Da li imate preko 18 godina?

Dizajn studio Oaza

Zagrebački kolektiv koji okuplja šest žena aktivnih u različitim domenima dizajna.

Bili smo u Zagrebu i posetili dizajn studio Oaza, koji čine šest dizajnerki, i sa Ninom i Majom razgovarali o omiljenim projektima, lokalnoj dizajn sceni, njihovom velikom samoiniciranom projektu Made in Ilica i planovima za budućnost.

Ko sve čini Oazu?

U Oazi brojimo nas 6 dizajnerica: Maša, Ivana, Nina, Maja, Betty i Tina. Neke od nas surađuju od samih početaka, tokom Studija dizajna. Usavršavale smo se naknadno u različitim područjima, i to jeste neka praksa u našem studiju da kombiniramo različite domene. Studirale smo tako grafiku i produkt, ali kasnije išle na postdiplomske, ja (Nina) u Stockholmu u oblasti Experience design, Maja In Space, Roberta Set design u Londonu, a Ivana je završila Social design na Design Academy u Eindhovenu, te Maša i Tina u Zagrebu.

Na koji način ste sve te različite domene usaglasili, kako radite i čime se zapravo bavite?

Naša zanimacija za različite domene dizajna je ono što nas je i povezalo. Funkcioniramo kao kolektiv gde na različitim projektima surađujemo u različitim grupacijama. Neke projekte radimo sve zajedno, a druge u različitim tandemima, ovisno o temi i vremenu kojim raspolažemo.

IMG_2432

Kada ste pokrenule studio, kada ste startovale kao kolektiv?

Pod Oazom službeno djelujemo od dočeka Nove 2013-te!

Da li ste od početka u ovom sastavu?

Svaka je sa svakom unazad nekoliko godina došla u profesionalni kontakt, ali prije Oaze nismo delovale u sklopu nekog formalnog kolektiva, eventualno tandema. Kroz ovo vrjeme smo se dodatno povezale i uviđamo da su se slične radne inicijative počele događati sve više i češće.

Kako su vam usmerene aktivnosti, kojom vrstom dizajna se najčešće bavite, kakvi su u većini slučajeva projekti?

Freelanceamo, tako da nema pravila. Većinski “živimo” od grafičkog dizajna, scenografija, postava izložbi, rada na manjim interijerima. To su neke točke od kojih takoreći krećemo. Situacija je takva da moramo biti fleksibilne, pa tako pokrivamo širok raspon aktivnosti, od kreative do managementa. U poslednje vreme angažirane smo oko realizacije nekoliko vlastitih samoiniciranih projekata. Trudimo se na taj način razbiti moguću monotoniju.

IMG_2451

Kako dolazite do projekata, imate i samoinicirane projekte?

Neki poslovi dolaze od starih klijenata, preko suradnji i preporuka. Ali da,  zadnjih godinu dana smo koncentrirane na provedbu autorskih projekata, više istraživačkog tipa, što zahtjeva i pisanje aplikacija za raznorazne fondacije, razvoj dugoročnijih strategija i slično. Ideja je da većina projekata bude samoodrživa nakon nekog vremena. Sada smo još uvek u fazi kada jednostavno moramo kombinirati samoinicirane i naručene projekte, ali to je normalno.

Koji bi samoinicirani projekat izdvojila? Šta ste poslednje radili?

Celu proteklu godinu radili smo na projektu Made in Ilica, i razvoju nove dizajnerske metodologije. To je u suštini pokušaj obnove starih obrta na Ilici, kroz uspostavu modela za samoodrživi razvoj lokalne zajednice. Naš radni prostor smešten je u neposrednoj blizini tih trgovina, a sama Ilica je nekada bila zagrebačka ulica poznata po ručnom radu, obrtnicima i njihovim storefront izlozima. Iza tih izloga krije se cela manafukaturna proizvodnja i taj nam se moment učinio zanimljivim. Pokušale smo uspostaviti manje saradnje sa nekoliko obrtnika kako bismo upgradeale njihovu postojeću ponudu te ih međusobno umrežile i dovele do razvoja nekog većeg prozvodnog networka. Projekt se počeo dalje razvijati i regionalno (sljedeći u planu su Beograd i Skopje!), na razini provedbe radionica za dizajnere, obrtnike i zainteresiranu javnost, videt ćemo kako će se stvar odvijati. Završna faza bila bi razvoj neke nove vrste iličkog branda, koji bi zapravo omogućio tim obrtnicima da prorade. Možda u skorijoj budućnosti uspijemo launchati Made in Ilica pop-up venue!

Koliko su ljudi sa prodavnicama na Ilici otvoreni za tu vrstu saradnje koju predlažete?

To je bilo dosta tricky – reč je o ljudima koji su vrhunski u onome što rade, ljudi čiji se rad prije mnogo cenio i koji su nekada jako dobro živeli, no sad su razočarani i nepoverljivi. Provele smo mnogo vremena u upoznavanju sa njima, sagledavanju situacije, razgovorima i uspele zadobiti početno poverenje i pokrenuti prvih nekoliko workshopova. To zaista deluje kao case study, celi taj radni proces.

Šta je najuzbudlivije u to celom procesu?

Najuzbudljivije je, uz uspostavu tih kontakata, ono što bi bila konačna realizacija, dakle novi proizvod, scenarij ili usluga. Svemu smo tome pristupale polako, nikako invazivno, nismo kao “veliki dizajneri” došli pojasniti majstorima zanata kako se što treba raditi i promeniti, već smo kroz zajedničke radionice zapravo koristile njihove postojeće proizvode, kalupe i krojeve te ih kombinirale sa novim materijalima, manjim izmenama u spojevima i detaljima i tako senzibilizirale sugovornike…

Ideja je bila da sa njima uđemo u kokreaciji, a ne da oni isključivo u ulozi izvođača proizvode nešto novo. Krenulo je iz sebičnih razloga, htele smo koristiti dostupne resurse, pošto su doslovno nadohvat ruke, a naknadno se razvila radna metodologija kojom smo se onda vodile u trajanju čitavog projekta.

IMG_2404

Kakva je dizajn scena ovde, jeste li svi jedni drugima na dohvat ruke?

Rekla bih da imamo dosta dobru i jaku scenu. Možda nismo toliko povezani koliko bi mogli biti, ali scena je jaka. Mnogo ljudi je bilo na školovanju vani, vratilo se i ostalo ovde baš u želji da se scena učini snažnijom.

Kakav feedback imate generalno, i kada govorimo o samoiniciranim projektima?

Za posljednji projekt dobile smo puno pozitivnih komentara, čak i nekoliko nagrada što nam je vratilo zadovoljstvo nakon svog uloženog vremena i truda, no ponekad se čini kao da nemamo prave sagovornike za tip radova kojima se bavimo, te da nedostaje konkretniji output za njihovo predstavljanje. Kao da se vrednosti koje projektima želimo istaknuti ne poklapaju sa realnim mogućnostima.

Koji vam je omiljeni projekat?

Ne znam koliko bismo ga zvale omiljenim, ali svakako tržišno najpopularniji je ruksak Rogoz. Smešno je, jer u zajedničkom Dropboxu imamo preko deset projekata, a na van je vidljiv samo taj jedan. Zato nam je drag, jer je uspio zaživeti, u distribuciji je, a ujedno je i prvi zajednički pothvat Oaze.

IMG_2423

Šta imate je u planu?

Postoje dvije struje (smeh). Razvoj još produkata, ali i ulaganje u razvoj strategija i metodologija kojima bismo mogle okupiti još ljudi i multiplicirati neke od ideja i drugdje.

https://www.facebook.com/Oaza-628584880527333/

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: