Etno totem u sred betona

Branislav Gicić zvani Gile, radi na pijaci već 22 godine. Iskustvo ga je naučilo “da se mora raditi od jutra do sutra i da je najvažnije biti uporan u tome što radiš”. U ovom slučaju to je insistiranje na vrednosti i kvalitetu Pirotskih ćilima! Ali i ostalih rukotvorina koje se nalaze na tezgi 749 Kalenić pijace.

Ono što prvo zapada za oko pri pogledu na Giletovu tezgu jesu skoro pa 3D psihodelični ćilimi raznih šara i veličina. Proizvodanja ćilima je njegova i nalazi se – u Pirotu, a ostale stvari koje prodaje dobavlja preko lokalnih dobavljača koji održavaju zanat u životu.

Ćilimarstvo je inicijalno nastalo u Pirotu i po okolnim mestima poput Čiprovaca, Samokova, Loma, Berkovaca. U 19. veku veliki broj tkalja iz Pirota poudavalo se u Knjaževcu i Dimitrovgradu pa su i u ta mesta prenele svoje veštine tkanja. Na osnovu toga ćilimarstvo se kasnije razvija i u Sjenici i u Novom Pazaru kao i u mnogim mestima u Bosni poput Gacka, Foče i Sarajeva.

Pirotske ćilime su obično tkale siromašne žene kojima je to bio siguran način da obezbede sredstva za život, a tajnu umeća prenosile su sa kolena na koleno, ženskoj deci. Međutim, samo mali broj devojaka je uspevao da pronikne u samu srž tkanja pirotskog ćilima i da tu veštinu dovede do savršenstva, obično su to bile darovite devojke.

“Ovakve stvari po Srbiji pravi sve manje i manje ljudi. To su uglavnom žene od 50-60 godina, mladi deluju nezainteresovano i čini mi se da je ovaj zanat u izumiranju.”

Gile nije preterano optimističan po pitanju budućnosti ovog zanata, međutim deluje kao da mu sam posao ide dobro. Dok smo pričali telefon je zvonio više puta, naručivale su se narodne nošnje (u ponudi je kompletna šumadijska, makedonska, slovačka, i bunjevačka narodna nošnja) i opanci, delovalo je kao da je njegov mali biznis epicentar etno opstanka, i da je Gile osoba za pozvati ako ste u ovim vodama.

Veliki deo mušterija su i, kako on kaže, naši nostalgičari koji žive u inostranstvu, željni da ponesu deo rodnog kraja sa sobom. A kada dođe zima krug mušterija se širi jer prsluci i jeleci idu ko alva.

Izdvojili smo neke od stvari koje su nam delovale zanimljivo, i za koje nismo odmah mogli da dokučimo čemu služe:

1. Pojas – Kanis ili pojas iz prizrenskog kraja, sada se koristi uglavnom u sklopu narodnih nošnji. Gile tvrdi da smo prvi koji su prepoznali modni potencijal ovog predmeta, u šta nam je teško da poverujemo.

2. Ćilim – iz Pirota dimenzija 40x40cm. Koristi se za sedenje na hoklicama, mada ga ljudi koriste na razne načine. Kao milje na komodi, ili kao malu tapiseriju na zidu.

3. Čarape – čarape od srme (šljašteći materijal), vez je prizrenski inače jako redak u Srbiji.

4. Kapa s resama – ova kapa stara je pedesetak godina a vodi poreklo iz hercegovačkog kraja.

5. Torbica – Torbica od pamuka i vune, iz Kragujevačke Rače.

6. Preslica – suvenir preslica, nije prava, iz Šumadije sa Oplenca