Mali sajam u Beopolisu

Već nekoliko dana u knižari Beopolis održava se nešto što je spontano dobilo ime Mali Sajam. Aludirajući imenom i vremenom održavanja na veliki Beogradski sajam knjiga, Beopolis i izdavačke kuće Fabrika knjiga i Booka od 20. oktobra do 2. novembra omogućiće kupovinu knjiga ova dva izdavača po sajmskim cenama.

Događaj je počeo gostovanjem hrvatskog pisca Viktora Ivančića, koji je Beograd posetio da bi promovisao svoju novu knjigu Radnici i seljaci, u izdanju Fabrike knjiga. O drugim novim izdanjima i razlozima za neučestvovanje na “velikom sajmu” razgovarali smo sa Aleksandrom Nikolićem iz Beopolisa.

Otkud ideja za “Mali sajam”?

Priča je zapravo prosta. Dejan Ilić, urednik i vlasnik izdavačke kuće Fabrika knjiga je još prošle godine odlučio da neće ići na Sajam knjiga. Nezadovoljan je raznim stvarima, ali da ne ulazimo u preširoku priču.

Poslednjih nekoliko godina Beopolis i Fabrika knjiga imaju zajednički štand na Sajmu. Beopolis je išao više kao knjižara nego izdavač, dakle da da logističku podršku. Zbog čitave situacije još od prošle godine, kada smo se preselili iz Doma Omladine naša izdavačka delatnost je na ledu. Nismo ništa ni objavljivali, tako da što se nas tiče mi ne bismo ni išli da nije tog nekog drugarskog sporazuma sa Dejanom Ilićem, u kom mu omogućavamo knjižarsku podršku.

Onda se pojavila ideja da u toku Sajma knjiga u knjižari pružimo ljudima priliku da po sajamskim cenama kupe ta izdanja. To je neka priča koja je stara oko pola godine, kada je Fabrika knjiga odlučila da se neće pojaviti na Sajmu.

Nije nikada postojala ideja da se pravi kontra-sajam ili paralelni sajam, niti bilo šta slično, već samo da u tom periodu knjige mogu da se kupe po sajamskim cenama.

No, Fabrika knjiga nije jedina?

U međuvremenu tome se priključio još jedan izdavač, Booka. Oni su odustali, pretpostavljam, nezadovoljni deobom tog prostora i jednostavno su procenili da nije dobro da se pojave na Sajmu. Zapravo, ista priča kao Fabrika knjiga.

Dakle, to su ta dva izdavača, a što se potrefilo da je u vreme Sajma, to može da tumački kako ko hoće. Ovo kod nas je počelo nešto ranije jer je gostovao Viktor Ivančić, kom se pojavila nova knjiga u izdanju Fabrike knjiga. On je u utorak bio u KC Gradu, a u ponedeljak u Beopolisu. Pomislili smo kad je već čovek doputovao iz Hrvatske, zašto ne bismo sa tim događajem započeli.

Koji je tvoj opšti utisak o Beogradskom sajmu knjiga?

Ja mislim da je svojevremeno propuštena prilika da se od tog Sajma napravi jedna manifestacija koja bi bila zadovoljavajuća i za izdavače i za knjižare i za publiku. I za one iz drugih zemalja, koji su zaineresovani za knjige srpskih pisaca. Postojala je 2001. ideja da se u centralnoj hali pojavljuju izdavači i da taj deo ne bude prodajni, već izložbeni. Tu je trebalo da se susreću bibliotekari, škole, strani izdavači, a da bi hala 4 bila prostor u kojoj knjižari prodaju knjige. Da se odvoji izložbeni od prodajnog dela i da se ne pravi cirkus, ali neko je uvek to sprečavao. Kompromis je bio da izdavači mogu da prodaju samo svoja izdanja u Areni i na tome je ostalo.

Kome se ovakav Sajam dopada, super, meni je to u redu. Komercijalno izdavaštvo treba da postoji, samo mislim da jedno ne bi trebalo da se širi na račun drugog. To je jedina primedba.

Koliko je sajamska publika, koja ne dolazi namenski da kupuje Fabrikine ili Bookine knjige, zainteresovana za ova, malo drukčija izdanja?

Svake godine se to smanjuje. Imaš ciljnu grupu koja kupuje pa kupuje. Međutim, masa ljudi ni ne pogleda šta je jer su korice drukčije od onog na šta su navikli. Ne izgleda dovoljno šareno i pitko, pa neće ni da pogledaju. Ali dobro, mi ovde imamo neki drugi koncept i ne mislim da se on negativno odražava na Veliki sajam.

Nova izdanja Fabrike knjiga i Booke

Radnici i seljaci – Viktor Ivančić / Fabrika knjiga

Treba odmah otvoreno kazati da su “Radnici i seljaci” mračna knjiga puna optimizma. Takođe, treba upozoriti i na to da su Ivančićeve priče zaista eseji: briljantne analize posledica rata i divljačke, kvaziliberalne i kvazidemokratske transformacije hrvatskog (srpskog, bosansko-hercegovačkog…) društva. Likovi u ovim pričama – radnici, seljaci i šačica pripadnika poštene inteligencije – notorni su gubitnici tranzicije, koji u egzistencijalnoj krizi preispituju svoju prošlost, tragajući za uzrocima vlastitih nevolja. Optimizam nastaje u trenutku spoznaje i donošenja odluke, koju Ivančićevi junaci potom sprovode. Svaku od tih odluka sažima jedna jedina reč: pobuna. I dok čitaoci uživaju u ovom vrhunskom štivu, nama ostaje nada da će im se dogoditi nešto slično.

Slike jedne neuspele integracije: Kosovo, Makedonija, Srbija, Jugoslavija – Vladan Jovanović / Fabrika knjiga

Međuratna Jugoslavija je na Kosovu, u Sandžaku i u Makedoniji delovala u uslovima produženog vanrednog stanja, u kome je strah korišćen kao “legitiman” instrument vlasti. Umesto racionalizacije srpsko-albanskih odnosa negovana je teza o “večitom konfliktu” i neizbežnom trenju civilizacija na prostoru koji je smatran uzurpiranim izvorom srpske (srednjovekovne) državnosti i identiteta. Sličnim metodama izveden je pokušaj “deosmanizacije” i srbizacije vardarske Makedonije koja je i u međuratnom periodu predstavljana kao “kičma” srpskog nacionalnog organizma. Tako neprilagođena vladavina stimulisala je sukob u njegovim ekstremnim varijantama. Zbog toga su i gerilski pokreti – poput kačačkog i komitskog – uživali simpatije lokalnog stanovništva. Korumpirana birokratija, nepravedna ekonomska politika i simuliranje parlamentarne demokratije dodatno su širili jaz i nepoverenje između građana i vlasti.

Posredstvom sedamnaest “slika” izloženih u ovoj knjizi, Vladan Jovanović prikazuje glavne kontroverze takvih srpsko-jugoslovenskih pokušaja integracije Kosova i Makedonije. Opisujući odnos vlasti prema stanovništvu Makedonije i Kosova između dva svetska rata, on ukazuje na upadljivi kontinuitet “kulture vladanja”, praveći jasne analogije i sa razdobljem pre i posle raspada socijalističke Jugoslavije.

Grobna Tišina – Arnaldur Indridason / Booka

Dugi niz godina brdoviti deo grada je bio nenaseljen i inspektor Erlendur i njegov tim se nadaju da je ljudski skelet koji je pronađen na gradilištu pripadao nekoj nesrećno nestaloj osobi. Međutim, stvari nikada nisu tako jednostavne, ova brda kriju nekoliko tragičnih priča: o nasilju, propaloj ljubavi, lojalnosti i porodičnoj sramoti. Malo je svedoka koji su još uvek ili živi ili voljni da ispričaju svoju verziju, ali čak i tajna odneta u grob ne može ostati zauvek skrivena.

Ranije pokrenute životne priče glavnih junaka ovog serijala prepliću se sa pričom o istrazi i kroz njih, svojim jezikom i ritmom pripovedanja koji kao da su uglačani, prirodni i skoro hipnotišući, Indridason otkriva ljudsko ponašanje i kako postajemo ono što jesmo.

Predodređen da postane klasik u svetu krimi žanra, „Grobna tišina“, drugi u nizu serijala o inspektoru Erlenduru, jedan je od najsavršenijih romana trilera poslednjih godina.Za ovo vrhunsko žanrovsko delo Arnaldur Indridason nagrađen je nagradom Gold Dagger za najbolji krimi roman godine u svetu i potvrdio svoju poziciju vodećeg skandinavskog pisca trilera.

Lanzarote – Mišel Uelbek / Booka

Četrnaestog decembra 1999, usred popodneva, shvatio sam da će mi doček Nove godine verovatno propasti – kao i obično. Skrenuo sam nadesno, u Aveniju Feliks-For, i ušao u prvu turističku agenciju. Devojka je trenutno bila zauzeta jednim klijentom. Beše to neka brineta s bluzom iz domaće radinosti i pirsingom u levoj nozdrvi; kosu je ofarbala kanom. Tobož nehajno, počeo sam da skupljam prospekte sa štandova. – Mogu li da vam pomognem? – začuo sam posle jedno minut vremena. Ne, nije mogla da mi pomogne; niko nije mogao da mi pomogne. Sve što sam želeo bilo je da se vratim kući i da češkam jajca prelistavajući kataloge hotel-klubova; ali ona je započela razgovor, i ja sad nisam znao kako da ga izbegnem.

Ovako počinje priča „Lanzarote“ vodećeg savremenog francuskog pisca Mišela Uelbeka. Poznavaocima njegovog dela neće promaći da je ova noveleta poslužila kao osnova za uspešni roman „Mogućnost ostrva“, ali i da se može čitati kao autonomno delo kontroverznog autora i kao uspešan literarni eksperiment.

Ovu zbirku upotpunjuje niz izuzetnih priča i eseja na teme koje opsedaju Uelbeka – književnost, seks, smisao života i smrti, te dubina otuđenja savremenog čoveka od svoje okoline. Za one koji ga do sada nisu čitali ovo je odlična prilika za upoznavanje, a onima koji ga redovno čitaju ovo će biti prava poslastica.

Knjižara “Beopolis” nalazi se u Eurocentru, Makedonska 30 / Dečanska 5, u centru Beograda. Radno vreme knjižare je od 9.00 do 21.00 svakoga dana sem nedelje