Da li imate preko 18 godina?

Život na brodu: 50 dana ribolova na Jadranu

Ukoliko vas ovog leta neko pozove da radite kao lovac na tune na Jadranu, recite "da".

Autor: Fotograf: Ivana Finci

U junu mi zvoni telefon: zagrebački kapetan je u potrazi za posadom na jahti u Dalmaciji. Vodimo prijatan razgovor i dogovaramo detalje o radu. Prvo ne mogu da verujem šta govorim, ali onda stisnem zube i prihvatim da dva meseca provedem u malom prostoru sa nepoznatim ljudima. Čeka me neverovatna epizoda: ja kao mornar.

Ako vam se desi ovakva ponuda – od koje naravno ne znate šta da očekujete – sakupila sam ključna znanja i savete za život na brodu koji podrazumeva ozbiljan ribolov.

Slećem u Split gde me dočekuje novi šef. Ubrzo potom dobijam novu uniformu, novu kancelariju i nove kolege iz celog sveta, među kojima najviše ima Ukrajinaca i Rusa (te je korisno da dobaciš s vremena na vreme po koje “privjet” i “kak te”). Od tog trenutka, Marina Mandalina u Šibeniku postaje moj novi dom i biće to do kraja leta.

Izlasci sunca na Jabuci

Kako dani plutajući odmiču jedan za drugim, upoznajem ljude van morskog sveta. Slušala sam priče familije kapetana, prijatelja, komšija, ribara, lokalaca. Upijajući još jedan zalazak sunca iznad Kornata, pripremala sam vezove i upoznavala se sa brodom.

Jahta na kojoj radim, od 22 metra, 40 tona, sa 2 motora od po 1200 konja je napravljena za Big Game ribolov i prihvatam ulogu asistenta ribolovca na tune.

Rutine su mi se drastično promenile dana kada su sa velikog broda javili da gazda dolazi. Do tada smo kapetan, njegov otac ribolovac i ja pecali ribe i snabdevali restorane. Upala sam u radnu sezonu i ubrzo shvatila da sportski ribolov nije jednostavan i da je mornarski život zahtevan, vredan i radan. Smene su nam uglavnom bile od 05:30-07:00 ujutru do 01:00-02:00 ujutru. Naučila sam i to da brodovi imaju maltene napisano pravilo da ne postoji dan kada se ne dogodi kvar ili upali makar jedan alarm (pitajte nekoga ko ima barku – potvrdiće vam).

Timski rad i saradnja su na prvom mestu. Morala sam da nađem način kako da čitam misli kapetanu, kolegi mornaru, ribolovcu i gazdi od prvog radnog dana dok sam se snalazila da pohvatam sve svoje uloge. Svakim danom sam bolje poznavala opremu: od karbonskih štapova, čvrstih i savitljivih, pravljeni tako da mogu da izdrže i po nekoliko sati rvanja sa morskim nemanima do mamaca, kuka i udica. Imali smo ih u više dimenzija spremnih za različite potrebe u odnosu na to koja riba se lovi, kada, gde i čime. Izbor i kombinacije opreme kao i tehnika su skoro pa beskonačne.

Naš kapetan je vešt ribolovac i zna tačno koju ribu može da uhvati, na kom mestu, u koje doba dana i šta će riba da grize u trenutku kada dođemo. Svaki put smo se vraćali iz ribolova sa makar jednom tunom. One se love na nekih 100-200m dubine, a putem Sounder aparata tražili smo koralne grebene ili potopljene brodove jer se uglavnom kriju i hrane na takvom tlu. Zanimljivo je da dolaze do Jadrana u jatima pa se potom raziđu u svim smerovima, te ih to čini još izazovnijim i zabavnijim za lov.

Međutim, čak i kada sve teče kako treba, postoji opasnost od toga da slučajno upecamo morskog psa, ražu ili dvometraškog ugora koji instinktivno pokuša da nas povuče na dno. Zbog toga je jako bitno da pojas i sigurnosna oprema uvek budu postavljeni. Obavezno smo se kačili kanapima za štap i brod za mehanizam koji nam je omogućavao da ostanemo na nogama dok se riba trza.

Otok Jabuka

Nekada proces ribarenja traje i po dva-tri dana. Mi smo plovili do ostrva Jabuka, na sred Jadrana, gde ribari love bez prestanka dok se ne ulovi željena količina. Na takve akcije se ide sa dve ili tri sandučare pune leda, sipa i srdela i pecaju se sve moguće ribe dan i noć bez stajanja. Tada su mi smene bile aktivne sve dok ne stignemo do kopna i rasolimo brod.

U svetu ribolovaca, poraz i vraćanje na kopno bez dobrog ulova ne postoji kao opcija.

Bitno mi je bilo da prilagođavanje novim situacijama bude glavni mod funkcionisanja – makar zbog sopstvene bezbednosti. Brod je takav da sam morala biti koncentrisana tokom svakog procesa.Dok se sve ljulja pod nogama, morala sam da sečem ribu sa timom, da je pakujemo za zamrzivač i dok sam trčala od krme do pramca, vezivala sam bokobrane i pripremala se za usidrenje.

Postajala sam sve iskusniji mornar, ribolovac, stjuardesa, kuvar, dadilja i svakim danom sam dobijala još uloga. Vrlo brzo videla sam sebe kako skačem u opremi da spasim plastičnu kofu, radila sam primopredaju zubataca i lokardi na sred Kornata, sastančila posred velikog plavetnila i učestvovala u prepričavanju ribolovačkih priča i događaja – ko je koliko riba uhvatio, kako da sakrijemo lokacije, razmene metoda i tehnika lova.

