupljali.

Da li to znači da ste posećivali buvljake, second–hand shop-ove?

Kupili smo mnoge stvari po buvljacima Italije, Holandije i Srbije. Mnogo unikatnih predmeta je zapravo pronađeno na ulici, kao što je jedinstveni gramofon iz ’80-ih, koji savršeno radi. Neki od predmeta su iz naše porodične kolekcije – stare fotografije, ploče i slike.

Kako su te stvari dospele u Srbiju?

Kao i uvek, na početku ništa ne ide lako. Imali smo problema na srpskoj granici, što i nije iznenađujuće.  Spakovali smo se i poveli sa sobom kombi prepun nameštaja, uprkos tome što sam znala da će nam praviti probleme. Pitali su nas šta planiramo da radimo sa nameštajem, da li planiramo da ga renoviramo i preprodamo? Tražili su nam da platimo određenu sumu novca za sav taj nameštaj, kristal čaše i slike. Sva sreća, pa je Đulijanu dozvoljeno da preseli sve što njemu pripada iz jedne zemlje u drugu, jer je on bio legalni državljanin Srbije. Preživeli smo još jednu prepreku.

Kakva nas ponuda očekuje?

Ovde možete naći samo domaća jela. Ako tražite pizzu, ovo nije mesto za vas. Mi nismo tipični italijanski komercijalni restoran. Pripremamo južnoitalijanske obroke i gurmanske sendviče, koji se ne pronalaze lako. Naši gosti vole naše alhoholne i slatko/kisele sendviče, kao što je naš  „Parmigiana“ obrok – raj na zemlji. To je recept moje svekrve. Ustvari, većina je. Oni stvarno kriju tajne sastojke.

Zašto su baš vaši kokteli posebni?

Koncentrišemo se na internacionalne koktele. Nažalost u Beogradu ljudi još uvek nemaju kulturu ispijanja koktela. Ne mogu da razumeju da ih i  muškarci često piju – smatraju da su kokteli isključivo ženska pića. Želimo da se ovaj koncept konačno promeni i kultura ispijanja koktela zaživi. Nažalost, istina je da malo ko zna da pravi prave koktele u Beogradu. Ljudi se uplašeni da probaju nešto novo, jer misle da su jedini sastojci tona votke i sok od pomorandže. Ovo nije slučaj u Kasteu. Đulijano je proveo mnogo godina učeći i koristeći različite sastojke ne bi li napravio što bolji ukus. Koristi mnogo začina i voća, od kojih  neke niste nikada ni videli, ni čuli da postoje. Stranci, na primer, uvek naručuju koktele kod nas, i to u velikim količinama, pa pretpostavljam da to znači da su dobri. (Smeh)

Kakva muzika nas opušta kod vas?  

Od blueza do džeza, od stare škole roka do stare škole popa, eksperimentalne elektronike, dream pop, klasične muzike, od ’70-tih do ’80-ih godina italijanskog roka i popa (Lucio Battisti, Lucio Dalla). Ponekad volimo da puštamo i operu, a kada naši gosti dođu da uče ili završavaju svoj posao, biramo nešto opuštajuće i umirujuće.

Kakve nam nove projekte pripremate?

Radimo na novom muzičkom projektu, i polako ga privodimo kraju. Želimo da pokrenemo novi tip DJ seta, koji u potpunosti odgovara Kasteovoj viziji. To neće biti tipičan DJ set koji se sluša po klubovima. Interakcija sa izvođačima i publikom će biti na mnogo većem nivou. Pokrenućemo DJ set sa našim dragim prijateljima i magičnim umetnicima “Hiver”, koji su se pre nekoliko godina prvi put pojavili u Bergajnu, kulturnoj instituciji u Berlinu. Sve o našim događajima objavljivaćemo na društvenim mrežama. U planu je da ponovo realizujemo „Kasteov garaž market“, koji se sastoji od lokalnih umetnika, starinskih stvarčica na prodaju i filmskih noći u našem vrtu. Održavaćemo i filmske večeri dokle god nas vreme služi. Izložbe, takođe. Svi domaći i strani umetnici su dobrodošli, ukoliko žele da iskoriste naš prostor i izlože svoj rad kako u zatvorenom, tako i na otvorenom. Otvoreni smo za nove ideje!

U kom trenutku ste rekli „Napravili smo dobar posao!“?

Najveći kompliment nam je kada Italijan dođe i kaže: „Ovo je najbolji koktel koji smo probali!“.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: