Da li imate preko 18 godina?

After kod Tifanija 4

Ljubavni roman 4. deo. Saznajte sve o Simonidinim libidalnim nestašlucima. Ko koga želi, koliko i gde! Izgleda da nikad nismo bili bliži ISTINI!

Autor: Fotograf: Saša Waltz

Simonida je stajala potpuno gola ispred ogledala u svlačionici teretane u kojoj vežba tri puta nedeljno, ako ima sreće da izađe na vreme s posla. Nije bila zadovoljna onim što vidi, mada joj uglavnom govore da nikad nije bila zgodnija. Međutim, perfekcionizam kojem je sklona će joj doći glave. Drugi možda to ne vide, ali “slatke kiflice” koje su se nadvijale iznad kukova ni malo joj nisu izglede seksi. Razmišljala je samo o tome kako joj se celo telo treska dok hoda poput nekog pudinga izručenog na tanjir. Dok je navlačila triko i zatezala kosu trakom, sebi je malo ličila na glumicu iz filma “Fleshdance”, poželela je da se izdivlja trčeći u mestu, baš kao iz one čuvene scene, ali je obuzdala želju kada je u svlačionicu odjednom ušlo pet, šest drugih žena. Videla je ona te poglede, znala je da su druge devojke zavidne i da misle da Simonida ima perfektnu građu, ali džaba, ona je mislila da mora još da se radi da bi i sama bila zadovoljna.

Ljubavni-roman-4-1

 

Kada je stala na traku za trčanje, svojim mekanim cross fit patikama, lagano je pojačavala brzinu i nagib. U sali nije bilo baš previše ljudi, samo nekoliko bildera koji provode po ceo dan vežbajući i milujući svoje bicepse i par žena koje, kao i Simonida, izgledaju izudvano od stresnog poslovnog dana. Povremeno je pogledivala u ekran iznad njene trake na kome je Rudolf premazivao tortu nekom slasnom glazurom. Kakva trenutna bizarnost, pomislila je Simonida za sekund, da se čovek isrcpljuje vežbajući dok mu istovremeno ide voda na usta od savršenstva koje ne sme da jede.

Simonida je zamolila jednog od trenera da promeni kanal, više bi joj prijalo da gleda Fashion TV, tako ima više volje da se trudi. Dok hipnotisano gleda anoreksična tela kako se kreću pravom linijom uđe u neki čudan ritam, da ni ne oseti da je prošlo pola sata.

Trener joj se samo nasmešio kada je shvatio da Simonida ima pogled na Rudolfa i njegovu pekaru, prišao je monitoru i za sekund su se pojavile devojke sa neke od Kenzo revija. Trener se zvao Petar, preslatki klinac koji je tek počeo da radi u ovoj teretani, perfektno građen, za njen ukus možda i previše nalickan, ali i to je bilo bolje od onih trenera agresivaca koji uvek misle da ne radiš dovoljno. Pitala se šta se dešava sa njenim trenerom, Božom, koji je uvek tačan i dolazi na vreme, ali traku zna i sama da odradi posle toliko godina vežbanja. Boža je bio jedan od onih veselih DIFovaca, kršnih momaka, uvek spremnih na šalu, koga su žene prosto obožavale. Toliko su ga obožavale, da Boža već godinama ne može da primi nekog novog, jer mu je ceo raspored popunjen i leti i zimi.

“‘De si matori!”, čula je Božin glas u daljini i zveckanje njegovih ključeva. Boža je pasionirano voleo motore, bio je jedan od gradskih momaka koji je među prvima vozio te “zveri” na točkovima, još od sredne škole. Kada biste ga sreli negde na putu, sigurno biste mislili da se radi o nekom momku koji se bavi sumnjivim poslovima, međutim Boža je bio zaista sušta suprotnost. Izgled zaista ume da navede na pogrešan trag.

“Diši, direktorka.”, tako je Boža zvao Simonidu. Simonida je izvukla jednu slušalicu iz uveta, nasmejala se, uz uzdah.

“Mrtva sam, jedva da mogu da trepćem.”

“Ajmo, ajmo… Neću da čujem to. Do mora ima da mi budeš Andrijana Lima. Ajde.”, Boža je skinuo jaknu i bacio je preko pilates lopti. U tom momentu u teretanu je ušla mršava devojka, naglešeno duge kose, izblajhane do potpune beline, sa kompletnom šminkom i dominantno dugim noktima. Dok je pritiskala dugmiće za pokretanje trake do Simonidine, devojka je iritantno žvakala žvaku i sklanjala kosu sa lica. Muški deo teretane je za momenat prestao sa bilo kojom aktivnošću, jer su svi gledali u nju. U rukama je držala telefon koji je na sebi imao ogromnu Chanel masku, prepunu lažnih cirkona, kupljenu na kineskoj pijaci.

“Ti si ovde nova?”, upitala je Simonidu.

“Molim?”, Simonida je ponovo skinula slušalice.

“Kažem, nisam te viđala ranije, tek si došla?”, ponovila je blajhana devojka.

“Dolazim već dve godine.”

“Ne seri. Nikad ne bih rekla.”

Simonida je malo pogleda popreko, ali je nastavila da se znoji na traci. Pravila je povremene pauze između laganog trčanja i hidirala se vodom iz tupperware flašice.

“Provali ove bolide. Pa, ovi bi jebali sve što ide na dve noge. Kakve budale.” , rekla je devojka pokazujući glavom na oznojene muškarce iz ćoška koji su pokušavali da podignu što teže tegove, ne bi li impresionirali pridošlu barbiku.

“Imaš dečka?”, i dalje je iritantno muljala žvaku u ustima dok je ispod oka posmatrala Simonidinu rekaciju. Simonida je ćutala i samo je odmahnula glavom.

“Ma daj, koji ti je kurac. Ne izlaziš sa pravim ljudima.”, dreknula je devojka, posrnuvši napred, jer neprekidno nije mogla da pronađe fokus dok stoji na traci.

“Još ću da poginem, jebote.”, smejala se sebi u bradu kada je telefon se oglasio telefon sa lažnim cirkonima. Simonidi je to bila nepoznata pesma, ali mogla je da vidi euforiju na nekom od beogradskih splavova kad se čuje ista ta pesma. U momentu je pomislila da će da kaže: “Idemo ruke gore.”, ali je odustala od toga.

Nakon što se istuširala i osušila kosu, Simonida je bila nova osoba. Kao da sprala sav umor od malopre i jezive priče preparirane sponzoruše.

Do kraja treninga devojka je uspela da joj ispriča celu svoju emotivnu prošlost, da joj se poveri s kojim mafiješem je sve bila u vezi i koliko voli sadašnjeg dečka koji nema veze sa kriminalom.

Nije joj bilo jasno zašto je neprekidno magnet za takve ludake, ali ljudi joj se često otvore samo posle pet minuta. Pakovale je znojavu opremu u torbu za vežbanje i vezivala je kosu ponovo u rep. Kada bi je sada neko video, ne bi verovao da je do malopre radila trbušnjake i vežbe ne orbitreku. Dok je izlazila iz svlačionice, proverala je mejlove na telefonu.

Ljubavni-roman-4-2

“Pojačaj proteine, direktorka.”, rekao joj je Boža dok je Simonida napuštala teretanu. Samo se nasmejala i mahnula mu. Na parkingu, po običaju nije mogla da pronađe sopstveni automobil. To je bila boljka većine žena, ali njena je očigledno prešla u hroničnu fazu. Obično bi izvadila ključeve i pritiskala kontakt sa automatskim otključavanjem dok ne bi začula pištanje, međutim u ovom slučaju to nije radila. Odjednom joj se obratio muški glas.

“Izgubili ste se?”

Simonida je skočila u stranu i vrisnula, a ključevi su joj ispali iz ruke. Muškarac se sageo, dohvatio ih sa betona i ponovo ih pružio vlasnici automobila. Tek u tom trenutku, Simonida je shvatila da je to košarkaš u penziji, odnosno preduzimač sa Vračara. Najpre je mislila da greši, mislila je da joj se pričinjava, ali je i on bio drugačije obučen i sveže obrijan, međutim, bila je sigurna da je to on.

“Opet vam nešto ispada.”, nasmejao se ležerno. Simonida je bojažljivo preuzela ključeve iz njegovog dlana i bila je nema. Gledali su se nekoliko sekundi, kada je Simonida skrenula pogled u stranu i videla da stoji tik uz svoj automobil. On je takođe ćutao sa poluosmehom na licu. Nije se pomerao, gledao je šta će Simonida da uradi. Začula se tek pristigla sms poruka. On se uhvatio za džep.

“To sam ja.”, rekla je Simonida.

“Ako imaš vremena…”

“Žurim. Već debelo kasnim.”, prekinula ga je Simonida ne saslušavši do kraja ponudu. Otvorila je vrata automobila, bacila torbu za sport na zadnje sedište i sela u kola. Pogledala ga je još jednom, pre nego što je dala kontakt i pritisnula gas. Iz aspuha se čuo snažan prasak, ali se Simonida nije obazirala već je izašla sa parkinga, ostavljajući ga zamišljenog sa rukama u džepovima.

Zaustavila se na jednom od semafora, negde na raskrsnici kod Bajloni pijace, napravivši široki osmeh, sama sa sobom. Bila je na čudan način i srećna i besna što ga ponovo vidi, nije to očekivala.

Nadala se samo da nije počeo da dolazi u njenu teretanu, jer još nije bila spremna da mu se pokaže u pravom svetlu. Da li on nju možda prati?

U tom trenutku se setila da je dobila sms poruku. Ne gledajući, zavukla je ruku u torbu, dala gas i izvadila telefon. Dok je vrtela volanom, otvara je sms poruku.

Pisalo je: “Umrla je baka. Nikako ne mogu da te dobijem.” Bila je to poruka od njene sestre, Stanislave iz Beča. Simonidi je ispao telefon, lagano je smanjivala brzinu automobila do potpunog zaustavljanja. Napravila je blaži kolaps u Bulevaru Despota Stefana. Ostali vozači su nervozno trubili dok je ona nemo plakala.

Nastaviće se…

Zauvek vaš

AFTER-kod-TIFANIJA-3-P1

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: