Zebrew Brewery: Najmanja pivara na svetu

Čeda i Nevena su oduvek eksperimentisali sa hranom i smišljali nove recepte. Slično je bilo i sa pićima. Pravili su medovaču, a potom su došli na ideju da naprave pivo. Čeda je našao sirovine, pozvao Nevenu i tako su skuvali prvo pivo. Krenulo je kao zabava, a preraslo u biznis.

Već na prvom susretu kućnih pivara predstavili su svoje Zebrew pivo. I jedinstvenu ambalažu. Čeda i Nevena su rešili da umesto lepljenja etiketa pivo umotavaju u natron papir. Do sada su napravili oko 15 vrsta piva koje su uglavnom delili prijateljima i onima koji su želeli da probaju njihovo pivo. Na tržište su izašli sa dva potpuno različita ukusa. Imaju planove da prošire proizvodnju i predstave i nove ukuse, ali idu korak po korak. Cilj im, kako ističu, nije da naprave imperiju, već da jednog dana imaju sopstvenu proizvodnju.

Kako su izgledali vaši počeci?

Nevena: Naše prvo kuvanje piva trajalo je devet sati. Kuvali smo ga u vikendici u Grockoj, na drva. Uobičajeno je da traje šest sati, a nama je bilo potrebno devet. Napolju je bilo 15 stepeni i potrošili smo mnogo drva kako bismo ga napravili. I tako smo krenuli. Potom nas je društvo Gozba pozvalo da učestvujemo na jednom od njihovih druženja i donesemo naše pivo. Doneli smo pivo da bi ga ljudi koji odu sa druženja poneli kući, a pošto su flašice koje smo imali bile različitih boja i oblika, odlučili smo da ih uvijemo u natron papir. Shvatili smo da je jednostavnije da ga uvijamo u papir, nego da sami pravimo etikete i lepimo ih na flaše. I tako smo krenuli. Pokrenuli smo Facebook stranicu, otvorili nalog na Instragramu, ali tada nam nije bilo ni na kraj pameti da ćemo se baviti proizvodnjom piva. Ljudi su se javljali, hteli su da probaju naše pivo, počeli da ga kuvamo često i poklanjamo prijateljima. Prijalo nam je upoznavanje sa novim ljudima i druženje sa onima koji vole pivo, a od nih smo dobijali sjajan feedback. I tada smo rekli – zašto se mi ovim ne bismo bavili. Usledila je kampanja na Indiegogo-u i nadali smo se da će u materijalnom smislu to ići kako treba, ali nije. Ali dosta je ljudi tada čulo za nas, to je bila dobra reklama i dobili smo podršku koja nam je značila. Posle toga je bilo logično da nastavimo sa ovim.

Čeda: Kada smo pokrenuli kampanju znali smo da 30% novca moramo sakupiti sami- od rodbine, prijatelja, ali smo peti dan imali tek 1% skupljenog novca. Prolazilo je vreme i shvatili smo da kampanja neće proći, ali da ćemo novcem koji smo skupili uspeti da kupimo sirovine za pivo. Tokom kampanje nam se dosta ljudi javilo i pružilo nam podršku.

Nevena: Podržale su nas pivare NikolaCar, Razbeerbriga, Nova Runda, Bura Brew, Kabinet. Značio nam je taj novac, ali nam je s druge strane više značilo to što su ti ljudi prepoznali nešto u nama.

Vi ste, ako se ne varam, prva nano pivara u Srbiji?

Čeda: Nazvali smo se nano pivarom, jer nismo bili sigurni u koju kategoriju spadamo. Ne možemo biti u istom rangu sa ostalim pivarama, koje se nazivaju mikro pivarama, a proizvode 20 puta više piva od nas. Onda smo i to izmenili i sada nam na etiketama piše “The smallest brewery ever”.

Mi smo zaista najmanja pivara ikada.

Nemamo svoju pivaru. Imamo svoju opremu od 50 litara koja nam više služi test ture. Proizvedemo 1.000 litara piva mesečno. Imamo planove da povećamo proizvodnju, ali za sada ostajemo najmanja pivara.

Da li vam to što nemate svoju pivaru stvara neke komplikacije u poslovanju?

Nevena: Pivo se kuva u pivari RazBeerBriga iz Bukovca, oni proizvode pivo po našoj recepturi. Kada bismo želeli da otvorimo svoju pivaru imali bismo veće komplikacije nego što je to sada, zbog inspekcija i sličnih administartivnih stvari. Ovo nam je za početak dobro rešenje. Zakon je prilagođen velikim pivarama, akciza je ogromna, ima puno troškova i ovo nam je za sada najednostavnija varijanta. Ispitujemo tržište.

Da li recepture pravite sami?

Čeda: Da, napravili smo dosta piva, eksperimentisali smo sa ukusima i gledali smo na šta ljudi najbolje reaguju, ali i šta se nama najviše sviđa. Tako da smo izabrali da na tržište izađemo sa Tropical IPA i Ice cream stout. Što se tiče Tropical IPA u njega idu hmeljevi koji po aromama podsećaju na tropsko voće, na citruse, a što se tiče Ice cream stouta to je mlečni stout sa laktozom i u njega ide vanila. Plan je da na tržište izbacimo još jedno pivo. Nismo sigurni da li ćemo nego laganije, neka APA, ili skroz kontra, recimo dupla IPA. Plan nam je da pravimo ova dva piva još neko vreme i čim nam se ukaže prilika izbacićemo i treće.

Kakve su reakcije ljudi? Osim u Beogradu vaše pivo može da se popije u Pančevu, Novom Sadu, Zaječaru, Zrenjaninu i Nišu?

Nevena: Reakcije su fine, imamo ljude koji nas prate od samog početka našeg rada. Svima je interesantno kako smo mi od kućnog pivarstva došli do toga da se naša piva prodaju u pabovima i kafićima. I nama je neobično kada vidimo da neko pije naše pivo. Stalno nam se javljaju ljudi i nude nam da se naša piva prodaju kod njih, ali za sada nemamo mogućnosti da se širimo.

Kako je nastalo ime Zebrew?

Nevena: Naše pivo smo predstavili na druženju kućnih pivara i odlučili smo da ono mora imati ime i etiketu. Odlučili smo takođe da u nazivu imena mora biti životinja, i da ima veze sa pivom. I tako smo došli do imena Zebrew. U dizajnu nekako uvek bežimo od crno-belog paterna u identitetu. I tako smo u zavisnosti od imena piva menjali šešire koje zebra nosi.

Čeda: Tako na našem Tropical IPA pivu zebra nosi šešir sa voćem, dok na Ice cream stoutu zebra nosi naočare.

Ko je zadužen za dizajn?

Nevena: Za dizajn sam ja zadužena. Za uvijanje flaša koristimo natron papir, sve se umotava ručno i to mi radimo. Do sada smo napravili 15 etiketa.

Na tržištu se prodaju kao što smo rekli vaša dva flaširana piva, ali ima i točenog.

Nevena: Tako je. Uglavnom pivare krenu sa točenim pivom, ali smo mi želeli da izađemo sa flaširanim pivom na tržište i da ljudima postane prepoznatljivo zbog etikete.

Čeda: Naš plan je bio da imamo samo flaširano pivo. Točeno pivo nije dovoljno vidljivo, a mi smo želeli da privučemo ljude. Onda smo buriće počeli da farbamo u plavu i roze boju. Shvatili smo i da se to ne vidi, jer je iza šanka, ali kada unosimo pivo u lokale, privlači pažnju. Do sada smo piva gazirali isključivo prirodno, međutim, kada se javila potreba za točenim pivom, morali smo da počnemo sa gaziranjem pod pritiskom. U početku smo imali strah, ali smo shvatili da je sve u redu. Sada bismo mogli da pređemo samo na točeno.

Kakvi su vam planovi?

Nevena: Pošto smo gypsy pivara, imamo tu mogućnost da kuvamo na više mesta i da ne budemo pozicionirani u samo jednoj pivari, a nadamo se da ćemo uspeti da se dogovorimo sa još nekom pivarom da kod njih kuvamo pivo i tako povećamo kapacitet. Cilj nam je da polako sakupljamo novac i kupujemo deo po deo opreme. Tako bismo funkcionisali dok ne sakupimo novac za sopstvenu proizvodnju, ali to je dugačak period.

A dugoročni plan, pretpostavljam vlastita pivara?

Čeda: Da, to nam je krajnji cilj. Ali i kada stignemo do tog cilja tragaćemo za boljem opremom. Mi smo i kao kućni pivari prvo počeli sa šerpom od 30 litara. Onda smo kupovali bolju opremu i na kraju smo kupili Braumeister od 50 litara u Majstoru za pivo. Isto to će nam se dogoditi kada otvorimo pivaru, jer je konstantno proširenje u ovom poslu, neminovno.

Kako vidite razvoj craft pivarstva u Srbiji i kako poredite period danas i recimo pre dve ili tri godine?

Čeda: Pre nekoliko godina smo bili u Solunu gde su na svakom koraku mogla da se kupe piva u beer shopovima. Tada su u Beogradu postojala recimo dva mesta i izbor je bio lošiji nego i Solunu. I mi smo se pitali kada će to biti kod nas. Ali se sada situacija promenila.

Nevena: Bili smo nedavno u Pragu gde je kultura ispijanja piva na mnogo višem nivou nego ovde i shvatili smo da imaju dva beer shopa na dva potpuno suprotna kraja grada. A kod nas maltene u svakom delu grada možete naći specijalizovano ili poluspecijalizovano mesto na kome možete kupiti ili ispijati dobro pivo.

Čeda: Sve više je ljudi koji ne žele da piju industrijsko pivo nego žele da popiju kvalitetno zanatsko pivo. Beograd je postao grad u kojem možete popiti dobro pivo.

Nevena: Kada su nam bili drugari iz Nove Runde pričali smo im o baru Samo pivo gde ima 21 točilica, što ne postoji nigde u regionu. Kako se budu širili kafići i pabovi koji prodaju pivo, tako će se širiti ponuda i pojavljivaće se nove pivare. Uvek kada se pojavi novo pivo mi smo tu da probamo i podržimo. Drago nam je da se povećava broj pivara. Mislim da je srpska scena među vodećima u regionu.

Kako vidite srpsku craft scenu u odnosu na region i ostatak Evrope?

Čeda: U Srbiji se otvara sve veći broj pivara koje će poboljšavati kvalitet piva, ali već sada naše mogu da pariraju svetskim. Vremenom će to biti još bolje. Što se tiče regiona, Slovenija je, po broju malih pivara, i dalje vodeća.

Nevena: Ako sirovine i entuzijazam ostanu isti kvalitet će biti još bolji. Naše pivare dosta naginju tim američkim hmeljevima, aromatičnim, citrusnim. Ali ceo region je procvetao što se tiče pivara. Odlična stvar je što postoji kolegijalnost među našim pivarima. Većina hoće da pomogne, da savetuje, da organizuje grupne nabavka sirovina.

Preporuke za piva koje treba ispijati tokom ovih prolećnih i letnjih dana?

Nevena i Čeda: Uvek je preporuka nešto od BrewDoga. Potom Sunshine Wheat koje pravi Crow Brewery. Kabinet Pop My Višnja. Salto Pale Ale je sjajno novo pivo. Da se ograničimo na stilove koje volimo da pijemo leti – Pilsner, Wit ili Pale Ale. Recimo Nikola Car Pussy Pilsner i Razbeerbriga Temper.