SOFI – novosadska prirodna ručno pravljena kozmetika

U predivnoj Pašićevoj ulici u Novom Sadu, punoj starih zanata, u broju 9 nalazi se ljupka radnja sa ručno pravljenom kozmetikom. Unutar 18 osvežavajućih kvadrata, sa osnivačima SOFI kozmetike – bračnim parom Šoć – razgovarali smo o njihovim počecima, dizajnu, trenutnim trendovima u industriji, ali i o drugim bitnim sastojcima jednog ovakvog brenda.

Kako je sve započelo, odnosno, zbog čega ste se odlučili na pokretanje linije kosmetičkih proizvoda? Jeste li osetili da nešto nedostaje u ovom polju?

Draženka (Smeh): To je uvek najčešće pitanje, od čega je počelo. Nisam sasvim sigurna.

Možemo da pitamo i drugačije! Ko ste Vi?

Draženka: To pitanje ne smem ni da se usudim da postavim sebi! Šalim se, ali zaista, nema tu sad neke genijalne pozadinske priče.

Goran: Hoćemo da kažemo – nismo naišli ni na kakvu knjigu iz alhemije koja nam je iz korena promenila život!

Draženka: Goran je završio postdiplomske studije iz menadžmenta, a ja sam radila kao menadžer u knjižari u Novom Sadu, i pre osam godina smo poželeli da napravimo nešto svoje. Moje nezadovoljstvo se poklopilo sa Goranovim traženjem posla, i onda smo – umesto da tražimo priliku na drugom mestu – rešili da stvorimo nešto.

U opisu Vaše kozmetike piše da se razlikuje od drugih po tome što je ručno rađena. Približite nam malo proces proizvodnje. Koliko je to zapravo zahtevan posao? Je li ga moguće savladati?

Draženka: Malo smo istražili čime bismo mogli da se bavimo, trgovina nas nije zanimala i tada nam se bavljenje nekim zanatom učinilo kao zanimljiva opcija. Danas, ispostavlja se da smo ispravno procenili, jer su zanati zaista doživeli preporod u proteklih nekoliko godina.

Da li još se neko u Srbiji tada bavio prirodnom kozmetikom?

Goran: Nama je bilo teško čak i da ovde nađemo literaturu o tome, sve smo naručivali sa interneta. Postojalo je, da, ali ne kod nas.

Draženka: U tom trenutku je možda bilo jedna ili dve zanatske radionice, ali smo svi bili u pokušaju, nije bilo nikog od koga bismo mogli da naučimo nešto.

Kako ste onda našli sa kim ćete sarađivati u proizvodnji?

Goran: Krenuli smo od najjednostavnijeg proizvoda, kako to obično i biva, od sapuna. Imali smo pomoć tehnologa, Bratislava Miloševića iz Leskovca. U saradnji sa njim smo krenuli sa tim prvim recepturama. Sapun je naišao na odličan odziv, pa nije slučajno da su nas iz velikih drogerija zvali za saradnju, jer oni vrlo retko izlažu nešto što je ručno rađena, prirodna kozmeitka. Imaju prirodnu kozmetiku, ali ona nije zanatska, već industrijska.

Goran: Sapun nam je omogućio finansijsku stabilnost da krenemo dalje  u proizvodnju nekih novih stvari.

Kada smo dolazili da Vas posetimo, pogrešili smo i prvo otišli na adresu koja piše na sajtu, gde je Vaša proizvodna jedinica. Recite nam nešto o ljubaznoj gospođi koju smo tamo sreli, ona je takođe iz Vašeg tima?

Goran: Da, to je Mirjana Arsić. Ona je iz grupe osoba koje imaju narušeno zdravlje, a kako želimo da se pozicioniramo kao društveno odgovorna firma, veliko nam je zadovoljstvo da radimo sa njom.

Draženka: Kod nas postoji dosta predrasuda o osobama sa invaliditetom, ali mi imamo predivna iskustva. Mira je veoma vredna i odgovorna osoba, zbog nje smemo da odemo na godišnji odmor. Ona priprema robu, pakuje i izdaje fakture, bavi se tim finalnim delom procesa.

Da se vratimo na Vaš razvoj proizvoda. Kako planirate proširivanje asortimana i kako ste to činili do sada?

Draženka: Trenutno se pomeramo od proizvoda za higijenu ka onima za negu tela, a to je već nešto što ne možete da radite ručno ako želite da imate vrhunski kvalitet kreme.

Goran: Bitno je da kvalitet može da se ponovi bezbroj puta, da imate mašine koje kontrolišu temperaturu, broj obrtaja, rad u vakumu, da sve radi besprekorno i uvek na isti način.

Draženka: Recepture smo razvili na farmaceutskom fakultetu sa profesoricom koja predaje prirodnu i organsku kozmetiku, Draganom Vasiljević. Proizvodi bi trebalo uskoro da se pojave na tržištu.

Kako ste odabrali sastojke Vaših proizvoda, pa i njihove kombinacije?

Goran: Postoji dva pristupa: kozmetički i zvučni. Moram da priznam, meni je važno da spoj dobro zvuči, a i da je blagotvoran. Recimo – neven i badem zvuči primamljivije nego neven i aktivni ugalj, iako je i ova druga kombinacija odlična.

Draženka: Imamo i dobre povratne informacije, kada ste mali proizvođač to je veoma važno; potrošači traže da odgovorite na njihove potrebe ili vas makar podstaknu na razmišljanje. Vrlo nam je bitno mišljenje kupaca, nekada i menjamo stvari u skladu sa njihovim komentarima. Jednostavno, proizvodi moraju da budu što bolji.

Goran: Nekako se uvek vraćamo na tradicionalne sastojke, trendovi nam nisu važni jer oni prolaze. Do nedavno niko nije znao za arganovo ulje, sada ga već polako zamenjuje makadamija, a oni nisu ništa lošiji od nekih drugih sastojaka.

Osim toga, postoje i drugi trendovi u industriji. Ko ih diktira?

Draženka: To bih i ja volela da znam! (Smeh) U pravu ste, ima mnogo trendova, verovatno su za to odgovorni neki vodeći proizvođači ili distributeri. Mi se ne povodimo za tim, meni je i kao kupcu naporna ta brza promena trendova. Upravo zbog toga mi i nemamo neku široku paletu proizvoda; ja verujem da je sasvim dovoljno imati jedno do dva ulja za telo, na primer.

Goran: Mada, čini mi se da smo mi možda prvi postavili jedan trend ovde, a to je aktivni ugljen kao sastojak. Ne sećam se da je ranije bio toliko prisutan kod nas. Mi smo počeli zapravo od crne boje, želeli smo crni sapun, to nam je delovalo neobično, i tako je došlo do ovog proizvoda.

Boje su sasvim izvesno veoma važne za posao kojim se bavite, odnosno, veliku ulogu igra kompletan vizuelni identitet. Čini se da je u domenu savremene kozmetičke industrije dizajn jedan od ključnih faktora.

Goran: Važno nam je da se boja poklopi sa sastojcima, da asocira na njih.

Draženka: Nama je to od početka bilo izuzetno bitno. Dizajn potpisuje studio Peter Gregson, a prostor Studio Autori. I jedni i drugi su jako dobro uradili svoj posao, zato što su u pitanju ljudi koji zanimljivo i kreativno misle, spremni su da nadograde vaše ideje. Razmišljaju u skladu sa proizvodom.

Goran: Ambalaža je važna, a i to što piše koliko sastojaka sadrži proizvod, tako podsećamo na kontrolisan, ručno rađen, posvećen proces. Bolje je da upućuje na ono čega ima nego na ono čega nema. Mnogi proizvodi, najčešće dezodoransi, sadrže dosta loših, ne kvalitetnih sastojaka, a na ambaži stoji istaknuto bez alkohola. To je spinovanje jer kupac odmah pretpostavlja da je alkohol loš u kozmetici, što nije tačno.

Pomenuli ste Autore. Kako ste uopšte došli do ovog prostora, pre nego što ste ih pozvali da ga osmisle?

