Da li imate preko 18 godina?

Vremeplov u Zanzibaru – u zemlji svahilija, egzotike i začina

0
0

Živopisno i misteriozno ostrvo kao što je Zanzibar oduvek predstavlja sinonim za egzotiku. Lepote arhipelaga, bele peščane plaže, azurne boje okeana podsećaju na rajske prizore. No, prave se vrednosti boravka u ovom mističnom kutku sveta ogledaju upravo u neobičnom spletu kulture, istorije i autentične arhitekture.

Poseban doživljaj koji pruža letovanje na Zanzibaru počinje istraživanjem užurbanih bazara i uličica u istorijskom delu prestonice Stoun Taun (Stone Town). Raskošne obale, slikovite šume i mirisne plantaže začina – na svakom koraku se otkriva veličanstvenost prirode i prilika za opuštanje. Uplivi arapskog sveta, ne tako svetli istorijski koreni i specifičan izgled građevina čine Zanzibar ostrvom u kojem je lako putovati kroz vreme.

Mračna istorija i svetla budućnost Zanzibara

Savremenom čoveku može biti teško da poveže nesvakidašnje prizore i bajkovite predele za mračnom prošlošću Zanzibara. Naime, u vreme Portugalskog carstva, a kasnije i Omanskog sultanata služio je kao glavna trgovačka luka i centar trgovine ljudima. Zapravo, Zanzibar je bio poslednje legalno tržište robova na svetu – zatvoreno je 1873. godine.

Pre nego što je britanska vlada izvršila pritisak da se tržnica robova u centru Stoun Tauna zatvori, skoro tri veka se u Zanzibaru trgovalo slonovačom, začinima i robovima, ne bez ozbiljnog uticaja na ekonomiju zemlje.

U centru Stoun tauna, na mestu nekadašnje tržnice nalazi se Aglikanska crkva, na koju se naslanja Memorijalni muzej sa potresnim svedočanstvima o robovima i njihovoj sudbini. Ekpanzija trgovine robljem dogodila se u 19. veku kada je u Zanzibar dovođeno između 40.000 i 50.000 robova godišnje iz svih delova Afrike. Uglavnom je bila reč o ljudima iz plemena sa teritorije današnje Ugande, Kenije, Ruande, Nigerije, Tanzanije, Mozambika i Zambije. Zanimljivo je da su stanovnici Zanzibara bili slobodni ljudi.

Trgovina ljudima smatrala se unosnim poslom koji su vodili i Evropljani, i Arapi, i Indijci, kao i neke vođe afričkih zajednica. Robovi su provodili dane pre aukcije u nehumanim uslovima, loše tretirani, mučeni, a njihova se sudbina mogla samo naslutiti kada bi prešli u vlasništvo novih gospodara. Muškarci su uglavnom radili na plantažama kokosa i karanfilića, dok su žene služile u kućama ili prodate u hareme.

U 19. veku dve trećine stanovništva Zanzibara činili su robovi. Uticaj Arapa, različiti afrički i neosporni evropski uplivi učinili su ovu zemlju neobičnom i atipčnom kombinacijom kultura. Najočigledniji primeri su svahili jezik i arhitektonska zdanja poput Palate čuda i već pomenute pijace robova. Zbog toga se poseta Zanzibaru može uporediti sa putovanjem kroz vreme. Dok lutate složenom mrežom gradskih uličica i sokaka, bukvalno ste okruženi istorijom. Ovo je ujedno i glavni razlog zbog kog je Stoun Taun pod UNESCO zaštitom.

Svahili civilizacija

Svahili civilizacija rođena je na obali Afrike i vekovima je bila dobro poznata ruta trgovačkih i piratskih brodova iz Arabije, Persije, Indije, Kine, Japana i Rusije. Pustolovi i trgovci iz ovih delova sveta doneli su na istočnoafričku obalu metalne alate, oružje i nakit, a odneli natrag slonovaču, palmino rublje i – robove. Pomorci naroda Persijskog zaliva nazvali su ovu obalu „Zanj el Barr“, što znači „zemlja crnaca“.

Nisu bili neuobičajeni ni retki brakovi između starosedelaca i došljaka, pa je tako stapanjem različitih tradicija i običaja nastala svahili civilizacija. Dobili su naziv od afričke reči “sahl”, što znači obala. Oterani iz svojih domova nizom ratova i sukoba koji su zahvatili zemlje Persijskog zaliva, Širazi i arapski posetioci su se trajno naselili u svahili gradovima, donoseći i religiju islama.

Zanzibarom je vladala dinastija kraljeva i kraljice sa naslednom titulom “Mvinji Mkuu”. Bili su to islamski vladari, koji su prema narodnom predanju posedovali magične moći. Imali su set magičnih bubnjeva, koji su sami od sebe udarali kada je kraljevstvo bilo u opasnosti. Poslednji Mvinji Mkuu je umro 1873. godine, a smatra se da je njegova vila u Dungi, u centru ostrva Zanzibar, ukleta.

Umetnost, kultura i život svahili naroda

Dekorativna tradicija Svahili naroda proizašla je iz činjenice da je diktat islama zabranjivao prikazivanje slika ljudi ili životinja. Šare na zidovima, plafonima, nameštaju i priboru su uvek bile apstraktne, ili sastavljene od stihova iz Kurana napisanih arapskim pismom. Podovi bogatih domaćinstava bili su prekriveni persijskim ćilimima. Bogate žene su nosile ukrašen zlatni i srebrni nakit, a bogati trgovci su nosili haljine i turbane izvezene zlatnim koncem.

O životu Svahili naroda možda najbolje svedoče kuće, izgrađene od fosilizovanih korala spojenih sa krečnjačkim cementom i pokrivene slamom. Izrezbarena dvokrilna vrata vodila su u unutrašnjost kuće u kojoj se ljubomorno čuvala privatnost svahili žena. Njihove odaje bile su u najdubljim delovima kuće, iza unutrašnjeg dvorišta i posećivali su ih samo najbliži članovi porodice.

Dekorativne i genijalno dizajnirane posude za hranu, kolevke za bebe pletene od pamučnog platna što vise sa plafona, kreveti od izrezbarenog drveta bili su sastavni deo kućnog inventara.

Danas, svahili artefakti često služe kao dekor u privatnim kućama i hotelima, a muškarci i  dalje nose dugačke bele „kanzu“ (ogrtače) i vezene „kofije“ (šešire). Uprkos duboko ukorenjenim tradicijama gostoprimstva i verske tolerancije, kolonizacija tokom vekova od strane uzastopnih portugalskih, omanskih i evropskih osvajača mogla da naruši jedinstveni kulturni identitet naroda Svahili.

Hakuna Matata – Svahili mantra i “zakon” Zanzibara

Iza mračne i turbulentne istorije, preko uzbudljivih kulturoloških razlika do današnjih dana Zanzibar se možda najbolje može opisati kao Ostrvo večitog proleća na kome žive nasmejani ljudi. Mantra “Hakuna matata” ili “život bez briga” zaista opisuje bezbrižne stanovnike Zanzibara. Otvoreni, ljubazni, predusretljivi – kako to samo mogu biti ljudi iz složenog kulturnog miljea – deluju kao narod svestan lepote i okruženja u kom živi.

Pored autentičnih zdanja Stoun Tauna kao što su stare vile, palate, turska kupatila i živopisne pijačne tezge, svakako ne treba zanemariti prirodna blaga ostrva. Zanzibar je dom idiličnih plaža, prijatnog vremena i toplih tropskih voda. Arhipelag je poznat po koralnim grebenima i bogatoj morskoj raznolikosti što ga čini savršenom podvodnom destinacijom za ronjenje, jednom od omiljenih na svetu, zapravo.

Takođe, ostrvo Zanzibar je poznato još i kao Ostrvo začina. Turisti mogu da posete plantaže aromatičnih začina kao što su karanfilić, kurkuma, crni biber, limunska trava, cimet ili muškatni oraščić, kako bi saznali više o procesu i istoriji ovih useva, njihovoj medicinskoj i kulinarskoj upotrebi. Na pijacama se mogu probati i raznorazna tradicionalno pripremljena jela koja predstavljaju raskošne mešavine ukusa, upravo zahvaljujući ovim začinima.

Šta god da vas privuče Zanzibaru – njegova egzotičnost, tajanstvena istorija ili očaravajuća priroda, jedno je izvesno, doživećete nesvakidašnje putovanje kroz vreme i svahili kulturu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: