After kod Tifanija 1

Promatrala je kako milioni mehurića nadiru ka vrhu uske šampanj čaše, dok joj je ljubazni konobar sipao extra dry prosecco iz 2010. godine. Nasmešila mu se kurtoazno, dok je on zavodljivo brisao grlić flaše platnenom salvetom ne skidajući pogled sa nje, nakon čega se čuo onaj tupi udarac stakla o gomilu leda u kibli na stolu.  

“To je sve što joj je potrebno u životu, čaša dobro rashlađenog proseka”, mislila je Simonida zagledana u zatamljeni ekran smart telefona. Mogla je jasno da vidi obrise svog izmučenog lica nakon napornog dana na poslu i podočnjake koji su po njenom mišljenju bili nepristojno upadljivi i pored tone korektora. Već nekoliko meseci radi kao asistentkinja brend menadžera u banci i već je pred ozbiljnim burn out-om. Ima utisak da lagano počinje da puca, jer joj se čini da joj je svaki dan previše liči jedan na drugi – odgovara na mejlove kao mašina, neprekidno je na telefonu, vuče se po besmislenim sastancima, ispravlja prezentacije, smeška se na poslovnim ručkovima, hrani se “zdravo” na pauzi i popije samo jednu kafu dnevno. Gledano sa strane, svako ko je bar jednom video Simonidu, u teget pencil suknji, savrešno ispeglanoj beloj košulji i vratolomnim salonkama, ne bi pogrešio ako bi je uporedio sa nekom od junakinja kultne serije “Seks i grad”. Međutim, njen život je daleko od sapunske opere, jer ništa nije onako kao što izgleda.

Njene drugarice, sa kojima se susreće svakog petka uveče u nekom od beogradskih restorana na glasu, po ko zna koji put kasne. Kao da to namerno rade, jer znaju koliko Simonida ne podnosi kada mora da sedi sama na javnom mestu, imajući utisak da ceo jebeni restoran blene samo u nju. Pokušava da prekrati vreme tako što fotografiše cvetni aranžman i escajg na stolu i provlači fotografiju kroz Instagram filtere. Međutim, njenu aktivnost prekida dolazak sms poruke u kojoj se jedna od drugarica izvanjava na kašnjenu uz milion besmislenim emotikona.

Podiže glavu, vidno iznervirana, jer joj izvinjenja nikada nešto nisu značila u životu i preko puta gleda zaljubljeni par kako se međusobno hrane.

Mladić stavlja devojci komad lososa naboden na viljušku sa malo rukole, a devojka pokušava da ga prihvati, a da ne pokvari karmin.

Oboje se smeju dok ona poput neke foke guta komad ribe. Mladić je ljubi direktno u usta. Nezamislivo joj je da vidi sebe u toj istoj ulozi, da se hrani sa voljenim bićem pred drugim ljudima.

Izvukla je novi broj magazina Elle iz torbe, koji je kupila usput, kao da je znala da će imati vremena na pretek. Onaj ljubazni konobar od malopre je ponovo prišao, da joj dospe još prosecca, jer je čaša ispred nje bila prazna. Imao je lepe i snažne ruke, što je prava retkost među takvim ljudima koji se bave uslužnim delatnostima. Ponovo je pogledao prodorno u nju, kao da se znaju odnekud ili kao da želi nešto više od toga da bude samo ljubazan i dobije bakšiš.

“Flert mu je u opisu radnog mesta.”, prošlo joj je kroz glavu, dok je po malo histerično okretala masne stranice modnog časopisa. Sandale, kupaći kostimi, korseti, brushalteri, parfemi, serumi, anti-age kreme, sun block ulja, nakit, šeširi, perje, kardigani, haljine i gomila neuhranjenih žena dominirali su u sadržaju. Nikada joj neće biti jasno ko u Srbiji kupuje cipele ispod kojih piše 80.000 dinara ili cena na upit, jer taj ko može to sebi da priušti, taj kupuje u inostranstvu, pa na povratku uzme tax free. Pa, nije ona budala kao njena drugarica Biljana koja podigne keš kredit da bi kupila original Louboutin cipele ili Furla torbu. Ako želi baš da ima neki skup komad, onda zove Kizu, lokalnog šanera iz Žarkova, kod koga može sve da se nađe. Plus Kiza hoće da učini, pa joj daje na rate, a onda to i ne dođe toliko skupo kad se sve sabere. Na primer, prošle godine je Burberry trench mantil platila 500 evra, na 12 rata. Nije osetila, što kažu.  Sa zvučnika je dopirao suptilni glas one seksi bogatašice Lane del Rey, dok je Simonida maštala da otputuje u hotel na Santoriniju koji su reklamirao u časopisu ispred nje. Zamišljala kako leži na udobnoj ležaljci, u toplesu, nauljena od glave do pete, dok joj sunce koje se reflektuje u plavetnilu kolosalnog bazena, prži kožu, a ukus mohita koji pijucka na slamčicu, miluje dušu. I taman kada joj sasvim slučajno, mišićavi muškarac, kvasi uzavrelo telo, svojim maestralnim prelom skokom u hlorisanu vodu, njene drugarice su euforične počele da pristižnu u restoran, razbijajući njeno sanjarenje o idiličnom godišnjem odmoru.

Najpre joj je u zagrljaj priskočila Suzana, debeljuškasta brineta, zaraznog osmeha, u dekoltiranoj svetlucavoj tunici, ispod koje su samouvereno virile tesne i na kolenima pocepane farmerke.

“’De si, carice!”, vikala je na sav glas dok joj je Simonida kažiprstom pokazivala da ipak snizi ton.

“Ma, boli me dupe, gde si videla ovoliku ženu da priča tiho, majke ti?”, kikotala se Suzana i pokušavala da se zavuče u ćošak separea.

Odmah za Suzanom pojavljuju se i Biljana, hladnokvrna plavuša, kojoj svi uprkos njenom negodovanju govore da liči na voditeljku Oliveru Kovačević, kao i Mima, namrgođena devojka kratke kose, koja već odmah počinje da koluta očima zgrožena atmosferom i demografijom koja vlada restoranom.

“Tražila sam parking sto godina.” , pravdala se Biljana, koja zadihano uzima Simonidinu čašu pića da malo dođe sebi. Dok Suzana studiozno proučava meni, jer je neprekidno gladna, Mima odmah iz torbe vadi dva mobilna telefona i na jednom otvara svoj Facebook profil.

“Ako ćete tako da se ponašate do kraja večeri, ja ću odmah da krenem kući.”, Simonida je bila neočekivano drska. Na momenat, kao da je neko stavio pauzu na celi taj kadar wanna be sitcom i sve su se značajno pogledale ne znajući šta bi to zaista trebalo da znači.

“Ne kapiram.”, izustila je Biljana dok kreće da zagrize jagodu koja je plutala u čaši.

“Šta ne kapiraš? Imala sam naporan dan, sedim ovde kao budala dva jebena sata, pravim se da je sve u redu, onda vi dođete i vi nista prisutne, ova analizira koja je veća porcija od koje, ova gleda koga će da ishejtuje na Fejsu, a ti, ti ko zna gde se nalaziš….”, Simonida pokušava da uhvati malo vazduha dok neprijatnost između njih može da se reže nožem. Glas Lane del Rey smenjuje plačljiva Duffy.

“Jebote, jel’ neko zna šta je s ovom devojkom?”, Suzana za trenutak pokušava da preusmeri situaciju na neku drugu temu, iako je ostale devojke gledaju kao da je pala s Marsa.

“Duffy, jebote! Šta me tako gledate, mislim na Duffy.”, nastavlja Suzana očigledno se projektujući. U tom momentu, baš kada je celo veče na rubu propasti, pojavljuje se konobar snažnih i lepih ruku sa kezom od uva do uva. Simonida promatra Biljaninu transformaciju u maznu konkubinu, čim se stolu približi minimalna količina testosterona. Uopšte je ne čudi što ga Biljana posle samo dva minuta hvata za ruku, preklinjući ga da joj nešto preporuči, jer umire od gladi, iako Simonida zna da Biljana prezire hranu plašeći se da se ne ugoji ni miligram. Suzana, očekivano naručuje rebarca u medu, a Mima se premišlja nepristojno dugo, vadeći se na to da je meni jezivo neprekledan. Simonida, kao i uvek naručuje biftek salatu, merkajući dezert listu, u kojoj se suvereno izdvajao kolač od urme.

Nakon što su konačno ipak poručile ono što će da jedu, devojke poput pasa goniča, promatraju okolinu.

“Gadi mi se ovaj grad.” , počinje Mima. Suzana na to duboko uzdahne.

“Tebi se sve gadi. Nije mi jasno da li ima nešto što je tebi okej.”, prekorno kaže Biljana dok pokušava da zapali Sobranie cigaretu. Razgovor prekida ulazak nepristojno zgodnog i visokog čoveka za kojim se okreće bukvalno ceo restoran. U pitanju je penzionisani košarkaš, poznat po svojim gradskim nestašlucima, prekoj naravi kad popije i skandalima koje pravi s vremena na vreme. Simonidin i njegov pogled se sreću na momenat, gotovo kao u slowmotion-u nekog spota Kylie Minogue, ali košarkaš odlučuje da ode “daleko”, za šank.

“Kakav seljak.”, kaže smoreno Biljana. Njihova jela končano dolaze i devojke u potpunoj tišini i miru, skoro pa kao u manastiru, počinju da jedu. Zaljubljeni par koji se međusobno hranio, odavno je napustio mesto, a bend na sceni je počeo da svira sentimentalan repertorar, što je Simonidu nateralo da ode do toaleta da popravi karmin. Lagano je ustala, uzimajući malenu torbu sa sobom. Dok korača, korak po korak, čuje bat sopstvenih salonki, srce koje prebrzo kuca i gotovo može da oseti svaki udarac u vidu tuđih pogleda po celom telu. Simonida, retko zgodna devojka za svoje godine, nesigurno je pokušavala da uspostavi dodir sa sopstvenim seksepilom u nadi da će se ceo šank okrenuti za njom. Međutim, dok prolazi pored tog dela restorana, jedini koji obraća pažnju na njenu pojavnost je konobar lepih i snažnih ruku, podižući čašu koju suši krpom, u znak pozdrava.

Simonida zabacuje kosu u stranu, teatralno, otvarajući klizna vrata toaleta i nestaje u snopu neonskog svetla koji je dopirao iznutra. U toaletu ne uspeva da čuje ni sopstvene misli, jer je aparat za sušenje ruku neviđeno bučan. Dok kontroliše kako izgleda, kraičkom oka pomišlja da je ovo možda idealan trenutak za jedan selfie u ogledalu, ali ta joj se ideja čini isuviše jadnom za bildovanje samopouzdanja. Osim toga, Mimino podsmevanje bi bilo nepodnošljivo do kraja večeri, s obzirom da verovatno istovremeno, na svim telefonima koje poseduju prati sve moguće društvene mreže. Dok pokušava da otrese trepavicu koja je otpala sa obraza, u toalet ulazi devojka koja zbog buke u restoranu ne čuje sagovornika sa druge strane telefona.

“Brate, ne čujem te ništa… Ne, najbolje da ja dođem po tebe. Tu sam sa drugaricama. Što? U kom si fazonu, da ti nabrajam s kim sam, ne kapiram…”, dok priča devojka se neprekidno mršti. Simonida se provlači pored nje, jer gotovo da ja okupirala sami ulaz, lagano je gura rukom i izlazi, fiksirajući njene svetlucave štikle sa onim porno platformama. U tom trenutku, sasvim nenadano, baš kako to obično biva, Simonida se sudarila sa ogromnim telom koje se stvorilo ispred nje. Kao da je neko bacio meteorit ispred nje, Simonida se spotiče, vraća par koraka unazad i jasno vidi svoju clutch torbicu kako leti u slowmotion-u i rasprskava se poput vodene bombe na podu restorana. U glavi su joj samo tamponi koje je gurnula iz nekog razloga pre nego što je krenula u izlazak i zamišlja kako izleću iz kutijice i sleću na tanjire i čaše okolnih stolova. Kada je ispratila slobodni pad svoje intime, podigla je glavu na gore i susrela se sa zbunjenim licem košarkaša od malopre. Nije uopšte znala kako da reaguje, da li da napravi scenu ili da mirno pokupi naprslo Chanel rumenilo.

“Nisam vas video…”, čula je duboki seksi glas. Ipak se odlučila da čučne i sakupi stvari sa poda. U tom momentu je, iako neprirodno visok, za njom se spušta i košarkaš u penziji, trudeći se da joj pomogne.

“Stvarno sam trapav. Da li možda jedno piće može da reši ovu neprijatnost?”, gledao je direktno u nju, dok je ona stavljala pramen kose za uvo koji joj je uporno padao preko lica. Kada je napokon sakupila svaku sitnicu iz torbe, uspravila se i sasvim hladno rekla:

“Nema potrebe, sve je u redu.”

Košarkaš je slegao ramenima, a Simonida je u tom momentu na pristojnoj odaljenosti videla poglede svojih drugarica koje su i dalje bile u čudu šta se dogodilo nekoliko minuta ranije.

Nastaviće se…

Sledećeg vikenda čitajte – Zašto je Simonida napustila restoran pre vremena? Ko joj je poslao misteriozni sms nakon ponoći? Zbog čega nije mogla da zaspi? Da li je košarkaš u penziji zaista košarkaš?

Zauvek vaš