Da li imate preko 18 godina?

Tradicionalno crnogorsko gumno oblikovano u heliodrom

Kako se dolazi do razmere 1:1. Svest o mladom čoveku, arhitektonskoj profesiji, sazrevanju i, zašto da ne - uspehu.

U ovonedeljnoj rubrici Arhitektura razgovarali smo sa arhitekticom Marijom Miković o bavljenju arhitekturom u Srbiji i o projektu heliodroma izvedenog prošlog meseca u Crnoj Gori, koji potpisuje zajedno sa prof. Branislavom Mitrovićem i arh. Sinišom Tatalovićem.

IMG_0160

Koliko dugo si arhitekta?

Četiri godine je prošlo od mog diplomiranja. Ali ne znam da li se od tad računam u arhitekte, važno je da se baviš arhitekturom bilo teoretski ili praktično, u nekom kontinuitetu koliko je to u ovoj zemlji moguće. Ja bih računala 2012. kao neku prekretnicu, tj. od tad bih računala moje arhitektonsko vreme. Te godine sam bila jedan od 10 koautora srpske izložbe na 13. arhitektonskom bijenalu u Veneciji. Zajedno i s tobom Marija. Sećaš se osećaja kad smo svi stali oko izgrađenog projekta, meni su se noge odsekle na trenutak kad sam videla tu čeličnu konstrukciju u jedan na jedan razmeri.

Kako je došlo do rada u birou prof. Branislava Mitrovića?

U jesen 2013. smo počeli da sarađujemo, bila sam prvo demonstrator na projektantskom studiju koji je vodio prof. Mitrović, i vrlo brzo me je uključio u projekat enterijera u izgradnji, već prvih meseci sam išla na gradilište, putovala do tog gradilišta u Beč. Počelo je stvarno super, odmah u centar i opet ta jedan na jedan razmera. Naglašavam to jer se još nisam navikla da je ono što se projektuje nastalo i da se izgradilo. Znaš i sama koliko se crta a koliko postane gradilište.

Da li ti je to prvi posao?

Nije, moj prvi posao je bio u Re:a.c.t birou, kod divnih Grozdane Šišović i Dejana Milanovića. Zaposlili su me dok sam još bila student, dok nisam znala ni auto cad pošteno. Sad kad vratim film, hvala im na svom strpljenju. Zajedno smo dobili i neke konkurse, koji su za mene bili prvi arhitektonski uspesi. Pa sam zatim pauzirala godinu da bih otišla u Rim na praksu, i tamo sam bila uključena u deo izvođačkog projekta za novi fudbalski stadion Juventusa koji se otvorio 2011. Ceo biro je ozbiljno radio za Juve a navijao za Romu, pio cafe al banco na malim pauzama, a na velikim pravac Španske stepenice. Kao na filmu. Imala sam sreće.

stadio_juventus_arena_torino_04

Koji su te projekti najviše odredili i kako?

Pokušaću da odgovorim ali mislim da se to menja od danas do sutra, mislim da i starije arhitekte ne znaju kako da odgovore na to pitanje. Sa svakim projektom u nekom smislu odeš par koraka, bar bi trebalo da je tako, i ja još uvek učim na taj način. A kako je arhitektura spora sama po sebi a naše vreme sve brže, dešavaju se velika razmimoilaženja. Na kraju će vreme da pobegne arhitekturi, a ja imam još dosta da trčim dok se to ne desi.

Mislim da su studentski projekti ono što mi je ostalo kao velika ideja arhitekture. Ne u smislu odličnog projekta već u smislu uzbudljivosti procesa, novina, svežine… rada sa dobrim mentorima kao što su Vladimir Milenković, Tatjana Stratimirović, Jelena Mitrović…

IMG_0174

Kako je organizovan rad u birou?

Profesor Mitrović je arhitekta sa velikim praktičnim iskustvom ali i pedagog, što se prenosi i na rad u birou. Tim je najvažniji, uključeni smo od početka do kraja, od prve skice do arhitektonskih detalja i svega što ide uz to, neki projekat ide lakše neki teže, zavisi šta ko voli tematski i programski, ali važno je da nikad nisam osetila da nemam pomoć, podršku svih. I ja kroz svaki novi projekat učim, a učim sa najboljima koji za to imaju sluha.

DSC01562

Kako je došlo do projektovanja heliodroma za privatnog investitora?

Biro MIT arh je za istog investitora već radio jedan projekat hotela i saradnja je bila veoma uspešna. Na svom imanju u Crnoj Gori, u mestu Markovina, investitor je tražio projekat heliodroma.

DSC01584

Na koji način se odvija proces projektovanja kada se stvara arhitektura koja nije toliko programski uobičajena?

Neverovatan krajolik, veliko izolovano imanje i teren sa kog se pruža pogled na šume okolnih brda je veoma poetičan prostor a takvi prostori su kao stvoreni za primarne, pa i tradicionalne forme. Ovaj heliodrom je od prvog dana projektovan kao tradicionalno crnogorsko gumno, mesto okupljanja porodice i prijatelja i objekat koji svojom svedenošću i lepotom kamenog kruga dodaje na poetičnosti i mistici (jer su krugovi takvi) tradicionalnih crnogorskih naselja.

A trebalo je i da drži vodu. Bilo je planirano da se kišnica i sneg sa brda sliju u njega i da on bude cisterna (bistjerna) tehnološke vode. Ipak ta ideja se prepolovila na dva projekta tako da će vodu držati veštačko jezero.

Koliko je intuicija bitna u ovakvim projektima?

Intuicija je sigurno deo svakog projektantskog procesa, ima najviše veze sa asocijativnim estetskim parovima i kopčama (za manje iskusne), tu mislim na formu i materijalnost, dok su iskusniji intuitivniji prema celokupnom procesu, sadržaju, programu, konstrukciji… Bar je moj utisak takav.

Koje odluke treba da se donesu i šta sve treba da se osmisli da bi mogao da nastane jedan heliodrom?

Heliodrom je infrastrukturni, saobraćajni objekat, važne su dimenzije i statika.

U ovom slučaju je bilo potrebno napraviti snažnu betonsku konstrukciju jer je heliodrom izgrađen na terenu koji je u padu tako da su dve trećine objekta vidljive. Trebalo je osmisliti sistem odvođenja vode jer nam je središnji deo planiran kao zeleni travnati krug. Postoje i jasni saobraćajni propisi koji se tiču osvetljenja i navigacije, i taj projekat su definisali inženjeri saobraćaja.

1260

Materijali deluju jako sinhrono u odnosu na kontekst, da li je to slučajnost? Na koji način ste birali materijale?

Mislim da je najvažnije kako su izvedeni, kako se slaže kamen, kako se lije beton, kako se ponaša jedan materijal uz drugi. Naravno greške su uvek moguće, ali važno je da je postavka solidna.

DSC01635

Da li je uobičajeno da su mlade arhitekte potpisane kao autori?

Kod nas u birou jeste uobičajeno, opet se vraćam na onaj pedagoški momenat kod profesora Mitrovića… Svest o mladom čoveku, o profesiji i sazrevanju i zašto da ne – uspehu!

Da li si se nekad osećala kao autor a da nisi bila tako označena?

Nisam zaista nikada, radila sam u četiri arhitektonska biroa, bila uvek potpisana na mestu koje sam smatrala odgovarajućem mom doprinosu. Odabrati pravi tim i prave ljude je jedino i važno.

IMG_0167

Lajkuj:

Komentari:

Ostavite komentar:

Slični članci: