Da li imate preko 18 godina?

Brutalizam i renesansa Novog Beograda

Crteži koji pričaju o nekadašnjoj velikoj beogradskoj spavaonici.

0
0

Brutalizam i renesansa predstavlja zanimljiv koncept koji  je prvo počeo da živi na društvenim mrežama, tačnije na Fejsbuku i Instagramu. Kreatorka je Jovana Radujko, dete devedesetih koje je odraslo i sazrevalo na Novom Beogradu. Arhitekta po profesiji, Jovana je ljubav prema ovom delu grada, svoje znanje i strast pretvorila u fantastične crteže Novog Beograda.

Par rečenica o tebi?

Rođena sam 1992. godine, i od tad rastem i živim na Novom Beogradu. Važno mi je da napomenem da sam završila Osnovnu školu “Ivan Gundulić” i devetu gimnaziju, jer je to sastavni deo mene i kraja u kom živim, a samim tim i svih divnih memorija koje čuvam u sebi i kojima kroz moje crteže odajem počast. Nakon gimnazije upisala sam i završila Osnovne i Master akademske studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Od kad znam za sebe ja nešto crtam, i mislim da je upravo crtež to neko osnovno sredstvo kojim se izražavam i komuniciram sa okolinom, i volela bih da istaknem moju zahvalnost svim divnim profesorima, koji su to razumeli i podržali me i naučili kako da oblikujem sve moje emocije i misli u jedan krajnje razumljiv i jasan proizvod.

Odakle je potekla ideja za crtežima arhitekture Novog Beograda?

Mislim da ideja o mojoj želji da se “odužim” Novom Beogradu već jako dugo postoji u meni, nisam sigurna da mogu da preciziram koliko, ali rasla je zajedno sa mnom, dok se nekim spletom okolnosti nije ispoljila u vidu prvog crteža iz ove serije radova. Iako ceo život žvrljam nešto, ne mogu da se setim nijednog crteža ovog tipa, nacrtanog sa tom idejom. Valjda sam morala da sazrim i budem sigurna da je to što crtam i radim, dostojno onoga što osećam prema Novom Beogradu. Tako da, ideja je bila tu, samo je čekala da dođe na red u pravom trenutku, spontano, kako uvek ide kod mene.

Koji su ti omiljeni delovi Novog Beograda?

Omiljeni potez na Novom Beogradu mi je od Studentskog grada, preko Hale sportova, Fontane, Starog Merkatora do keja. Mislim da ovo sve nema veze sa estetikom, nego sa tim vizurama, ambijentom… U tom nekom kraju sam i odrasla, i mnogo me lepih memorija veže za svaki segment ove rute.

Prve asocijacije na Novi Beograd su Genex, Sava centar, SIV… koji su ti omiljeni neistraženi novobeogradski delovi koji su manje poznati široj javnosti?

Mislim da bih ovde odgovorila gotovo isto kao i na pitanje iznad. Ne mogu da uperim prstom na određeni kraj, blok, zgradu. Mislim da svaki blok ima nešto svoje, i da su nosioci tih ambijenata ne samo gore pomenuti reperi, nego ono što se nalazi iza njih.

Ulazi, prolazi, stepenište, parkovi, ljudi; sve ima neku svoju priču i sve to za mene ima vrednost.

Na ovu listu bih dodala blok 45, opet kao neki meni bitan kraj.

Planiraš li sa crtežima da pređeš na ostale delove grada?

Trenutno sam fokusirana na Novi Beograd, valjda jer sam tu ceo život, iz njega crpim najviše inspiracije, i mislim da tu ima još dosta toga da se nacrta. Imala sam par izleta i u druge krajeve grada, uglavnom iz, opet, nekih ličnih razloga. Mislim da mi je najbitnije da crtam nešto što za mene ima vrednost, pre svega neki emocionalni momenat. Tako da, videću, zašto da ne.

Kakve su reakcije do sada?

Fenomenalne. Nemam ništa drugo da dodam, nisam nikad mogla ni da zamislim da će se toliko dopasti ljudima ovo što radim. Dobila sam zaista mnogo pozitivnih komentara, predivnih poruka, punih podrške i jako sam zahvalna zbog toga. Možda me je najviše oduševilo što je ovo što radim izašlo iz okvira Srbije, i što je nekoliko mojih radova završilo u Americi i Australiji.

Kako teče sam proces crtanja?

Od nekih sat vremena, pa do par sati. Sve je to jedan proces, od biranja kadra, trenutka, pa do crtanja istog. Ne mogu da kažem da mi je teško da crtam, ponekad ume da bude vrlo naporno, ali uvek sam zadovoljna kad završim sve i kažem sebi – danas si nacrtala 500 prozora. Što se biranja kadrova tiče, to uglavnom ide vrlo spontano. Sve je krenulo od ideje da nacrtam ono što vidim sa terase, što gledam svaki dan, i što je deo moje svakodnevice i života. Ne znam šta bih radila da ostanem bez tog pogleda. Vremenom, kad sam uhvatila celu panoramu sa terase, krenula sam na neke druge, meni bitne kadrove. Mislim da nisu u pitanju pojedinačne zgrade, već meni bitni ambijenti, grupacije, pogledi, sve ono što vidim usput, na nekim standardnim relacijama, ili kad prolazim kroz meni na neki način značajan kraj. Osetila sam se dužnom da i ti pogledi dobiju mesto u mojoj svesci. Kad god idem negde, obraćam pažnju, prisećam se stvari iz prošlosti i vidim ih ispred sebe i ovo što radim je zapravo hvatanje tih memorija i prevođenje u crtež tog “zamrznutog” momenta.

Zašto baš Brutalizam i renesansa?

Zašto Brutalizam i renesansa – pa da budem iskrena, nisam ja smislila ime profila, kao što nisam ni imala želju da otvorim profil na društvenim mrežama, za to su zaslužni moji prijatelji koji su me ubedili da to treba da se dogodi. Oduvek sam imala problem da podelim sa širim krugom ljudi ono što radim, odnosno osećam, jer su moji crteži ništa drugo nego moj osećaj koji imam prema Novom Beogradu. Mogu samo da kažem da sam želela da se Brutalizam provuče kroz naslov, a ostalo nije bilo na meni. Tako da, ne mogu da kažem da sam imala neki specijalan cilj kad sam otvorila profil. Prosto sam poslušala meni bliske ljude, i premostila tu zadršku koju sam uvek imala, i usudila se da podelim ono što radim sa svetom. Nisam se pokajala.

Nakon crteža usledili su šolje, rančevi.. sa istim motivima.

Opet kao ideja koju sam dobila kroz priču sa ljudima, uradila sam par serija određenih proizvoda – pored grafika, tu su šolje, majice, rančići i cegeri. Ne znam i dalje u kom će to smeru da ide, uradila sam onoliko koliko je bilo u skladu sa mojim mogućnostima, ali i to je imalo dobar odziv, i nadam se da će i iz te priče krenuti nešto dobro.

View this post on Instagram

/ Hotel Jugoslavija

A post shared by (@brutalizam_i_renesansa) on

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: