Da li imate preko 18 godina?

Iskoristiti potencijal grada

Jan Kohler - Švajcarac u Beogradu

0
0

Nastavljamo sa rubrikom “Strani Beograđani” koja donosi priče stranaca koji su došli u Beograd, kao i iskustva Beograđana koji su rešili da odu odavde. Oni su svi “i tamo i ovde”. Odnos ta dva sveta direktno utiče na samu sliku grada. Kako i gde ti ljudi žive i rade, šta ovaj grad njima znači?

Jan Kohler je Švajcarac koji živi i radi u Beogradu već tri godine kao nastavnik nemačkog jezika. Pored toga, kulturno je angažovan kroz razne inicijative kao što su “Nemačka okupljanja” ili “Čorbaluk“, koji ce oživeti 30. aprila uz grafičke dizajnere iz La krc Studija.

Kada si prvi put došao u Beograd i kako si rešio da ostaneš?

Prvi put sam samo prošao kroz Beograd 2005. godine. Bilo je kratko ali sam definitivno nameravao da se vratim kako bih bolje upoznao taj grad. Dve godine kasnije sam se vratio u kadru studentske razmene sa Bernom, bilo je u sred zime tako da mi se nije mnogo svidelo. Onda sam počeo da radim u Schlieren-u, u blizini Ciriha, sa decom gastarbajtera. Malo kasnije sam počeo da učim srpski. Tek sam 2012. došao u Beograd gde sam zapravo nameravao da ostanem šest meseci. Ali evo, i dalje sam tu.

Beograd je postao centar mog sveta, to je moja baza.

Upravo ovde sam našao ono što sam i tražio. Odmah sam upoznao vrlo zanimljive ljude, nikada mi nije dosadno.

Da li si od početka baš u ovom stanu?

Ne, prvo sam bio sa cimerima u Višegradskoj ulici. Onda sam živeo sâm na Novom Beogradu kod Bioskopa “Fontana”. Sada živim ovde na Paliluli već godinu i po dana sa cimerkom koju sam upoznao preko CouchSurfing-a. Ali nameravam uskoro da se ustalim sa devojkom. Već smo našli stan, pored Cvijićeve u Profesorskoj koloniji, kakva ironija s obzirom na to da sam i ja profesor odnosno nastavnik!

Verovatno ti je bilo teško da naučiš srpski jezik, ali se tvoj trud isplatio jer ga pričaš skoro bez greške. Zvučiš kao da si Srbin koji je dugo živeo u inostranstvu…

Da, srpski jezik je izuzetno težak. Kada sam ovde došao da živim, insistirao sam na tome da mi se niko ne obraća na engleskom već isključivo na srpskom jeziku kako bih mogao da napredujem. Ali brzo sam se sprijateljio sa ljudima odavde, a onda sam se i oslobodio od straha da pravim greške. Inače, niko me ne zove mojim pravim imenom, svima sam poznat kao Janko. Čak mi se i prijatelji iz inostranstva tako obraćaju.

jan-12

Da li se i osećaš kao pravi Srbin?

Taj moj nadimak i jeste opravdan, ne samo zbog igre sa mojim prezimenom, nego i zbog toga što me prijatelji zezaju jer smatraju da se u nekim situacijama ponašam kao “pravi Srbin”. Međutim, to je samo šala jer ne verujem u nacionalnost. Ne osećam se ni kao Švajcarac. Jednostavno niti mogu niti hoću da pripadam jednoj jedinoj naciji, zato što su tu razni profili ljudi koji međusobno ne dele uvek ista mišljenja ili vrednosti. Pritom, gde je reč o naciji, tu je nedaleko i pojam odvajanja. Meni se više sviđa ideja zajedničkog političkog projekta, kao što je na primer to bio koncept Jugoslavije.

Hoćeš da kažeš da si jugostalgičar?

Izbegavam nostalgiju, zato što je slika prošlosti iskrivljena, ali smatram da je ta vrsta socijalizma kroz bratstvo i jedinstvo nešto što je imalo smisla kada se radi o prijateljskim odnosima, toleranciji i poštovanju prema drugima. Ipak, koliko god ta nestala država bila interesantna na raznim nivoima, ona je naravno imala i puno problema.

jan-11

Kada već pričamo o problemima, šta je ono što ti se ne dopada u Beogradu?

Ima tu dosta stvari koje bih voleo da promenim ali recimo da mi je jedan od kritičnih faktora pesimizam građana i njihovo povlačenje što se tiče društvenih promena, mišljenje da nema perspektive i da pojedinac ne može ništa da promeni.

Neću da zvučim arogantno jer odlično znam da je teška situacija i da su svi nezadovoljni i posle toliko godina krize ne veruju u bolju budućnost, ali problemi se ne mogu rešiti ako se ljudi zatvaraju i beže od suočavanja.

Ja više nisam onaj stranac kome je sve bilo divno i egzotično kada je došao. I ja se ponekad zapitam da li postoji neki izlaz, i šta će biti za deset godina… Dakle potpuno razumem sugrađane i ne osuđujem ih. Međutim, taj stav se mora nekako promeniti i to što pre, jer se plašim da ne iskoristimo kako treba potencijal grada.

Da li imaš neki predlog?

Sve zavisi od nas samih, svako funkcioniše na svoj način. Čovek treba da poradi na sebi kako ne bi postupio na isti način kao oni koje kritikuje. Jer ako se samo govori o tome kako je nešto loše, i ništa se ne preduzima po tom pitanju, onda se ništa ne može ni promeniti. Tu se ponekad pojavi i nepotrebno tračarenje ili licemerno ponižavanje onih koji su nešto uopšte uspeli da ostvare, što direktno dovodi do raznih predrasuda i negativne propagande. Dolazi do konfliktnih odnosa zato što se kultura tretira kao konkurencija – ko je prvi imao neku ideju, ko je prvi osvojio teritoriju, ko je deo neke ekipe. Zato je potrebno zameniti lični interes u korist kolektivnog ulaganja u zajednicu. Pogotovo što je Beograd veliki grad i zaslužuje mnogobrojne aktivnosti a ne samo jednu glavnu tačku koja izaziva monopol.

Koja su ti omiljena mesta u Beogradu?

Hm, moram malo da razmislim pošto ih ima puno…Neka to budu Opservatorijum u Krunskoj, kej pored Bloka 70 i Profesorska kolonija.

Pored toga što si osnovao “Nemačka okupljanja”, prošle godine si stvorio i “Čorbaluk”. Da li radiš na nekim novim projektima?

Trenutno pokušavam da ponovo oživim “Čorbaluk”. Upravo organizujem naš povratak, zakazan za 30. april u uobičajenom lokalu KM8 (Kraljevića Marka 8) u Savamali. Koncept ostaje isti : jednom nedeljno pozivamo specijalnog gosta – slikara, muzičara, fotografa, pisca, ili bilo koga ko želi da pokaže nešto – i postaje domaćin događaja. Dolazi sa svojim društvom i po mogućstvu donosi svoj čorbaluk (posuda za čorbu), kuva čorbu sâm ili zajedno sa prisutnima, pušta svoju omiljenu muziku, predstavlja svoje radove. Sve je zamišljeno kako bi atmosfera bila što intimnija i da bi se ljudi bolje upoznali. Kada budu došli topliji dani, okupljaćemo se na otvorenom i tom prilikom otkrivati zanimljive lokacije vredne pažnje. Ovom prilikom pozivam sve zainteresovane da se jave ukoliko žele da se druže i kuvaju.

Open Call – ukoliko neko od vas želi da se prijavi kao gostojući kuvar u okviru Čorbaluk-a, može da pošalje par informacija o sebi i svom projektu na: corbaluk@gmx.ch
FB Čorbaluk

jan-13

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: