SEX SHOP

Srbija je zemlja seksualno zatvorenih i mahom inhibiranih. Nisam sklona generalizaciji, niti su mi simpatični ljudi koji svoje stavove treskaju po sred razgovora poput spomenika, očekujući da se sagovornik snebljivo šeta oko njih, zagleda, ali ne dovodi u pitanje. Međutim, prilično sam uverena da bi kontriranje tvrdnji da nismo zatvoreni došlo iz potrebe da se ovo naše složeno društvo brani pred nemoralnom i raspojasanom Evropom ili iz pozicije oslobođenog pojedinca koji samo potvrđuje pravilo.

Kada kažem seksualno zatvoreni i inhibirani, mislim prvenstveno na to da je seks uglavnom tabu. Razgovori na temu seksa izgledaju tako što se žene među sobom poveravaju, muškarci hvalisaju, ali otvorena komunikacija između suprotnih polova je zaista retkost. Žena koja pred muškarcem otvoreno govori o broju partnera ili afinitetima smatra se lujkom. Da biste došli do ovih zaključaka uopšte ne morate da se zavlačite u krugove koji otvorenije zastupaju tradicionalne ili konzervativne stavove, dovoljno je da zagrebete šta leži ispod površine široko rasprostranjenih uvreženih mišljenja ljudi u vašoj blizini.

Ovi mehanizmi preuzeti su iz kulturološkog miljea koje je toliko duboko zavučeno u svaku poru ovog društva, da ne čudi da je zdrav i ravnopravan odnos poput zvezde padalice na patrijahalnom nebu. Međutim, pomislili smo da odlaskom u sex shop ljudi stavljaju zarez na pravila i granice i u nekom paralelnom svetu, krišom, dozvoljavaju sebi sve što inače ne bi, makar sa ljubavnicama ili ljubavnicama. Naivne li pretpostavke.

Po ulasku u prvi erotski shop gospodin prodavac, možda menadžer, a verovatno i vlasnik odjavio nas je na Dobar dan. Kaže – nema šanse da pričam ni za šta, probali smo jednom, pokazalo se kontraproduktivno, ne ide nam u prilog. Jasne su bile već prve naznake da je seks kao kategorija lične zabave underground aktivnost o kojoj baš i ne moramo naglas i javno. Utom osvestih gde se nalazimo – na Zelenom vencu, slepom crevu centra grada, negde između pijace, železničke stanice i okretnice autobusa. Kao da smo došli da kupimo kristal met ili bubreg, a ne gumenu igračku.

U drugom seks šopu zatekli smo momka spremnijeg za razgovor. Oduševljeno smo se smestili da razglabamo o posetiocima i njihovim fantazijama i momentalno zveknuli o zid.

Naime, 80 odsto kupaca su muškarci koji u isto tolikom procentu dolaze da kupe preparate za potenciju. Ovih ostalih dvadeset posto zauzimaju posprdni pokloni, pri čemu grupa klinaca ili klinki dođe i iskikoće zahtev za vibrator ili neki donji veš.

Od glave do pete okruženi dildoima, od razumnih do grotesknih razmera, pitali smo ih ko njih kupuje. Odgovor: manje, više – niko. Bizaran detalj koji smo ipak upecali je da je jedan dildo veličine dvolitarske flaše putem online porudžbine otišao u Novi Pazar. Međutim, predmet tog gabarita pre deluje kao ekscentrični komad industrijskog dizajna nego nešto što može da stane u bilo šta na ljudskom telu, no, ko zna.

Pored potencije, druge na listi mušterija su starija gospoda koja nije ovladala veštinom downloada i i dalje dolazi da kupuje porniće. Najbolje mušterije su pripadnici gej poplacije koji “dođu, znaju šta hoće i otave najviše para. “Skoro je bio stariji čovek i uzeo gej filmove za 14 hiljada dinara”. Ostali uvek glume da uzimaju za nekog drugog i generalno se ne osećaju opušteno, ni da pitaju, ni da razgledaju. Ako se desi da tokom kupovine u prodavnicu uđe druga mušterija, prva brže bolje izlazi napolje. Ipak, nastavili smo da insistiramo da nam izbunari primer nekog ko je radosno došao sa željom da osveži svoj seksualni život ili malo eksperimentiše i dobili sledeće: “Bila je devojka koja se skoro porodila i htela je da obraduje muža. Ali, na 100 mušterija dobićeš jednu ili dve takve, maksimalno. Parove nisam video nikad”.

Iako smo došli sa prilično jasnom predrasudom o seksualnom životu naših sugrađana, pitali smo momka iz shopa kako on vidi ovaj fenomen. “Dolaziš iz društva gde su naše babe završile tri razreda osnovne škole i proživeli pola života u ratu. Imali po sedmoro dece, naši roditelji nisu vaspitavani kako treba, samim tim nismo ni mi i samim tim neće ni naša deca. Pitanje koliko generacija treba da prođe da se nešto promeni. Šta je moju majku mogla da nauči moja baba koja je život provela na njivi? Mi kada gledamo američke filmove i ljude koji dele emocije, mi ih gledamo i u fazonu smo – Ovi Ameri su stvarno debili. Kao pričaju otvoreno o svemu, koji kreteni”.

Samo od sebe nametnulo se pitanje online shop-a. Ako nam prosto nije prijatno da pod budnim okom prodavca i slučajnih prolanika zagledamo bičeve i maske, uvek možemo to isto da radimo u privatnosti, ili bolje reći tajnosti svog doma, u inkognito tabu pored pornića, spotova Elitnih Odreda i Zoranninih vlogova. Naš sagovornik se složio sa teorijom, međutim, anonimni promet im ne ide ništa bolje.

Biće da nas nije blam da će nas neko videti da kupujemo japanske kuglice, već da ih uopšte koristimo. Šta će narod da pomisli, ili možda još gore – šta ću sam o sebi da mislim.

U tom smislu, sex shopovi negde simbolišu i naš odnos prema seksu – znamo da su tu, ali o njima pričamo kroz šalu, preterivanje ili već neku treću stilsku figuru koja podrazumeva odmak. Kada je internetom prokrstario skenirani infografik iz časopisa Bravo, u kom u slici i nekoliko rečenica redakcija daje upustvo tinejdžerima kako da zadovolje partnera muškog pola ma nismo oslepeli od internet histerije koja se širila u kaps loku. S jedne strane stoji tema adolescentskog seksa i roditelja koji ne znaju šta će sa razbujalim ćerkama odgajanim na emulgatorima i guzicom Kim Kardashian, ali na drugom spektru smo mi, dvadesetogodišnjaci i tridesetogodišnjaci kojima je opis masturbacije orobljen stilizacije izazvao transfer blama.

Na kraju, očekivati seksualnu oslobođenost od ljudi koji se na dnevnom nivou spopletu na dvanaest različitih destruktivnih i prevaziđenih modela ponašanja je zaista u domenu slepog nadanja. S jedne strane, mejnstrim kultura (i domaća, estradna, koja je bez greške mejnstrim, i strana, hiphop, koja je preuzela pop) nudi estetske okvire koji su tradicionalno pripadali porno industriji. Stvar nije pitanje ukusa – prosto žene u ostatku sveta ne izlaze u klub u obući koju uglavnom nose seksualne radnice za vreme radnog vremena. Ne znameram im, samo mi je žao što se seksualnost ispoljava kroz erotičan kostim, a sve unutra ostaje zabetonirano, nezadovoljeno i potisnuto.