Da li imate preko 18 godina?

Carigrad: najstarija novosadska poslastičarnica

Preko puta Banovine, čuvene zgrade po projektu Dragiše Brašovana, nalazi se još jedan značajan toponim ovog grada, posvećen ugostiteljstvu već više od 80 godina.

Posetili smo najstariju novosadsku poslastičarnicu Carigrad, jednu od najdražnih mesta lokalaca i nezaobilaznu stanicu turista. Kao takvu, slobodno možemo da je smestimo u društvo “standardnih” znamenitosti poput Tvrđave ili Miletićevog spomenika, jer Carigrad je na više načina i sam spomenik nekim davnim vremenima. Karakterističan i prepoznatljiv enterijer koji se nije menjao već decenijama važan je deo celokupnog ugođaja. Kao takav odoleva i prkosi modernim trendovima kojima retko koji lokal slične prirode može da se odupre.  Od Dejana Ristića, vlasnika Carigrada, želeli smo da saznamo u čemu je tajna uspeha i dugovečnosti ove poslastičarnice.

Recite nam nešto o istorijatu Carigrada?

Moj deda, Sekula Ristić, otvorio je Carigrad 1937. godine. On je pre toga radio po vašarima, pravio je bombone i druge slatkiše. Izučavao je zanat i položio ispit za diplomu, da bi mogao da otvori poslastičarnicu. ‘80-ih su moj otac i stric preuzeli posao, a dvehiljaditih smo posao preuzeli moj brat i ja.

Jedan od zaštitnih znakova Carigrada je svakako njegov enterijer. Da li je bilo ili jeste u planu da ga menjate i koliko?

Enterijer poslastičarnice je ovakav od 1981. godine. U planu je da ga menjamo, ali ne bismo da pravimo ništa ultra-moderno. Radije bih ga vratio u predratni izgled. Mi smo na neki način simbol grada i gradski lokal i zbog toga treba da zadrži neki svoj šmek, a ne da se u potpunosti modernizuje.

Kada je otvoren SPENS za potrebe svetskog prvenstva u stonom tenisu, Grad je odlučio da se renovira i Carigrad, kao lokal koji je jedan od simbola grada i mesto koje će turisti koji su došli na prvenstvo posećivati. To su bila druga vremena, u smislu da je neko u Gradu imao osećaj za to da je ovo reprezentativno mesto za Novi Sad. Danas je sve interes, surovi biznis i politika.

Carigrad je i danas turistima nezaobilazna stanica u Novom Sadu. Da li možete sa nama da podelite neka od poznatih imena koja su vas posetila?

Mislim da bi bilo lakše reći ko nas nije posetio (smeh). Recimo, Bert Lankaster nas je posetio ‘50-ih godina. Od domaćih poznatih ličnosti Mira Banjac nam je čest gost.

Po čemu biste rekli da je Carigrad poznat, koji je njegov zaštitni znak?

Zaštitni znak je svakako to što je preko pola naše ponude po dedinoj recepturi, koja je stara preko 80 godina. Prvi smo počeli da pravimo sladoled u gradu, ‘50-ih godina, koji i dalje pravimo po istoj recepturi. Boza je takođe nešto što imamo od starta i mislim da smo jedini u gradu koji je imamo u ponudi. Boza je isto jedan od naših zaštitnih znakova.

Kako Carigrad opstaje tako dugo i uspeva da odoli protoku vremena?

Danas se ne može napraviti tako nešto kao što je u svoje vreme bio Carigrad. Kada je osnovan, on je bio nešto novo i išao je u korak sa svetskim trendom. Danas je sve već viđeno. Većina lokala liče jedni na druge i kao takvi mogu postojati neko vreme, ali Carigrad je jedan od retkih primera da nešto opstaje 80 godina.

Šta je ključ uspeha i dugovečnosti ovakvog posla?

Pre svega posvećenost i marljivost. Kod nas je ključ i u tome što smo porodično uključeni u ceo posao i ceo proces. Danas vlasnici ovakvih objekata obično zapošljavaju menadžere kojima prepuste vođenje poslova. Mi smo uvek bili u potpunosti uključeni u posao, pa i u sam proces proizvodnje. Na taj način smo upoznati u sve što se dešava u svakom momentu i u konstantnoj smo komunicikaciji sa zaposlenima jer zajedno sa njima radimo.

Da li to znači da će vaša deca naslediti posao od vas?

Ne znam (smeh). Ukoliko to budu želeli, svakako da bi bilo lepo da nastave tradiciju, ali nikako ne bismo želeli da ih na tako nešto prisiljavamo, jer ni nas roditelji nisu naterali da preuzmemo posao, nego je sve došlo nekako prirodno.

Website //  Facebook

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: