Beton brut

U ulici kneza Miloša u Beogradu poluporušene zgrade Generalštaba i MUP-a polako postaju sastavni deo pejzaža jednog od najprometnijih i prepoznatljivijih krajeva prestonice. Ovom prizoru se u septembru 2013. pridružila još jedna zgrada – i ova svesno namenjena rušenju. Međutim, bivša Nemačka ambasada u Kneza Miloša br.74-76, delo arhitekte Bogdana Ignjatovića i dalje stoji na svom mestu, iako ogoljena i svedena na svoj betonski skelet.

Pozivni konkurs za novu zgradu Nemačke ambasade, koja bi se nalazila na istoj lokaciji, raspisan je još 2009. godine i nije isključivao proveru mogućnosti za očuvanje postojeće, odnosno podizanje potpuno nove strukture. Od maja 2012. godine, objekat je van funkcije, a Nemačka ambasada je privremeno premeštena u drugu zgradu. Danas, skoro tri godine kasnije, rušenje je prekinuto bez zvaničnog obrazloženja pa su se ostaci ove zgrade pridružili ostalim skeletima starosedeocima u ulici Kneza Miloša.

Opus Bogdana Ignjatovića nije poznat široj domaćoj javnosti, iako uključuje prepoznatljive objekte poput Hotela Slavija, Beogradskog dramskog pozorišta, Galerije fresaka, tri od „Šest kaplara“ i drugih, a njegovo rešenje za zgradu Ambasade SR Nemačke, koja je izgrađena 1979. godine je svakako jedno od estetski upečatljivijih dela ovog beogradskog arhitekte.

Betonska rešetka koja se nalazi ispred fasade objekta trebalo je prvobitno da bude obložena kulijeom, međutim, ovaj deo projekta nije nikada izveden pa isprepletani goli betonski stubovi i grede daju utisak strogog „beton brut“-a.

Ako bismo pričali o zgradama ambasada sa arhitektonskog stanovišta, grubo ih možemo podeliti u dve grupe. Prvu bi činili čisto funkcionalni objekti čije arhitektonsko rešenje nema pretenzije da nagovesti određenu povezanost sa državom koju predstavljaju. Kada bi vas neko pitao gde su i kako izgledaju ambasade Makedonije, Bosne i Hecegovine, Kambodže ili Brazila u Beogradu, jasno bi vam bilo da su ove „funkcionalne“ ambasade zapravo brojnije u gravnom gradu Srbije.

Druga grupa ambasada bi bili objekti koji svojim arhitektonskim rešenjem sugerišu određenu stilsku ili makar simboličnu vezu sa državom koju zastupaju, a u ovu grupu svakako spada i stara zgrada Nemačke ambasade. Kod ovakvih objekata je uvek zanimljivo razmišljati o motivima i zamislima koji su krojili arhitektonsko rešenje, a kada je u pitanju Ambasada Nemačke Bogdana Ignjatovića, posebnu težinu dodaje činjenica da je njen tvorac, kao i veliki broj njegovih savremenika, Drugi svetski rat proveo iza „monumenatalnih betonskih rešetaka“ brojnih logora na tlu ove zemlje.