Kuća duhova na Dedinju

Mačak Boda i njegova 4 duha našli su se niotkuda zajedno kao cimeri u ovoj predivnoj kući sa drvenim potkrovljem i ogromnim dvorištem koje se proteže niz Drajzerovu ulicu.

Kada se kroči u objekat, ulazi se u salonski organizovano prizemlje u koje se sa svih strana kroz baštensko drveće živahno prelama svetlost. Ta zona predstavlja dnevnu sobu koja je sa svih strana oivičena sobama u kojoj je svaki od naših duhova opremio životni prostor po sopstvenom nahođenju. U jednoj od tih soba leži glava porodice i glavni domaćin – mačak Boda. Veruje se, među ukućanima, da je u sobi u kojoj se on nađe najprijatnije strujanje vazduha tog dana.

Iz dnevne sobe izlazi se na prostranu terasu koja gleda ka dvorištu i na kojoj se pored neizbežne i fotogenične senke ograde najčešće mogu naći ćebići, prostirke i jastučići, a takođe i bicikli stanovnika kuće i posetilaca.

Duhovi se skupa bave raznorodnim zanimanjima od programiranja, preko montaže, fotografisanja, snimanja i režiranja do sociologije, a skoro je zabeleženo da se jedan od njih okušao kao privatni detektiv.

Unutar svojih zidova vreme najčešće provode na kauču pred projektorom. Samo prošle nedelje odgledali su In the Mood for Love, Le Havre, Pull My Daisy, Cries and Whispers.

Pismo kojim se služe je japanska katakana i ono je u celosti okačeno u jednoj od soba tako da je uvek nadomak pogleda, za slučaj da se za pisanjem javi potreba. Takođe je, radi posetioca, pojašnjen i izgovor znakova.

Pored kuhinje na zapadnoj strani prizemlja protežu se drvene stepenice ka tavanu i još jednoj spavaćoj sobi gde boravi duh sociolog. Botičelijeva Venera i zelenilo u saksijama čine ovaj prostor romantičnijim od ostatka kuće. Jedino je, možda, poetičnija drvena poličica sa donjeg sprata, u kojoj su smeštene školjke i kamenje prikupljano svuda po svetu, a najviše po Istoku.

Od tehničke zone, ističe se u svojoj sirovoj otmenosti kupatilo, na donjem spratu, sa organskim detaljima okačenim po zidovima. Karakteristične kvadratne crvene i bež pločice jasno ukazuju na period u kome je kuća izgrađena.

Garderober je napravljen tako da reši problem sa kapacitetom i skladištenjem odeće. Arhitektonsko rešenje prefarbanog čelika sklopljenog u piramidalne oblike koji prihvata ofingere na koje je okačena garderoba, dovoljno je da se sva odeća ukućana spakuje na jedno mesto.

Polu-kristalne lampe, stare publikacije, ručno rađena keramika, svileni kombinezoni i mesingani ukrasi svuda naokolo, čine da se u ovoj kući svako oseća kao da je ušao u vremeplov i izašao u neko davno poetičnije vreme.

Duhovi redovno održavaju svoju baštu da bi, kada je dan lep poput ovog kad smo ih posetili, mogli da izađu napolje i osete strujanje povetarca kroz svoju odeću.