Goran: Mogli smo odavno da otvorimo lokal, ali smo tražili neki baš ovakav, autentičan. Hteli smo da izbegnemo PVC izloge, kojih je prepun grad. U šetnji, sasvim slučajno, videli smo da se lokal izdaje pa smo ga bukvalno u narednih par minuta zakupili. Zanimljivo je da je do tog trenutka ovaj prostor bio u zakupu jedne male zanatske radnje koja se bavila proizvodnjom šešira. Oni su bili 70 godina ovde, evo, do prošle godine.

Draženka: Prostor je bio prilično zapušten, spušteni plafoni, zidovi u lamperiji, tako da je bilo mnogo posla kada smo mi došli. Hteli smo da se vrati u nekadašnje, prvobitno stanje, bilo nam je važno da zadržimo originalne elemente, poput teraco poda; nije tako lep kao nekada, ali ta autentičnost doprinosi šarmu prodavnice.

Goran: Ove rolo zavese koje imamo su originalne, recimo, kao i ova vrata, koja nisu nigde iskrivljena iako imaju preko sto godina, izgledaju fantastično! Cela ova ulica, koja se ranije zvala Ćurčijska, je i dalje pretežno zanatlijska, kao što je i nekad bila.

Dosta lokala se nažalost prazni. Dok smo hodali ka  ovamo, videli smo da je radnja Peka zatvorena i lokal zamračen.

Draženka: Taj lokal je predivan!

Goran: Ovi postamenti kod nas su u stvari inspirisani onim iz Peka. A nije ni samo ulica posebna, već i ova zgrada.

Po čemu to?

Goran: Deo zgrade u kom se nalazi radnja je iz 1811. godine, a ona je i jedna od retkih koja je 1849. godine, usled bombardovanja, preživela. Projektovao ju je Vladimir Nikolić, tada poznati arhitekta, koji je takođe radio Vladičanski dvor.

Šta mislite o sveprisutnom globalnom trendu organske kozmetike, pa i hrane? Kako možemo znati da je nešto zaista prirodan proizvod i šta to podrazumeva?

Goran: Za početak, veoma je važno napraviti razliku između pripodnog i organskog. Mi se bavimo proizvodnjom prirodne kozmetike, ne organske. Prirodnom kozmetikom se smatra ona kozmetika koja ne sadrži sintetske boje, mirise, mineralna ulja, silikone, parafine i ostale petrolate, može da sadrži samo određene konzervanse dozvoljene za prirodnu kozmetiku. Organska kozmetika, sa druge strane, mora da sadrži sertifikovane sirovine organskog porekla. Kod nas, nažalost, ne postoje domaći proizvođači organske kozmetike jer je teško nabaviti sertifikovane sirovine. Nadam se da će se to vremenom promeniti.

Sve je popularnija prirodna kozmetika, pa se tako i kod nas javlja sve veći broj proizvođača. Kako vam se to čini?

Draženka: Konkurencija vas tera da budete bolji, a to je uvek zdravo.

Jasno, želite da budete najbolji, a ne jedini. Međutim, koliko je teško danas ovde pokrenuti jedan ovakav proizvodni proces – u pravnom, finansijskom i kreativnom smislu?

Goran: Teško, naravno, i nailazite na besmislene prepreke, poput toga da o određenim stvarima ne postoje uopšte zakonske ili bilo kakve regulative.

Draženka: Čini mi se da je ovde sve komplikovano, ne samo u našem poslu, ali to ne sme da bude izgovor. Mi smo pre godinu dana dobli distributera u Japanu, to je ogroman uspeh za bilo kog proizvođača, pogotovo malog, naći se na tom izuzetno zahtevnom tržištu u pogledu kvaliteta proizvoda. Evo jedne interesantne priče: u radnji se pre nekog vremena pojavio jedan gospodin, turista iz Japana, da nam kaže kako koristi SOFI proizvode.Takođe, radimo i robnu marku za jednog proizvođača organskog ulja lešnika iz Hrvatske. Dakle, bude i lepo i naporno, a svi problemi su rešivi ako ste dovoljno odlučni.