Već uveliko sam bacala banane sa broda jer su kletva, uletela sam u sred ciklona bez radara i svetla i sat i po se držala za brod iz sve snage u nadi da će sve proći kako treba. Slučajno sam se našla u situaciji spašavanja nasukanih Čeha na Zlarinu i onda kad sam završila akciju “ja: superheroj” opet čistila brod pred spavanje jer mora biti spreman ujutru.

Nisam mogla da se pripremim na to da ću ploviti Jadranom i imati smene dok se ne srušim od umora, da ću čuvati klince i praviti kućice od jastuka po potpalublju, izvlačiti tune od po 50-60 kila, vezivati brod po nevremenima, vaditi preteške kanape, tzv muringe, sa dna marine u Šibeniku i vezivati špage u osmice pod pritiskom da mi je u šakama moguća šteta od nekoliko stotina hiljada eura ili, makar, da mi se otkinu prsti ako pogrešno prihvatim kanap.

Sve u isto vreme svakog dana, po ceo dan.

Zanimljivosti sakupljene na brodu i oko njega:

1. Banane su kletva. Ribari bacaju banane sa broda širom sveta i, na primer, u Egiptu te izbacuju sa broda ako ih poneseš u lov (proverite na internetu, ima zapravo i klipova). Priča dolazi odatle da su nekada mornari prenosili banane iz Južne Amerike u kojima su se krili otrovni paukovi koji su poubijali posade. Svaki put kad nam je bio neuspešan ribolov, bacala sam banane sa broda i odmah nam je grizla tuna. Lično sam zaključila da tune verovatno samo vole banane, no dobro, tek sam jednu sezonu ribolovac.

2. Sve što pluta, iza sebe pravi trag talasa pod uglom od 11,2 stepena. Da li je patka ili jahta – nema razlike.

3. Srce tune je najekskluzivniji delikates jer se može konzumirati samo u roku od sat vremena dok ne postane otrovno. Neki ribolovci ga jedu kao znak poštovanja prema ribi. Na moju ne-tako-preteranu radost, i posada je morala da poštuje taj gastronomski spektakl.

4. Najbolja riba jede se sa ribarima. Zlatno pravilo kog se vredi držati.

5. Najbolji deo tune za jesti je stomak – takozvani Toro. Što je masniji, to je ukusniji.

6. Borba sa tunom u proseku traje oko 20 min.

7. Kapetan nas je naučio pravi recept za Kuba Libre sa Kariba – samo se doda kokosovo mleko. Probajte, nećete zažaliti. Takođe, nije mit da na brodu zaista najviše paše rum i piratske pesme, a i zabavno je pretvarati se da si gusar s vremena na vreme.

8. Ljudi koji nemaju stomak za ovako krvav posao, bolje da ga ne prihvataju.

9. Ako se usudite da uradite nešto novo – preživećete.

10. Ako se usudite da verujete nekom novom, ostvarićete potencijalno lepo prijateljstvo za života.

Mogla sam da zaustavim vreme tamo negde nasred velikog plavetnila, daleko od kopna, u stanju naizgled beskrajnog iščekivanja za oglašavanjem morske riblje sile i posmatrala izlazak sunca. Kose pune krljušti i srca punog ljubavi prema moru. Nije lako sabrati sve utiske – neprocenjivo je prisećati ih se. Verovatno su i najvredniji deo iskustva sva ta sećanja koja sam sebi priuštila.

Autoportret na brodu

Lajkuj:

Komentari:

  1. ma says:

    kako dođe do toga da te neko tek tako pozove da radiš na brodu?

  2. Sneza says:

    I mene to zanima

  3. Ivana says:

    Ima više načina :)

    Postoji dosta Facebook grupa za “Jahtije” i ljude iz posla. Npr: “Yacht Crew Wanted”, “St Maarten Yacht Crew”, “Sailboat Crewfinder Worldwide”, “Yacht Industry JOBS Group”, “Palma Yacht Crew”, “Barcelona Yacht Crew”, “Yacht Jobs”,…što se prijavite za više grupa, to će vam se pojavljivati sve više sličnih grupa!
    Ima puno poslova na brodovima – samo treba iskopati. Što se više kopa, to su bolje šanse da može da se nađe posao.

    Takođe, postoji i opcija da se ode do velikih marina! Poput marine u Palma de Mallorci – gde brodovi kako se ukrcavaju – tako traže radnike. CV i sertifikati moraju biti spremni i može da vas snađe posao od dnevnog pranja broda, do preplovaljavanja Atlantika katamaranom, rada na velikim kruzerima…(sve to zvuči bajkovito, al težak je to posao.)

    U Hrvatskoj ima dosta posla na jahtama i stalno su potrebni ljudi za rad. Pogotovo traže ljude da faktički konobarišu na tim jahtama i prave ugođaj gostima koji se smenjuju svake nedelje.
    Nekad traže CV nekad ne…sve zavisi na koga naletite i koliko im je hitno.

    Ja lično sam dobila poziv od drugara skipera (kog sam zvala da li zna za kakav posao na brodovima) kog je zvao kapetan da li zna nekoga da bi radio kao stew na jahti pa se ispostavilo da je Big Game Fishing jahta i to sam saznala tek kad sam stigla u Šibenik na posao :)

    U suštini, ni taj moj drugar nije znao tačno kakav posao mi je ponudio al sam morala na licu mesta da odlučim “da” ili “ne” i drago mi je da sam prihvatila :)

    Eto ukratko :)

Ostavite komentar:

Slični članci: