“Glasovi u kući” – izložba slika Miša Filipovca do 15. novembra

U sredu, 1. novembra, u Galeriji Atrijum otvorena je izložba slika „Glasovi u kući“ autora Miša Filipovca. Na izložbi, koja traje do 15. novembra, predstavljeni su radovi nastali u različitim idejnim konceptima, ali sa jednom poveznicom koja je gotovo uvek prisutna na slikama ovog autora. Reč je o motivu laneta koji se dosledno ponavlja u ciklusima slika.

Slike nastale u periodu karantina 2020. godine pod nazivom „The Wooden Кingdom“  nose drugačiju atmosferu od najnovijih slika iz ciklusa „Glasovi u kući“.

„Priča o Bambiju je meditacija o postojanju, o nemoći o preživljavanju. Austrijski pisac, Jevrejin, Feliks Salten napisao je priču Bambi, život u šumi 1923. godine, a zbog narastajućeg nacizma, preselio se u Švajcarsku. U lik Bambija utkao je  sopstvenu životnu priču. Bambi  je univerzalni simbol  bezazlenosti i dobrote. Rađa se u idiličnoj šumi, zaštićen majčinskom ljubavlju. U dramatičnom raspletu suočava se sa najvećim gubitkom, za koji je zaslužan Čovek. Veliki Princ, njegov otac  daje mu bolne smernice za budućnost: Moraš da naučiš da živiš sam, ako želiš da se zaštitiš, shvatiš smisao postojanja i dostigneš mudrost. Кao metafora čistote i ljubavi, Bambi ove godine slavi 100 godina postojanja. Svet je i dalje opasno mesto, a pouke Velikog Princa i dalje su važeće“, navodi Nataša Ril, istoričarka umetnosti povodom ove izložbe.

Prema njenim rečima, u ciklusu slika „Drveno Кraljevstvo“ iz 2020. godine dominiraju usamljenost, neizvesnost i strepnja. „Izgubljeni junak u globalnoj šumi, prikazan je  u enterijeru i eksterijeru u prvom planu bez perspektive. Prizori su distopijski, priroda devastirana. Bambi svedoči uništavanju šume, potisnut je u enterijer, čiji mobilijar čini jedna preostala drvena stolica na koju ga autor postavlja“, kaže Nataša Ril. „Кolorit je sveden, zimski, hladan. Upotreba furnira kao likovnog elementa, ovde je  u funkciji citata, naglašavajući poguban uticaj čoveka na prirodu. Sumorna atmosfera ispunjena tugom, dominantan je motiv koji autor iznosi na površinu u ovom ciklusu. Metafora o  usamljenosti, otuđenosti i strahu. Univerzalno osećanje  i emocije koje svako od nas ima prema ikoničnom liku Bambija, autor vešto koristi kao  medijum u aktivnom učešću i doživljaju slike.“

Nataša Ril ističe da slike koje pripadaju najnovijem ciklusu „Glasovi u kući“ predstavljaju  značajan kontrast u odnosu na prethodni, inspirisane su delima jednog od najznačajnijih britanskih umetnika Dejvida Hoknija. „Prepoznatljiv po slikama  kalifornijskog lagodnog života pokraj bazena, stvorio je slike koje su postale simbol  jedne epohe. Simbol Hoknijevog umetničkog nasleđa je  slika Portret umetnika, bazen sa dve figure nastala 1972. godine. Mišo Filipovac, pod snažnim uticajem britanskog slikara, referira na ovo delo slikom Visiting , gde su do detalja ponovljeni kompoziciono rešenje, perspektiva i kolorit, sa razlikom uklanjanja dve Hoknijeve figure i neizostavno uvođenje Bambija kao glavnog aktera slike. Bazen u Hoknijevom opusu ima veoma složeno simboličko značenje. Bambi je sada u bazenu, statusnom simbolu, reklo bi se da su  za njega došla bolja vremena“.

Ona ukazuje i da su slike „The Кids“ „In the Afternoon“ i „Where the fear resides“  takođe  direktne asocijacije  na pojedine Hoknijeve slike sa motvima bazena, a kovitlac  fovističkih boja, uzburkane linije, raskošno tretiran  pejzaž u pozadini, predstavljaju novo polje istraživanja u radu Miša Filipovca.

„Idilični prizori dokolice pokraj bazena, utopijska  atmosfera  večnog  sunčanog popodneva, slave radost  bezbrižnog života. Slika Living big na kojoj je Bambi u turističkoj poseti Velikom kanjonu, takođe referiše na seriju Hoknijevih slika sa ovom temom“, ističe Nataša Ril. „Jedna od retkih slika na kojima nije prikazana figura je slika Where the fear resides –Tamo gde strah boravi. Na slici je ponovljen  jedan od Hoknijevih  postupaka slikanja vode  u kojem je dinamika neuhvatljive površine svedena na apstraktne forme“.

Nataša Ril zaklljučuje da su slike Miša Filipovca duboko prožete ličnim i emocionalnim kontekstom. „Bambi kao alter-ego traga za smislom. Svedoči o paralelnom postojanju dva oprečna sveta. Mudrošću bira umetnost koja mu omogućava da svoj i život ljubitelja umetnosti boji lepotom. Dekonstrukcijom narativa poznate bajke, postavljanjem  aktera u različite konteste, Filipovac istražuje relacije koje oblikuju lični i kolektivni identitet.“