Whatifness SE02E01: život u pokretnih 4.8 m2

U prethodnom pohodu na svet, Whatifness ekipa dala nam je neke praktične savete vezane za preživljavanje bez novca u džunglama, u gradovima i na liticama. Ovaj put krenuli su u novu turu koja počinje nešto bliže, na Balkanu, a i dalje podrazumeva sahranu “tako treba” životnog koncepta. Uz to, otkrili su nam kako planiraju da u avanturu uključe jednog jazavičara, jedan kombi koji je mnogo više od prevoznog sredstva i kako su do sad u priču već uvukli mnoge zanimljive ljude bez kojih ova pokretna kuća tj. domobil ne bi postojala, ili makar ne bi izgledala ovako dobro. Sa Anjom i Strahinjom pričali smo o planu, nemanju plana i stvarima bez kojih ne kreću nigde. Dok čitate ovaj tekst, oni se već voze. 

Osim praktičnih razloga i ideje da sebi umanjite potragu za krevetima, šta vas je još podstaklo na ovakvu odluku, da otpočnete #vanlife? 

Prošle godine, put nas je naveo u jedno surfersko selo, na zapadu Portugala. Naši domaćini, za koje smo radili neki video, nisu imali da nam plate pa su nam umesto toga ponudili besplatan smeštaj – u kombiju. Kada smo prvo jutro, sa četkicama u zubima, otvorili vrata tog kombija i osvestili da je naše dvorište okean, shvatili smo da moramo imati više toga u našim zivotima. (Dok čitate ovaj tekst, želja im se ispunila)

Šta ste prvo uradili, kako je izgledao proces: korak po korak? Koliko ste vremena posvetili realizaciji ove ideje?  

Prvo je trebalo naći kombi. Naši filteri: dovoljna visina da ne udaramo glavom o plafon i da bude u voznom stanju. Zatim, da je vlasnik raspoložen da trampi kombi za naš auto (uz što manju doplatu). U Vladimircima je pao golden handshake sa kasnije smo shvatili, jednim dosta sumnjivim likom, ali nećemo sad o tome #biloprošlo.

A onda smo smišljali i smišljali kako najbolje da iskoristimo svaki pedalj od celih 4.8 kvadratnih metara. Dosta fora smo pokupili iz darežljivog vanlajferskog komjunitija na netu, jer ljudi dele sve od planova do mapa za idealne štekove. Onda smo prionuli na posao.

Prvo ide rasklapanje i bacanje svega sto ne treba i smeta, dok od kombija ne ostane samo školjka. Onda izolacija, toplotna i zvučna – jer u kombiju ne želite da spavate u hladnoći nalik bogojavljenskom plivanju za časni krst, niti da vas budi zvuk nadrndanog špeditera koji psuje na kurdskom.

Mesec i po dana kasnije, kada je kombi bio opasan izolacijom i lamperijom, krenuli smo da slažemo nameštaj, biramo boje, tapaciramo krevet, ugrađujemo plin i mlatimo se oko provizornog vodoinstalacionog sistema. Da ne davimo sa elaboriranjem, uskoro kačimo detaljan how to blog, listu nabavke i budžet.

Ko vam je sve pomogao da od kombija napravite mesto za pokretni život? 

U decembru smo objavili našu ideju i tada nam se javilo brdo ljudi sa dobrom voljom da pomognu: “Ja mogu da vam isprojektujem.” “Ako treba opravka, tu sam.” “Ljudi oćemo da puknemo neku šaru na kombi?” Da, u 2018. godini i dalje postoje ljudi koji se cimaju da pomognu potpuno nepoznatim ljudima, sa željom da se priključe i urade nešto strava, sa čime se poistovećuju. Apsolutno bez ikakve koristi, ako ne računamo energiju i karmu kao legitiman način plaćanja.

Ti nepoznati ljudi, sada već nači prijatelji, carevi, su all star tim sa kojima smo napravili ovaj kombi. Vanja Lončar, velemajstorska gromada – zadužen za transformaciju kombija od stanja metalne olupine do više nego življivog prostora. I momci iz Paint Kartel kolektiva, Janko i Nikola –  fabulozna fasada koja se vidi iz kosmosa.

Sa Vanjom Lončar

Vanju je sopstvena žena ubacila u našu priču kada je na Instagramu videla naš e-vapaj upomoć. Imali smo sreće da naletimo na njih jer ovaj čovek ima crni pojas osmi dan u kidanju svih radova koje možete da zamislite, od izolacije, preko stolarije, do raznoraznih instalacija. Sve to je uradio, plus imao strpljenja i volje da nauči i nas, dok nismo znali sta je šajbna, a kamoli fosna. I ne samo to, njegova inventivnost je dovela do mnogih genijalnih rešenja, koja nama nisu bila ni na kraj pameti.

Janka Počucu, ulicama poznatijeg kao @junkart84, univerzum je poslao da nam pomogne da od mrčndarzejskog kombija za razvoz bele tehnike postanemo vozilo dostojno avantura koje mu predstoje. Zajedno sa njegovim ortakom Nikolom Sladakovićem, bacilli su bombu od šare na naš kombi u ime njihovog kolektiva zvanog Paint Kartel. Zahvaljujuci ovoj škvadri street art mogula, kojima je firmopisanje domaći teren, ima da bodemo oči komunalcima širom Evrope, ali sa stilom.

A ljudi iz Telenora su ispratili našu pomalo utopističku ideju i pomogli nam da pretvorimo naš kombi u ogroman ruter – sa otvorenom wifi konekcijom, da se nađe usput svim ljudima u frci bez interneta. Da bismo to izveli, ugradili smo solarnu ploču i neke besne akumulatore koji neprekidno rade da bi kombi stalno šibao internet signal, koji će putnicima rešiti problem… Ili bar napajati internet zavisnost širom sveta (smeh).

Da li postoje neki blogeri ili putnici čiji vas izbori ohrabruju da ostanete na nogama (i u kombiju) umesto da se vratite stalnom poslu i Beogradu? Ili možda nešto drugo što vas podstiče?

Evo na primer, naši kumovi Kaćai i Uroš (@hiishiiphoto @katarina_mandarina i @urosvisekruna) već odavno pokazuju da je energija koju čovek dobije kad bez rezerve radi ono što voli i spoji svoje pasije (konkretno u njihovom slučaju – putovanja, extremne sportove i fotografiju), kosmos uvek nađe načina da fist bump-uje. A što se nas tiše, vraćanje stalnom poslu otežava stalno rastuća lista stvari koje sanjamo da uradimo i za koje je 20 dana godišnjeg odmora malo. Tako da je naša opcija pre neki “nestalni posao”, tj malo neizvesnija ali fleksibilnija varijanta. Jer što se kaže, Кто не рискует – тот не пьет шампанского.

Šta je najvažnije što ste naučili tokom konstrukcije ovog prevoznog sredstva? Razbijte nam neki mit.

Mit da renoviranja “kuće” nema bez žrtvovanje jagnjeta i litara i litara piva je definitvno razbijen. JŠalu na stranu, mislim da smo tokom sređivanja kombija shvatili da dušu nekog enterijera možete stvoriti bez grandioznih ulaganja. Za razliku od pojednih naših kolega preko, čije vanlajfeske priče počinju ugradnjom granitne kuhinjske ploče i trokrilnih ormana od orahovine u svoje kombije, mi smo koristili proste, čak jeftine materijale. Nabavljali smo laminat sa greškom, sklapali nameštaj od najobicnije iverice i koristili lamperiju. Farbali smo i restaurirali stvari koje bi neko mozda bacio, a sad izgledaju odlično.

A možda da nam razbijete i neki mit o putovanju generalno? 

Shvatili smo da putovanje počinje mnogo pre nego što zapravo krenete na put. Sve dok maštate o putovanju vi u stvari već putujete. Kada zamišljate put, mozak najšešće radi poput Gugla. Na primer, ide vam se na Kubu. U svojoj glavi, vi slećete tamo u naručje latino plesača dok vas čeka tek napravljeni Cuba Libre i zamotana cigara. Međutim, realnost bude reggaeton, parizer i karaoke žurka na sred ulice. Ali baš u tome je lepota putovanja – prigrlite je.

Bez čega se ne kreće na put, a bez čega se može? 

Bez Šnjura, našeg umiljatog zlikovca od jazavičara. Te kratke nogice ne znaju da ih čeka dug put.

Pod dva, kamena koji smo dovucarali sa Visa i koji uvek stoji u našim kolima, kao amulet sreće.

Umetnina, koje smo dobili od ortaka Igora Milanovica – Dimisa, i Nikole Puzigaće, da kada nas Ministarstvo Unutrašnjih Prelepoća zaustavi – mogu samo da nam pljunu pod prozor.

Gomiletine knjiga, za čitanje u hemoku tokom dugih popodneva pored mora.

Flaša ladnog, gaziranog pića, za odobrovoljavanje granicara i ostalih organa reda i mira.

Da li sada rutu i detalje planirate drugačije u odnosu na prvo putovanje na koje ste se odvažili? Na koji način?

Za početak umesto kulturno šokantne Azije krećemo od rodne grude. Zamisao nam je da vidimo da li ćemo uspeti da obrnemo krug od Srbije do Skandinavije. ‘Aj, videćemo (smeh).

I ključna pitanja – gde ćete, kuda i da li se vraćate? (Možete da nam date neke detalje u vezi sa balkanskom rutom)

Balkansku rutu smo sastavili uz pomoć armade careva koji su nam nabacali dragulje od hintova, tipa – od skrivenih vodopada Srbije, preko koordinata domaćinske porodice Martinović u brdima Crne Gore, do najbolje spremljene ribe u kanjonu Matka u Makedoniji i najluđih nepripitomljenih plaža u Albaniji. Za sada nam ovaj deo rute po bliskom Balkanu ima oko 2800 km, ne računajući putne digresije koje će biti neminovne. Nakon toga preko Bugarske, idemo da istražujemo Grcku, pošto je Strahinja do sada bio samo u prestonici bundi i bižuterije – Paraliji. Dalji put do Skandinavije je podložan improvizaciji.

P.S. Ako posle ovog teksta budete razmišljali da se upustite u #vanlife I treba vam jos ohrabrenja da prelomite setite se ova dva dodatna bonusa: u kuću na točkovima neće stizati lažni računi za dezinsekciju i nećete dobijate jel-imate-nekog-starijeg-kod-kuće pozive piramidalnih prodavaca.