Da li imate preko 18 godina?

Most na Adi

Drumski i šinski most koji povezuje opštinu Novi Beograd sa Čukaricom.

Autor: Fotograf: Marija Strajnić
0
0

Posle duže pauze, ponovo aktiviramo rubriku Arhitektura, u kojoj ćemo jednom nedeljno predstavljati arhitektonska zdanja u svim oblicima i razmerama. Ove nedelje prikazaćemo Most na Adi, drumski i šinski most koji od prvog januara 2012. godine povezuje opštinu Novi Beograd sa Čukaricom.

Konkurs za most raspisan je 2004. godine i u konkurenciji od 11 učesnika, pobedila je slovenačka firma Ponting, u okviru koje su idejno rešenje ponudili konstruktor Viktor Markelj i arhitekta Peter Gabrijelčič.

Most na Adi je most sa kosim zategama. Dugačak je 929 metara, sa 6 kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem metrou. Širina mosta je 45 metara. Pilon mosta visok je 200 metara i sa njega se pružaju zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona je 376 metara. 

Oko Mosta na Adi podeljena su mišljenja. Predsednik žirija konkursa Nikola Hajdin ocenio je most kao moderan, tehnički opravdan, uspešan, primeren i ne toliko skup s obzirom na svoj kapacitet.

S druge strane, stručnjaci poput prof. dr Ksenije Petovar, prof. dr Mihaila Maletina, prof. dr Slobodana Vukićevića i arh. Branislava Jovina prigovarali su da je most urbanistički nepodoban jer uvlači magistralni pravac u gradsko jezgro, i da je pored toga “enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu”. Takođe su u javnom pismu 2006. godine naveli kao propust činjenicu da domaći građevinari, koji su se nekada proslavljali na velikim infrastrukturnim projektima po svetu, na Mostu na Adi rade samo kao podizvođači.

_18_0189

Branislav Jovin naveo je da su tokom šest godina, od decembra 2003. do danas, Akademija arhitekture Srbije i Društvo inženjera i tehničara organizovali više javnih tribina i konferencija za štampu; da su upućena saopštenja i pisma upozorenja gradonačelnicima da je most na pogrešnom mestu; da će, sa navoznim konstrukcijama koštati Beograđane 240 miliona evra; da će se izgradnjom Žirafe od sadašnja dva zagušena – dobiti i treći zagušeni savski most. Posebno je ukazano da se od 45 metara širine Mosta – 22 metra koristi za saobraćaj, a da su 23 metra projektovana za ankerovanje kosih zatega i dvokolosečnu prugu kojom će, po projektu španske firme Ineko, prvi tramvaj (linija broj 3) proći najranije 2038 godine.

Gradska vlast je ignorisala upozorenja stručnih asocijacija, čak i činjenicu da će se više od polovine Mosta na Adi koristiti tek kroz 30 godina. Jovin smatra da je vrhunac osionosti upravo demonstriran u kampanji za izbore 11. maja 2008. godine, potpisivanjem ugovora o izgradnji mosta sa austrijskom firmom.

Borka Pavićević piše za dnevni list Danas da će „sa istorijske distance, ili od arheologa, neko već shvatiti zašto most ne spaja međunarodne puteve E 70 i E 75, ili Banovo brdo i Ibarsku magistralu, i koliko to košta, isto kao što će rekonstruisati i zašto su kritike mosta odnose samo na njega samog, šta je bio uzrok ograničenog mišljenja, ili mišljenja bez mosta.“

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečje igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane. – Ivo Andrić

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: