Da li imate preko 18 godina?

Gde god nađeš zgodno mesto, tu prostor ukradi

Malo smo nadogradili.

0
0

Beograd već jako dugo ima neraskidivu vezu sa svojim bespravnim građevinama. Još prvi modernizacijski koraci Beograda, krajem 19. veka, bili su obeleženi velikim pitanjem rasta grada, u čijoj srži je tretiranje bespravne gradnje koja nastaje na njegovim obodima. Od tada, poslednjih 130 godina, vrtimo se oko istih problema – neadekvatnog stambenog fonda Beograda, raskoraka između potreba građana i urbanih politika, i pristupa da se rešava šta se sada rešiti može (ili hoće), a ostalo „biće“. Pa kada dođe, bude još gore. Tako su i na već razvijenu praksu bespravne gradnje došle devedesete, i u svom maniru je eskalirale da se dalje maštovito razvija.

Instagram profil Malo smo nadogradili nastao je iz želje da osvesti nadogradnja kao sveprisutna realnost grada u kome živimo, kao vodeći arhitektonski i urbanistički izraz Beograda, kao nešto po čemu Beograd postaje prepoznatljiv, dok paradoksalno, nastaje u slepim poljima.

Princip po kome ekstenzije svih vrsti, formi i oblika, završavaju na kolažu stranice Malo smo nadogradili je jednostavan: ako se vidi da je nadograđeno, nešto tu ne valja. A ako ne valja, vredno je da se fotka. Ali ne zato da bismo se smejali Beogradu na šta liči i susedima kako su bahati i neuki.  Satirični profil nema nameru da izvrće podsmehu pojedine aktere, bilo da su to ljudi koji u nemoći rešavanja svog stambenog pitanja sklepaju krov nad glavom, ili batice kojima je grad ništa drugo nego plen (dobro, njih možda malo). Ne ulazi se dublje u slučaj nadogradnje koja se dokumentuje,  jer nije u pojedinačnim slučajevima poenta. Raznolikost i masovnost nadogradnji koje dospevaju na stranicu služe tome da ukažu na to da i jedni i drugi, i bilo koji treći koji pribegavaju ovim prostornim apsurdima, to ne bi mogli da rade da im sistem to ne omogućava, a jako često i podstiče.

Nisu ni Vračar (Historical), Dorćol i ostale centralne opštine tako česte lokacije bez razloga. Slađi su plen jer svedoče o tome da bespravna gradnja nije realnost prigradskih opština dok „civilizovani Beograd“ mirno spava.

Dok s oboda Beograda najveće neplansko naselje Evrope pozdravlja brojne inostrane i domaće istraživače, njegov reprezentativni centar na svakom koraku daje pravu sliku realnosti sistema, institucija, i grada po meri pojedinih građana.

A šta nam to sve Malo smo nadogradili otkriva? Pre svega, estetska rešenja beogradskih neimara kao vrhunski izraz nesputane kreativnosti. Aluko-bond ekstenzija od metar-dva jedne klasične vračarske fasade je čista genijalnost, a ništa manje revolucionarno nije ni rešenje zastakljivanja terase u vis. Ne čudi što fotografije nadogradnji plene toliku pažnju kada završe na Instagramu. To da svaki dan pored njih prolazimo, a na Instagramu se iznova šokiramo, možda ukazuje na dve stvari: koliki je haos oko nas kada ga u prolazu ne primećujemo, i koliko ova tema vapi za time da se njome neko ozbiljno pozabavi (pre svega, nadležni).  Beogradske nadogradnje su bogato višeslojne, i dočaravaju mnogo više od pukog kreativnog izraza.

Većina nadogradnji našeg građevinskog fonda su mahom oblikovno-konstruktivne improvizacije koje nastaju u sivoj ili crnoj zoni, i koje kao takve nisu prošle sve proračune i provere koje građevinska industrija podrazumeva ako ništa drugo, onda iz bezbednosnih razloga. Građevinski poduhvati van granica zakona mogu da kriju brojne male tajne, od nepoznatog izbora materijala, sve do realne opasnosti dodatno opterećenih temelja i iznenađenja prvog većeg zemljotresa.

Ono što se na fotografijama ne vidi, a što se provlači kroz komentare ovog Instagram profila, je šira slika, taj urbanistički aspekt koji je velika muka naših svakodnevnih života. Svaki kvadrat koji nastane ispod žita, a zatim se uvede da bude punopravni činilac grada, podrazumeva čitavu infrastrukturu koja za njega nije planirana, a koja ga mora opslužiti. To se odnosi na različite prostorne izazove, kao što je izmišljanje novih parking mesta za novonastale kvadrate, pa sve do pitanja kapaciteta škola, vrtića i domova zdravlja, dovoljne količine zelenila i parkova, komunalnu i infrastrukturnu opremljenost pridodatih kapaciteta… Osećaj da Beograd puca po šavovima debelo je povezan sa činjenicom da se njegov rast dešava po prostom principu krpljenja i krojenja, gde je upotrebni kvadrat jedina svetinja, a šira slika grada ostaje da se njemu prilagođava.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: