Da li imate preko 18 godina?

Top lista: 17 filmova iz 2017. koje treba da pogledate

Filmovi koji sumiraju godinu koja je na izmaku, i svojom originalnošću, daju svoj doprinos svetskoj kinematografiji.

4
0

Pored brojnih festivala na kojima su trijumfovali, mnogi od njih su punili bioskopske sale ili obarali rekorde online gledanosti. I pored svega rečenog, možda se određeni naslovi sa liste nekome ne dopadnu, ali reč je o onim filmovima, o kojima se pričalo cele godine, a koji vrede. 

17. ON BODY AND SOUL, Ildiko Enyedi

Mađarski film koji je trijumfovao pred stručnom kritikom, uspeo je da osvoji srca i šire publike, zahvaljujući svojim nežnim i neiskrivljenim kadrovima, koji su došli kao osveženje nakon godine prepune nasilja i krvoprolića na filmu. Ovaj film je pored mnogobrojnih nagrada i nominacija, osvojio zlatnog medveda na Međunarodnom filmskom festival u Berlinu.

Iako je sama radnja filma smeštena u klanicu, ni pored povremenih sirovih poteza nožem,  ne ostajemo bez konačnog dojma o krhkosti emocija i pažnje koju nam glavni junaci serviraju.  Kroz hendikep jednog od glavnih junaka, preslikava se njegova nesposobnost da istraje u onome što oseća i da to izrazi. Nasuprot njega, glavna junakinja izgleda gotovo operisana od adaptiranja u bilo kakvo okruženje, i od razgovora sa bilo kim u njenoj blizini. Opsesivno kompulzivni poremećaji, kojima su oboje skloni, čine da se u jednom trenutku desi nešto kranje neobično, a to je da počinju da sanjaju isti san. Tu kreće njihova priča koju će razraditi i usputne sekvence u filmu, koje za temu imaju međuljudske odnose, ali i samu humanost.

Fotografija je fokusirana na nestvarne maglovite pejzaže, i jelene koji protrčavaju kroz njih, nasuprot čega je stoka čije meso biva odloženo u hladnjaču, i krv koja se sliva niz gumene čizme zaposlenih.

16. THE TRIBES OF PALOS VERDES, Brendan Malloy & Emmett Malloy

Zbog tragikomične izvedbe Dženifer Garner, i njenog izbljuvavanja scenarija, kao i nesigurnih monologa Majke Monro, ovaj film definitivno ne spada među najkvalitetnije. Međutim, zahvaljujući nepresušnom izvoru inspiracije da se pristupi tematici porodične drame i adolescencije, i nemirnim poskakivanjima kamere sa jednog talasa na drugi, ova surferska instant-drama uspela je da nađe put do srca publike.

Malojevi su na međunarodnom filmskom festival u Palm Springsu nagrađeni titulom “reditelja na koje treba obratiti pažnju”

Fotografija filma je na momente isfiltrirana do savršenstva i odvodi nas na peščanu obalu Kalifornije, i njene stenovite predele odakle posmatramo zalaske sunca . Uz nju savršeno leže i muzička pozadina, koja gotovo iceljujuće deluje na gledaoca nakon dramatičnih obrta na filmu.

15. BLADE RUNNER, Denis Villenueve

Sigurno najiščekivaniji film godine, pojavio se sa velikim praskom, a da nije opravdao sva očekivanja. Neki segmenti su bespotrebno razvučeni i odlomljeni od celine, a gluma sporednih likova osrednja, dok je sama priča za nijansu manje zanimljiva od one iz originala.

Ali ipak, ništa od gore navedenog nije uspelo da zaseni senzacionalističku bujicu koja je preplavila bioskopske sale. Na fluorescentnu fotografiju i utempiranu muziku u pozadini, nadovezali su se nadrealni kadrovi, koji su učinili film futurističkim, tačno onako kao što je to zamislio i Ridli Skot, kada je iskomponovao svoju viziju Blejd Ranera, 1982. godine. Ovakva montaža i scenografija bili su pozdravljeni na dodelama nagrada u San Francisku i San Dijegu.

14. AMANT DOUBLE, François Ozon

Kao nekakva replika Bergmanove “Persone”, pojavio se film sačinjen od neobičnih, i na momente nadrealnih kadrova, i izuzetno spontane glume. Kako bi se uopšte započela priča o glumi na ovom filmu, mora se pomenuti izvanredna Marin Vakt, dvadesetšestogodišnja glumica, koja polako ali sigurno utabava svoju stazu ka velikim imenima. Iako ostatak glumačke ekipe samo potpomaže njenu svrhu na filmu, oni su podjednako sjajni, i svi zajedno mogu da posluže kao primer dobro odrađenog kastinga.

Kloe odlazi da potraži stručnu pomoć od dr Mejera, zbog jako lošeg psihičkog stanja u kome se nalazi. Vremenom, odnos između terapeuta i pacijenta prerasta u nešto više, i njih dvoje započinju strastvenu romansu. Ovo blagotvorno utiče na Kloe, pa joj ubrzo biva bolje. Kako kreće da otkriva stvari o svom partneru, koje je pokušao da sakrije od nje, zapada u još gore stanje, nego ono u kome je bila kada ga je upoznala. Film je nominovan za Zlatnu palmu na filmskom festival u Kanu.

13. EN ATTENDANT LES HIRONDELLES, Karim Moussaoui

Alžirski filmski stvaralac nagruvao je tri priče o nemogućnosti isceljenja i oporavka njegove domovine, nakon različitih političkih udara i ratovanja, koji su devedesetih godina, ovu zemlju razorili. U filmu postoji još jedna, četvrta priča, međutim nakon same ekspozicije, kreće odjavna špica, i gledaocima je jasno da se pred njih stavlja zadatak da završetak odgonetnu sami. Na ovaj način, kroz smišljeno i inteligentno rediteljsko rešenje, Musaui nam poručuje da je još mnogo priča, što socijalne – što romantične tematike, koje ovaj narod ima da pripoveda. Kao krajnji i dodatno deprimirajući zaključak, može se reći da je svrha ovog poteza, da se naglasi da nemiri na ovim prostorima i dalje traju i da se čini da neće skoro biti okončani.

Sa pozitivne strane, jedna od prča je i ona ljubavna, o Djalilu i Aiši, koja je sačinjena od najlepših kadrova u filmu, i koja i pored predstavljanja jednog hladnog i rezervisanog odnosa, kao i potisnutih emocija, nama pokazuje dvoje mladih ljudi koji ne mogu da sakriju one najlepše emocije, i teže tome da budu slobodni, iako to nije moguće.

12. THE PARTY, Sally Potter

Ova crna komedija snimljena u crno-beloj tehnici, upoznaje nas sa bračnim parom, Martom i Gadfridom, koji organizuju svečanu večeru, radi proslave  Martinog unapređenja. Već na samom startu, dok čekamo da gosti pristignu na zabavu, vidimo da se iza Martinog šepurenja  kriju prljave tajne koje će kasnije tokom večere isplivati. Međutim, tokom filma, doći ćemo i do drugih šokantnih saznanja koje će neobična skupina gostiju, imati potrebu da podeli sa svojim domaćinima. Ovo će rezultirati time da se zabava visokog društva, koja je predviđena da se održi sa stilom, pretvori u totalni fijasko, i finalni obračun zavađenih strana.

Pomalo nalik “Carnage” u režiji Polanskog, ovaj film se pokazao kao standardna triler drama iz 2017. godine, koja je prepuna najbizarnijih momenata na velikom platnu, i sa sve Bruno Gansom na čelu povorke, formirao izvesnu vrstu klasika. “Zabava” je nominovana za najbolji dugometražni film na međunarodnom filmskom festival u Melburnu.

11. ABRACADABRA, Pablo Berger

Film koji se bavi seksizmom u Španiji, u modernom dobu, počinje kao light komedija, međutim kako radnja odmiče rasplinjava se u nešto mnogo ozbiljnije.

Karmen čini sve za svog muža Karlosa. Tu je da mu donese pivo, opere veš, i  doživi mnogobrojna poniženja zahvaljujući njegovoj nemarnosti. Karlos sa druge strane, svoju ženu gotovo da ne primećuje. On životari ušuškan u svoje dnevne obaveze na gradilištu i pauze za prenos fudbala. Međutim, sve se menja kada Karlosa zaposedne duh koji se zaljubljuje u njegovu suprugu.

Pablo Berger je pet godina ranije, na veliko platno doneo fantastičnu “Snežanu”, koja je reditelja vinula među neka od najslavnijih imena u svetu filma. Za njega je karakteristično da nijedno svoje delo ne zatvara na konvencionalan način, pa će vas završetak i ovog njegovog filma ostaviti u neverici. Ono što je zanimljivo za glumačku ekipu koja je ovde na okupu, jeste to što su gotovo svi bili nominovani za “Goja” nagrade.

10. GET OUT, Jordan Peele

Jedini horor koji se tokom godine istakao je upravo ovaj. Reditelj je uspeo da uz pomoć brilijantnog scenarija i sopstvene vizije o smeštanju radnje unutar jedne uvrnute zajednice, na malo inventivniji način iznese svoj stav o rasizmu. Iako film na moment nije suptilan, ukrašen je sjajnim humorom i upornošću glumaca da izgledaju ozbiljno čak i kada se čini da je to nemoguće.

Iako je sa tehničke strane film odrađen osrednje dobro, i ne donosi nam nikakav novitet na polju kinematografije, poneki kadrovi su izrežirani tako da deluju neverovatno dobro.

9. THE GLASS CASTLE, Destin Daniel Cretton

“Stakleni zamak” je priča o Dženet, koja odrasta u neobičnoj porodici, i čini sve što je u njenoj moći da pobegne od nje. Kako radnja filma odmiče, vidimo našu junakinju, najčešće u pratnji njenog verenika Dejvida, gde pokušava da eskivira svoje roditelje, i sakrije svoje poreklo. Za to vreme, ona hronološki evocira svoje uspomene iz detinjstva, i priseća se zapetljanih odnosa u kući, koji su od nje načinili osobu kakva jeste sada.

Iako je Bri Larson  još jednom briljirala na velikom platnu, najdominantniju glumu servirala nam je Naomi Vots, čija je ovo bila možda najzahtevnija uloga u karijeri. Pored mnogobrojnih pozitivnih kritika koje su film pozdravile, ovo ostvarenje treba pogledati i zbog nesvakidašnjeg narativnog toka, kao i krajnje emocije koju kulminacija radnje izaziva.

8. SONG TO SONG, Terrence Malick

Majstor avangarde raspleo je ljubavne trouglove i posvetio se motivima izdaje i prevare, u svom novom filmu. Radnju je smestio na najslikovitije predele od Teksasa do Meksika, i poveo junake na putovanje kroz muzičku scenu, pa na platnu možete videti pored uposlenih Rajana Goslinga i Runi Mare, i neke od ikona country, pop i rock muzike.

Stream of consciousness stilom i neuhvatljivim prestrojavanjima sa scene na scenu, reditelj je želeo da pokaže život i ljubav muzičara od jedne pesme do druge. Ono što mnogi vole kod Malika, su upravo ti nestašni preskoci sa jednog kadra na drugi, kao i monolozi koje glumci najuverlivije moguće plasiraju pred gledaoce. On je za ovaj film bio nominovan za “nagradu publike” na filmskom festivalu u Edinburgu.

Iako nije najsjajnije zablistao pred kritikom, “Song to Song” je vizuelno neponovljivo iskustvo koje pleni emocijama koje se razlivaju kroz nestvarne sekvence.

7. LOVING VINCENT, Dorota Kobiela, Hugh Welchman

Kada je režiserski duo iz Poljske finalizirao svoje remek-delo, publika je pohitala da vidi spetakl na velikom platnu. Stotinjak slikara-animatora bilo je angažovano da reprodukuje 65000 radova pomoću uljanih boja, u vidu frejmova za montažu, i za to im je bilo potrebno deset godina.

Ako se po strani ostavi radnja filma, koja prati manje-više poznat turoban život Vinsenta Van Goga i njegovu borbu sa depresijom, u ovih 94 minuta možemo ispratiti i priču naratora, detektiva Armanda, koji godinu dana nakon slikareve smrti kreće na putovanje da ispita osumnjičene za njegovo ubistvo i razuveri se da je ovaj veliki čovek počinio samoubistvo.

Naravno, neizostavni fragmenti filma su upravo zvezdano nebo, silni Van Gogovi poznanici, žitna polja i uvrnute reke, da bismo bili bliži vremenu u kome je živeo umetnik koji je isisao impresionizam iz 19. veka i dao mu potpuno novu dimenziju.

6. MOTHER!, Darren Aronofsky

Kada se film pojavio, momentalno je naleteo na gard i na brojna neodobravanja. Bilo je onih koji su videli samo jeftinu horror dramu, koja se prsila i nametala u vidu bogznakakvog spektakla, i pritom izazivala gnušanje, a sa njim i one koji su ga doživeli kao jeres. Snažno usprotivljeni, stali su oni koji su u biblijskoj alegoriji pronašli oduška da film protumače ovako ili onako, ali uvek sa dubokom idejnom porukom i sa opravdanjem za sve jezive kadrove koji su zapljusnuli već preneraženu publiku.

Zahvaljujući reditelju koji je otišao korak dalje i servirao krajnje autentičnu ljubavnu priču, ma kako ona bila protumačena, ovaj film se bez previše truda istakao, i tu je štrčao. Na filmskom festivalu u Veneciji, takmičio se u konkurenciji za “najbolji film”.

Glumački par se našao pred teškim zadatkom, pa se kamera odmarala od oboje, fokusirajući se na  jezive i klaustrofobične kadrove u kojima se pojavljuju sporedni likovi. Na samom kraju, publika se zajedno sa Havijer Bardemom ponovo nalazi na početku priče, i stvara se utisak da se noćna mora nikada neće završiti, što je verovatno i jedan od ciljeva koji je dostignut.

5. LADY BIRD, Greta Gerwig

Režiserski debi, pomalo ekscentrične glumice Grete Gervig, zasnovan je na priči o Kristin, i njenom odnosu sa majkom, od koje je na prvi pogled otuđena, međutim kako likove upznajemo, shvatamo da su njih dve sličnije nego što bi to volele da priznaju.

Ova topla i satirična drama, ispunjena je živopisnim koloritom, uslikanim Arri Alexa Mini kamerom, i pred svoju publiku servira prvoklasni humor, pa se može reći da je jedna od retkih ovogodišnjih komedija, vrednih pomena.

Pored tričavih pedeset nagrada širom svetskih festivala, i činjenice da je ozbiljan pretendent na oskara, “Lady bird” je od strane stručnjaka ocenjen kao najbolji film godine.

4. PRINCESITA, Camila Gutiérrez, Marialy Rivas

“Princesita” je priča o Tamari, devojčici koja odrasta u kultu predvođenom harizmatičnim Migelom, koji je ubeđen da je ona “izabrana”. Na prvi pogled, ona je baš tamo gde i pripada, ali kada krene u školu i zaljubi se u druga iz razreda, Tamara će početi da prolazi kroz razno razne torture u svom domu.

Pored toga što se bavi adolescencijom i odrastanjem, film kroz motiv kulta pokušava da  proturi feminističi osvrt na svet u kome živimo, ali na nekom dubljem nivou, obrađuje još delikatniju i apstraktniju tematiku.

“Princesita”je promovisana kao “bajka za odrasle” čiji kult obitava nadomak prelepog jezera u Čileu, što fotografiju ovog ostvarenja čini zaista bajkovitom. Neonska svetla se prelamaju po obrisima u tami, a zvuk je sačinjen od tonova koji se izoštravaju kako raste tenzija naše heroine.

3. THE KILLING OF A SACRED DEER, Yorgos Lanthimos

Fokusirajući se na mit o Agamemnonu i Ifigeniji, Lantimos diriguje psihološki triler smešten u raskošno predgrađe, gde sa svojom porodicom živi jedan kardio-hirurg. Naš junak Stiven, moraće da donese tešku odluku nakon što je sateran u ćošak od strane neobičnog adolescenta, koji na krajnje bizaran način ulazi u njegov život.

Neke od kritika tvrde, da je upotreba robotskih dijaloga, i konstantno naglašavanje luksuza u kome porodica živi, način da se iskritikuje buržoazija i visoki stalež, kao i cena koja mora da se plati, da bi se vodio takav život. Ima i onih, koji su u ostvarenju jednog Grka prepoznali klasičnu kritiku na račun Amerike, i posledice koju snosi kao odgovor na sva stradanja koja je prouzrokovala. Pored toga, nijedan roditelj koji film pogleda, neće ga na taj način tumačiti.

Ne može se sa sigurnošću reći šta je konačni cilj samog umetnika, ali je gotovo sigurno da ono što radi, radi đavolski dobro. Od klasične muzike koja podiže tenziju, preko sladunjave pop pesme, otpevane tako da se sledi krv u žilama, pa do božićnih pesmica izvedenih od strane hora, zvučna pozadina blješti. Kamera je lenja, i ponekada se vuče da isprati nesposobnost junaka u filmu da se pomere, a scenografija spakovana na što manju površinu, kako bi se pojačao osećaj nemoći.

2. DUNKIRK, Christopher Nolan

“Izvanredno vizuelno pripovedanje”, “Zadivljujuć i izuzetno zahtevan film”, “Istorijska drama od koje zastaje dah” , samo su neke od pohvala, koje su osvanule onoga dana kada je Nolan lansirao svoju viziju bitke kod Denkerka.

Prikupivši svu anksioznost koju rat nosi sa sobom, reditelj je razbio priču na fragmente koji na neobičan način prikazuju povlačenje ujedinjenih snaga pred okupatorom iz Nemačke.

Izgleda kao da zvuk igra najveću ulogu u svrstavanje ovog filma među najveće, dok bombe i metke prate naboji ubrzanog pulsa i disanja. Muzika u pozadini je svečana i stroga, i ne dozvoljava gledaocu da predahne. Ugao snimanja se konstantno premešta sa kopna na more, i sa mora na vazduh, ne napuštajući ni na tren vidokrug junaka filma. Neprijatelj se ne pojavljuje, već umesto toga ostavlja dovoljno prostora za paniku, nespokoj, i razarajuće emocije prouzrokovane paljbom.

1.  THE FLORIDA PROJECT, Sean Baker

Mala Muni uživa u svakom danu sa svojim drugarima, u motelu nadomak Diznilenda u Orlandu. Dok im dani prolaze u detinjastim vragolijama i zabavi, u njihovoj neposrednoj blizini odvija se težak i surov život odraslih. Kako se film bazira na ovim kontrastima, on slavi razliku između stvarnosti i mašte, detinjstva i zrelosti. Na filmskom festivalu u Hamburgu, “Projekat Florida” je osvojio nagradu kritike.

Šon Bejker ostaje veran naturalizmu, koji je srž njegovih prethodnih filmova, i nadahnuće za svoju viziju ovaj put pronalazi u siromaštvu američkih “otpadnika”. Kako nam njegovi likovi otkrivaju tokom filma sve više o sebi, jasno se nazire ideja koja je ovo senzacionalno ostvarenje pokrenula. A onda kada Muni naglo biva osvešćena i kada joj detinjstvo biva oteto, ulazimo u završnicu, o kojoj se gotovo najviše diskutovalo kada je ovaj film u pitanju.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: