Svet iza očiju: art+neuroscience

Manifestacija art+neuroscience, mesto susreta umetnosti i nauke, biće otvorena od 14. novembra do 7. decembra, na više lokacija u Beogradu, a posetioce očekuje raznovrstan program, od edukativnih radionica, masterklas predavanja, vođenja kroz izložbе i radionica za školarce.Četvrto po redu izdanje programa Centra za promociju nauke  art+science, koje se ove godine održava pod sloganom  Svet iza očiju posvećeno jeneuronaukama kao aktivnom i dinamičnom poligonu savremenih istraživanja. Tokom novembra i decembra 2019, program će se odvijati na više lokacija u Beogradu, uključujući Galeriju nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, Francuski institut, Kolegijum Hungarikum, Naučni klub Centra i umetničke fakultete.

Uz korišćenje naprednih tehnologija i autentičnih kreativnih postupaka, odabrani umetnici predstaviće svoje viđenje neuronauka i savremenih naučnih istraživanja i otkrića, ali i njihovog odnosa i uticaja na čoveka i društvo u celini. Prikazani radovi se u znatnoj meri oslanjaju na kreativne, naučne i tehnološke postupke, poput metodoloških istraživanja, prilagođenih eksperimenata, namenskog programiranja i korišćenja različitih softvera i kodova. Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke, rekao je da je za njega posebno značajno to što CPN učestvuje u kreiranju prostora za ukrštanje umetnosti i nauke, pogotovo budući da su saradnici umetnika bili naučnici sa Elektrotehničkog fakulteta, iz Društva za neuronauke Srbije, sa Medicinskog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ako ste se ikada zapitali kako izgleda kada demencija posluži kao inspiracija umetniku, to ćete moći da vidite u radu Pamti me po… inspirisanom istraživanjima procesa demencije prema kojima nijedno sećanje nije nepovratno izgubljeno, već zbog gubitka veza između nervnih ćelija postaje nedostupno. Autori ove interaktivne svetlosne instalacije su umetnik Milan Ličina i naučnica dr Marjana Brkić, koj  ispituju odnos i emotivnu vezu sa ličnim sećanjima, kroz intimno iskustvo kreirano da podstakne samopromatranje i postavi pitanje koliko naš identitet zavisi od tih sećanja. Sama instalacija oslanja se na potrebu da budemo zapamćeni i postanemo deo nečijih sećanja.

Iako je na početku saradnje njen stav bio pomalo skeptičan po pitanju toga hoće li se uopšte razumeti sa umetnikom Ličinom, posle nekoliko susreta počeli su da se otvaraju i zaista razumeju želje i potrebe druge strane, na kraju je prizašla veoma uspešna saradnja koja je stvorla ne samo jedan umetnički rad, već je i unela inspiraciju i drugačiju perspektivu u njen rad, navodi Marjana Brkić. Razgovarali smo sa njom na temu naizgled suprotstavljenih disciplina – umetnosti i nauke.

Foto: Ivan Zupanc

Koje je, po Vašem mišljenju, najvažnije spojno mesto neuronauka i umetnosti?

Neuronauke su multidisciplinarna oblast, koja uključuje saradnju naučnika iz različitih profesija na rešavanju jedne od najvećih misterija – funkcionisanja ljudskog mozga. Ovakav pristup je postao neophodan, jer je u pitanju kompleksnost problema koja prevazilazi jednu struku.

Uključenje umetnika u preispitivanje neuronaučnih pitanja vidim kao unošenje jedne drugačije perspektive u naučni rad, jer umetnici su vrlo slobodni u postavljanju pitanja i traženju sopstvenih realnosti odgovora. Oni često sa sobom nose i novi polet i inspiraciju, i vraćaju nam pogled na širu sliku u trenucima kada smo mi, naučnici, previše fokusirani na odredjene veoma specifične detalje svojih istraživanja.

Da li je, i zašto, interdisciplinarnost imperativ savremenog stvaralaštva?

Čini mi se da kolaboracija između umetnika i naučnika, ne samo da daje umetniku pristup novim alatima – korišćenjem različitih savremenih tehnologija koje nauka pruža, već im daje i uvid u saznanja, do kojih je teško doći ukoliko ne pratite naučne radove, koji su mahom teški za čitanje. Povrh svega, čini mi se da je najvažniji sam proces preispitivanja koji umetnik unosi u ovu saradnju, a koji nosi posebnu vrednost kako za umetnike, tako i za naučnike.

Kakav je Vaš odnos prema balansu između naučnog i emotivnog pristupa u ovakvim projektima, koji očigledno prožimaju i jedno i drugo polje?

Glavna odgovornost naučnika, u ovakvim kolaboracijama, je da se postaraju da radovi u nastajanju ne odu u domen pseudonauke. Sa druge strane, nauka često može biti suvoparna i mahom nerazumljiva javnosti, dok emotivni pristup, koji umetnici prirodno unose u radove, ublažava ove oštre crte nauke i čini je prijemčivijom; time daju mogućnost da se jedan naučni fenomen doživi na lični način.

Opišite projekat u nekoliko reči. Zašto biste nekoga pozvali da dođe da ga vidi?

Projekat Pamti me po… zadire u dubinu ljudskih potreba da ostanemo zapamćeni i svako od nas ima viziju na koji način bi želeo da ga se drugi sećaju. Uz to, rad nas poziva da razmislimo šta bi se desilo kada bi naša sećanja postala nedostupna tj. ko bismo tada mi zapravo bili?

Foto: Ivan Zupanc

I koga posebno izazivate da dođe?

Verujem da je art+neuroscienceizložba apsolutno interesantna i razumljiva za najširu javnost. A posebno pozivam neuronaučnike/ce da posete izložbu sa nadom se da će im pomoći da lakše nego mi prevaziđu inicijalnu barijeru koja stoji u otpočinjanju saradnje između naučnika i umetnika, i da će ih inspirisati da u budućnosti krenu ovim putem.