Hiking za oporavak od stresne nedelje

Ana Marija Popović je specijalista za razvoj turizma i radi u organizaciji Destination Office. Takođe vodi blog Kako na master i pomaže ljudima koji žele da upišu osnovne ili master studije u inostranstvu. Posle osnovnih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu završila je master na Sorboni i pre dve godine se vratila u Beograd.

Sa penjačem, speleologom, planinarem i outdoor entuzijastom Dušanom Bogdanovićem nedavno je pokrenula projekat Hiking Belgrade. Cilj je otkrivanje Beograda kao turističkog prostora koji prevazilazi centar grada i standardne ture. Prva hajking tura biće organizovana u nedelju, 12. jula, na Košutnjaku.

Sa Ana Marijom smo za Before After popričali o ovom projektu i turističkim potencijalima Beograda.

foto: Hiking Belgrade

Kako si došla na ideju da pokreneš projekat Hiking Belgrade?

Dušan i ja smo boravili u SAD u okviru programa za turističke eksperte, koji je organizovala američka ambasada. Obišli smo Ameriku i jednog dana smo bili na hajkingu u Los Anđelesu i kada smo se popeli na brdo Holywood predložila sam Dušanu da napravimo sličan projekat u Beogradu. Mene je naročito zanimalo kako da prigradski Beograd postane deo turističkog proizvoda. O tome razmišljam od kada sam se vratila u Srbiju. Turistički potencijali Beograda u praksi se svode na trougao Hram Svetog Save – Crkva Svetog Marka – Tržni centar Ušće. Kada sam boravila u Gentu (Belgija) videla sam da su oni sve svoje turističke potencijale izmestili van grada.

Tako sam došla na ideju da Košutnjak, Avalu i Dedinje uključimo u turističku ponudu grada, kroz neki turistički proizvod koji će biti zanimljiv i lokalcima i strancima.

Najveći izazov je kako da takav projekat živi, jer sam iz ranijih iskustava shvatila da kada se nešto inovativno poveri javnom sektoru to najčešće neće uspeti, ne zbog toga što javni sektor to ne želi, već zato što nema kapacitet da tako nešto iznese. Zato smo odlučili da sami organizujemo ture i svake nedelje u 11:00 radićemo po jednu turu na Košutnjaku. Planiramo ture na Avali za kompanije i Dedinje za turiste.

Koliko ste radili na pripremi projekta?

Na ovome radimo od septembra. Za svaku turu smo pravili testove izdržljivosti, vodili različite uzraste ljudi, radili na pitanjima bezbednosti šetača… Na ranijim projektima koje sam radila shvatila sam da ukoliko svima nije sve jasno, projekat neće funkcionisati. Da bi se nešto rebrendiralo i razumelo kao deo turističke ponude, to mora biti kroz neki proizvod. Najuspešniji turistički proizvod javnog sektora u Beogradu je turistički autobus, jer je jasan svima.

Šta razlikuje ture na Košutnjaku, Avali i Dedinju?

Kada se kod nas razmišlja o hajkingu, uvek se priča o Staroj planini, Kopaoniku ili nekim daljim destinacijama, a mi smo želeli da napravimo ture koje su jeftine i blizu. Suština Avale i Košutnjaka je da se priroda može doživeti i istražiti u gradu. Plan je da na Košutnjak idu ljudi koji žele da se prošetaju 2,3 sata, dok je Avala pogodnija za team building kompanija i organizacija. Istraživanje tržišta je pokazalo da bi IT kompanije i banke želele nešto tako, jer njihovi zaposleni po ceo dan sede u kancelarijima i nedostaje im fizička aktivnost i priroda. Povezali smo se sa agencijom One to Grow koja će razvijati igre izgradnje tima ili rešavanje konflikata kroz hajking.

Pretpostavljam da su ture na Dedinju za strane turiste, koji većinom tamo odlaze da bi posetili Muzej istorije Jugoslavije.

U Muzej istorije Jugoslavije ljudi idu uglavnom sa stranim vodičima, a nas u tom delu grada zanima Užička ulica i poseta ambasadama. U ovom projektu sve posmatramo kroz prostornu prizmu – kako otići u delove grada koje niko ne posećuje. To nas najviše zanima.

Nas ne zanimaju turistički prostori, već zaboravljeni prostori.

Kada smo pravili turu na Koštunjaku ljudi su bili oduševljeni kada su videli Železničku stanicu Topčider, jer nisu znali da to postoji u Beogradu. Ljudi žele da ‘osvajaju’ svoj grad. Svuda u svetu je trend da ljudi, zbog komercijalizacije prostora, žele nazad svoj javni prostor. To se dešava u Beogradu i naš projekat je deo toga.

foto: Hiking Belgrade

Kakvi su planovi za budućnost?

Nas zanimaju mesta koja su urbana, a blizu su planine poput Aranđelovca ili Soko Banje. Neophodno je da postoji turistički kapacitet za smeštaj ljudi, a da u blizini može da se organizuje hajking. Želimo da radimo ture na Kosovu, koje je fantastična lokacija za hajking. Priroda je nestvarna i pitoma jer je reč o visoravni, i Kosovo postaje evropska atrakcija za hajking. Vidimo ovaj projekat kao deo integracije regiona, jer turizam ne poznaje granice, on ih prevazilazi.

Šta je tvoja poruka onima koji se kolebaju i misle da hajking nije za njih?

Ako ja mogu, svi mogu. Hiking Belgrade je zdrav, jeftin i dobar način da se izlečiš od mamurluka nedeljom ujutru. Povratak prirodi je nešto što ljude može da resetuje posle brze i stresne nedelje. Svako može da prepešači 5,6 kilometara i tako uradi nešto za sebe. Posle toga ti ponedeljak počinje lakše.