Gde će završiti filmske trake?

Ekipa nagrađivanog dokumentarnog filma “Cinema Komunisto” Mile Turajlić pokrenula je kampanju “Grad izgubljenih filmova” i onlajn peticiju kojom traži da katalog Avala filma, koji broji više od 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj kinoteci.

Aukcijska prodaja “Avala filma”, najvećeg filmskog studija u nekadašnoj Jugoslaviji, zakazana je za 22. april, a srpska filmska javnost, uprkos mnogobrojnim pokušajima, nije uspela u naporima da kod Vlade Srbije izlobira da kupac Avala filma mora ispuniti uslov nastavka filmske delatnosti.

“Filmski katalog Avala filma (1947-1992) koji je takođe uključen u prodaju, broji preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednike festivala u Kanu, Berlinu i Veneciji. Imajući u vidu da je Avala film producirala skoro polovinu jugoslovenskih filmova, ovakav potez znači da će značajan deo naše filmske baštine dopasti u privatne ruke”, navode inicijatori peticije. Peticija je, kako je naglašeno, pokrenuta u znak protesta zbog ovog “beskrajno neodgovornog i nesavesnog primera nemara prema jugoslovenskom kulturnom nasleđu i njome izražavamo svoj zahtev da katalog Avala filma ne bude prodat, već nacionalizovan i dat na raspolaganje Jugoslovenskoj kinoteci”.

Kampanja “Grad izgubljenih filmova” predstavljaće svakodnevno odbrojavanje uoči aukcije, uz inserte iz kultnih filmova “Avala filma”.

Ukoliko želite da se uključite u kampanju možete potpisati peticiju. Kampanja se prevashodno odvija na Facebook stranici filma Cinema Komunisto, a podržavana je od partnerskog portala AgitPop. Engleska verzija kampanje nalazi se na sajtu www.cinemakomunisto.com kako bi se međunarodna javnost informisala o događajima vezanim za prodaju Avala filma.

Oglasila se i Jugoslovenska kinoteka koja traži da se filmski fond “Avala filma” izuzme od unovčavanja, budući da je oglašenom prodajom tog preduzeća obuhvaćena i prodaja producentskih i drugih prava. “Avala film”, nekada najveća filmska kompanija u bivšoj Jugoslaviji, je od 2011. godine u stečaju, a uskoro će biti prodata.

Početna cena za kupovinu „Avala filma“ je nešto manja od devet miliona evra, a u oglasu Agencije se navodi da većina objekata koji će se prodavati javnim nadmetanjem imaju odobrenje za izgradnju, dok je celokupno zemljište u državnoj svojini sa pravom korišćenja “Avala filma”. Kako je najavila Agencija za privatizaciju, vrednost 37 hektara zemljišta Avala filma, kada se izvrši konverzacija u građevinsko zemljište, biće od 75 do 100 miliona evra.

Filmski stvaraoci smatraju da će neko kupiti “Avala film” samo zbog atraktivnog zemljišta i (opravdano) izražavaju bojazan da će najveći jugoslovenski filmski studio završiti slično način kao “Beograd film”.

Reditelj Srđan Dragojević u nedavnom intervjuu Blicu upzorava da će preduzeće “Avala film” biti prodato u bescenje i ističe da je logično da se Avalini filmovi nacionalizuju, jer su pravljeni novcem svim građana, a dramaturg,scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov za Agitpop kaže da borba za Avalinu filmsku kolekciju treba da bude uvod u prepoznavanje potrebe da se naši filmovi adekvatno čuvaju i eksploatišu.