Da li imate preko 18 godina?

“Iskustvo u gužvi” sa Gorankom Matić

Una Popović: nekoliko crtica o fotografkinji Goranki Matić i njenoj retrospektivi „Iskustvo u gužvi“ u Muzeju savremene umetnosti koja traje do 24. maja 2021.

4
0

Retrospektivna izložba fotografkinje Goranke Matić Iskustvo u gužvi u Muzeju savremene umetnosti bliži se kraju. U proteklih mesec i po dana izložbu je videlo nekoliko hiljada ljudi, različite generacije bile su zainteresovane da se upoznaju sa stvaralaštvom fotografkinje, ujedno i sa različitim pristupima fotografskom mediju koji je za nju karakterističan. Preko fotografija podsetili ili upoznali smo se sa lokalnom umetničkom i šire društvenim istorijom grada Beograda, Srbije, bivše Jugoslavije tokom 80 tih i 90 tih godina prošlog veka.

Goranka Matić, foto: Bojana Janjić/MSUB

Goranka Matić, foto: Bojana Janjić/MSUB

Kustoska vođenja bila su izuzetno posećena (ujedno i vođenja istoričara umetnosti Slavka Timotijevića sa fokusom na fotografiju 80tih u lokalnom kontekstu i Milanke Todić sa fokusom na umetničke radove i  autorske cikluse G. Matić) jer su artikulisala koncept izložbe koji se nije oslanjao na strogo hronološku prezentaciju produkcije već je ideja bila ta da se kroz  bogatstvo opusa i razlike u temama i pristupima koji su karakteristični za autorku otvori višeslojno učitavanje i translatorno sagledavanje izložbe,  koja nas vozi od slike društva do pojedinačne slike –  foto ostvarenja Goranke Matić. Gorankine fotografije možemo da definišemo pre svega  na nivou istorijskog dokumenta u kom se reflektuje svet u kom živimo, upravo kroz stalni dijalog između onoga što autentično proizilazi iz kulture i onoga što se ponovo, u formi slika, u tu istu kulturu vraća.

Izložbu Iskustvo u gužvi upravo zanimljivo je posmatrati vanmonografski, izvan autorstva, jer celovito fotografsko ostvarenje Goranke Matić može nam se predstaviti i kao kulturna istorija fotografije u malom. Radeći sa materijalom Goranke Matić i promišljajući na koje sve načine raznolikost opusa može i treba da se interpretira, otvorila su se mnoga pitanja koja se, pre svega, odnose na razne uloge fotografije – od likovno-estetske do utilitarno-informativne – kao označitelja kulture, a kroz tu ulogu trebalo je promisliti i vrstu izlaganja, tj. „upotrebe” u muzeju.  Mnogo toga novog uvela je ova izložba i čini se da je njen značaj višeslojan.

Naime, ovo je prva sveobuhvatna fotografska retrospektiva jednog domaćeg autora u prostoru Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Poslednja organizovana bila je izložba fotografa Mirka Lovrića pre 25 godina, ali ona nije bila retrospektivnog karaktera već je podrazumevala prezentaciju samo jednog dela njegovog umetničkog opusa. Pri ovome ne računamo po obimu manje, ali jednako značajne pojedinačne obrade mlađih fotografa, pa i onih aktivnih nekoliko decenija na sceni, u muzejskom galerijskom prostoru, Salonu Muzeja savremene umetnosti. Uz sve navedeno, ovo je i prva retrospektiva jedne fotografkinje.

Sučeljavajući unutar svoje fotografske prakse dva, u osnovi, ipak suprotna shvatanja fotografije – kao vizuelnog medija koji služi za ilustrovanje događaja, odnosno teksta o događaju, i kao sredstva samostalnog autorskog likovnog izraza, Goranka Matić pomaže nam da razumemo razlike koje postoje u kreativnim postupcima i estetičkim ishodima a koje nastaju iz različitih pobuda autora. Gužva od raznolikih tema, tehnika i metoda otvorila nam je vidike unutar promišljanja fotografskog medija, ali i njegove opservacije sada, kroz karakterističan društveni i umetnički kontekst osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Kroz svoj opus, Matićeva nas upoznaje sa rok fotografijom kao jednim od fenomena jugoslovenske fotografije osamdesetih, posebnom simbiozom foto-žurnalizma i popularne kulture, zatim sa takozvanom političkom fotografijom, imanentno dokumentarnom, te fotografijama ljudi (portretima), sve do autorskih radova koje tumačimo kao čin osobenog analitičkog samopromišljanja.

Do profesionalnog angažmana Goranke Matić kao fotografa došlo je spontano, što je bilo praćeno i dozom jake lične znatiželje, te hrabrošću da se pri važnim kulturnim i društvenim dešavanjima deluje ne samo kao fotograf na zadatku i posmatrač već kao aktivni učesnik. Moglo bi se reći da su fokus i pravac delovanja njene fotografske prakse odredili događaji i okolnosti, pri čemu okolnosti možemo interpretirati i kroz karakter njene ličnosti. Tokom sedamdesetih godina prošloga veka, kao svršenu studentkinju istorije umetnosti i protagonistkinju likovne scene tada aktivne oko beogradskog Studentskog kulturnog centra, Goranku Matić zanimale su umetničke, ali i šire kulturološke pojave pređašnje i aktuelne decenije.

Intrigirana raznim događajima, sa intencijom da ih ne analizira „izdaleka”, teorijski pasivno, već da deluje proaktivno, opredeljuje se za profesiju fotografa, na šta je jednako uticala i njena sklonost ka pragmatizmu kao određenoj vrsti aktivizma. Pojave i ličnosti želela je da interpretira vizuelno, bez reči, ali dualnim stavom svojstvenim za fotografiju. Stav fotografa često je u relaciji ili se može iščitati iz poetike (ponuđenog) stava fotografisanog, dok oba, uočeni objedinjeno, označavaju atmosferu trenutka i duh vremena u kom je slika nastala. Fotografisanje unutar gužve aktuelnog trenutka, bilo da se radi o rok koncertima osamdesetih ili političkim protestima devedesetih godina, osposobilo je umetnicu da autentično prenese dramatiku događaja i psihologiju pojedinca.

I mada su poslovni angažmani često određivali teme i diktirali upotrebu specifičnog žanra, to nije uticalo na kreativnu poziciju autorke, već upravo suprotno – na ujednačavanje vizuelnog i semantičkog pristupa, što se ogleda najpre u jednako jasnoj autorskoj koncentrisanosti kako na ljude, tako i na događaje i situacije. Otud naziv ove retrospektivne izložbe – Iskustvo u gužvi teži da nepretenciozno, pomalo i poetično imenuje proces rada Goranke Matić. Više puta upitana tokom raznih intervjua na koji način uspeva da „dobro” fotografiše masovne političke skupove, odnosno, da fotografijom prenese atmosferu sa događaja, umetnica je jednom prilikom odgovorila: „Naučila sam na gužvu još od rok koncerata, laktanje sa foto-aparatom, na koji način u metežu uhvatiti ključni momenat, pojedinca i gomilu. A sve se tada učilo kroz simbiozu sa drugima i kroz praksu na terenu.” Unutar meteža, fotograf lovi svoju scenu, razvijajući optičke senzibilitete pa i periferni vid, tako da impuls može/mora biti usmeren na više strana: na scenu, situaciju, grupu ljudi ili pojedinca u gomili.

Naziv Iskustvo u gužvi zato dobrodočarava raznoliki a opet vremenom izoštreni fokus na već predočene razne segmente unutar njene prakse, o kojima će pojedinačno više reči biti naknadno.

Una Popović, kustoskinja MSU i autorka koncepcije retrospektivne izložbe Goranke Matić, Foto: Bojana Janjić

Una Popović, kustoskinja MSU i autorka koncepcije retrospektivne izložbe Goranke Matić, Foto: Bojana Janjić

Izložbena postavka težila je fizički da ukaže na konglomerat različitih persona i kvantitet događaja kojima tokom života prisustvuje jedan javni fotograf i fotograf društva kao što je Goranka Matić. Pre svega, Matićeva je fotograf situacija i scena, ljudi koji prave događajnost. Njeni subjekti uglavnom su predstavnici javnog života, urbanih ambijenata, oni koji diktiraju ili formiraju društvene događaje i politike. Pored njih, tu je i jedan intiman svet bliskih ljudi koji čine njena porodica i prijatelji. U ponekad namernom vizuelnom prisajedinjenju dva suprotna sveta ne samo da se obeležava stanje stvari već se utvrđuje istorija funkcionisanja različitosti u lokalnom kontekstu, što se kroz jukstapoziciju može opisati kao traganje za mogućom normalizacijom odnosa ili pak svesnom i otvorenom iluzijom unutar želje o njenom postojanju.

U promišljanju i sa osećajem za prepoznavanje trenutka, dramatičnog ili naizgled neobaveznog, intimnog, autorka nastupa kao fotograf života kome je namera da najpre dokumentuje pa tek onda (ako i tada) kritički predstavi svet oko sebe. Kao prava hroničarka vremena, ona ne (želi da) razume formu podela koje jezik fotografije unutar sebe može prouzrokovati. Ona nastupa intuitivno i radoznalo, sa ciljem da pretežno deluje kao svedok, beležeći životne okolnosti i situacije prostora u kom se obrela. Ljudi na njenim fotografijama nisu predstavljeni groteskno ili karikaturalno-komično jer foto-aparat u rukama Matićeve nije tu kao alibi za osuđivanje, već upravo kao sredstvo razumevanja.

Izložbu možete pogledati do 24. 05.2021. u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: