Magija u šoljici kafe

Ovo je jedino mesto u gradu gde možete dobiti isključivo kafu i filtriranu vodu. U Pržionici se posebna pažnja posvećuje kvalitetu pripreme svakog napitka. Iskoristili smo poslednje lepe jesenje dane da sa Andrijom Erićem razgovaramo o konceptu i razvoju ovog mesta. Sedeli smo na stepenicama ispred Pržionice, obasjani jesenjim suncem, i razgovarali uz šoljicu odličnog espresa.

Andrija kaže da je lokacija odlična. Van je kruga dvojke, ali blizu centra grada. Na ideju da je ovo idealno mesto za Pržionicu došao je na otvaranju pekare Šarlo, koja se nalazi u neposrednoj blizini. U posao je krenuo sa partnerom Slavkom Markovićem.

“Bio sam na otvaranju Šarla jednog sunčanog jutra i pomislio kako je ovo super lokacija. Mesto nije prometno, malo je pomereno iz centra, a opet nije daleko. Nekako je skroz drugačiji osećaj. Slavko je našao prostor u kome je bila kafana. Došao je sa idejom da pokrenemo Pržionicu, znao je da imam dosta znanja o kafi i krenuli smo zajedno”, počinje priču Andrija, koji je pržionicu otvorio pre dve i po godine, posle decenijskog iskustva u ugostiteljstvu.

Za dizajn lokala, kao i za pokretanje Pržionice, zadužen je arhitekta i dizajner Marko Basarovski, saradnik na projektu od samog početka. Namera je bila da se sačuva prvobitni industrijski izgled. Najviše pažnje i novca uloženo je u opremu za proizvodnju i pravljenje kafe. Odmah po otvaranju se, kako ističe Andrija, osetila dobra energija i Pržionica je počela da živi.

Šta je presudno uticalo da u Beogradu otvorite mesto koje će ponuditi najkvalitetniju kafu na ovdašnjem tržištu?

Velika ljubav prema kafi. Velika želja za svakodnevnim hedonizmom. Mi smo narod koji svakodnevno pije mnogo kafe, ne tako kvalitetne. Lepo je ponuditi lepše i kvalitetnije, poboljšati svakodnevni hedonizam naroda. Šoljica kafe je pristupačniiji hedonizam za goste od mnogo drugih proizvoda. Ovdašnje tržište je mnogo zanimljiva stvar :)

Šta je ono što Pržionicu razlikuje od drugih mesta u Beogradu, koja takođe svoju ponudu baziraju na služenju kafe?

Istina proizvoda, istina godine berbe, istina datuma prženja, istina načina prženja, jedinstvenost prženja, svetlije prženje, voćnost u šoljici, vibracija služenja, vibracija ambijenta, vibracija poverenja gosta, eklektika svih čula.

Očuvali ste industrijski izgled koji se uklapa u okolinu, nema previše mesta za sedenje, klasičnih stolova, pušenje je zabranjeno, mesto je bez klasične bašte. Kako ljudi, navikli na malo drugačiju ponudu, reaguju na to?

Sto ljudi sto ćudi, ali svakodnevno baš puno ljudi uživa sa nama i mi sa njima. Marko Basarovski je napravio magiju od prostora koji se uklapa u univerzum, a ne samo u okolinu :) Kada je lepo vreme ispred Pržionice može da sedne puno ljudi, imamo džakove od kafe, lepše je nego na stolicama i stolovima, naši gosti tako kažu, spustiš se na zemlju onako pošteno, pre ili posle napornog dana, svi su okrenuti ka suncu, ljudi uživaju. Kada je loše vreme malo je stiska, ali ložimo drva, čuje se pucketanje, manje je ljudi nego leti pa se bolje komunicira. Ljudi uživaju, ujutru je nalepše. Porede nas sa Berlinom, Njujorkom, naravno da nam to prija, jer mi nismo kopija, ne postoji slično mesto sa takvom eklektikom. Beograd je lep. Ljudi koje poznajemo su original.

Kako ljudi reaguju na minimalistički meni – kafa i voda?

Kafa i voda u suštini uopšte nisu minimalistička ponuda kada se prema njima gleda pravim očima, a svakim danom sve više ljudi to kapira i uživa u velikoj šarenolikosti naše ponude. Bukvalno je svaka šoljica kafe drugačija.

Zbog čega ste se, ako govorimo o Srbiji, odlučili za neuobičajen način rada koji podrazumeva da ne radite uveče i da je Pržionica zatvorena nedeljom?

Ugledali smo se na neke stare zanatske radnje i trudimo se da održimo zdrav balans između rada i odmora.

Kako bi opisao ekipu koja svakodnevno dolazi u Pržionicu?

Čista eklektika.

Koliki je izazov doći do najkvalitetnijih vrsta zrna iz izvoza?

Teže je nego u većem delu Evrope, ali je više do ljubavi, volje i posvećenosti. Mi taj kvalitet zrna plaćamo skuplje nego bilo gde, a cena kafe u šoljici je jeftinija nego bilo gde. Takođe i pakovanja kafe za kućnu upotrebu. Samoposluživanje u Pržionici nije zbog toga što je to negde viđeno, pa je kul, nego zato što jedino na taj način možemo da ponudimo proizvod za tu cenu. S druge strane, naravno da ako se radi kvalitetno može lepo i da se zaradi, tako da bih opet rekao: ljubav, volja i posvećenost.

Kakvi su poslovni planovi za budućnost?

Planiramo da naučimo još mnogo o kafi, kao i odnosu sa ljudima. Planiramo da širimo dobru energiju istim tempom. Planiramo poslovne poteze koji su originalni, eklektika i budućnost. Planiramo da služimo naš stil i u raznim lepim gradovima van Srbije. U Berlinu to već radimo.

Među prvima ste koji su pre 2,5 godine zaboli zastavu na donjem Dorćolu, industrijskom delu grada u kojem se stalno otvaraju nova mesta. Kako vidiš razvoj ovog dela Beograda u narednih pet godina?

Nadam se samo da nam neće mnogo poskupeti kirija :) Mi više razmišljamo o našem ličnom razvoju i oživljavanju delova grada koji su trenutno kao ovaj naš deo pre 2,5 godine. Lični razvoj podvlačim.

Kakva se muzika sluša u Pržionici ovih dana? Šta je tvoja muzička preporuka za ovu jesen/zimu?

Life Recorder – Hope In The Soul
Jorge Velez – Floo
Jesper Ryom – Apolune (Taron-Trekka Remix)
Luvless – Dance
Red 7 – Space Junk