Da li imate preko 18 godina?

Reflections on Capitalism

Razgovori o ekonomskoj krizi, dometima neoliberanog kapitalizma, uticaju kapitalizma na politički sistem, ideologiji i postkapitalističkim zamišljanjima.

0
0

Knjiga ekonomiste Tome Piketija Kapitalizam u XXI veku, koja je objavljena 2014. godine, širom sveta je pokrenula raspravu o budućnosti kapitalizma i posledicama koje njegov dalji razvoj može imati po postojeće demokratske režime, nedavno je prevedena i na srpski jezik.

O ekonomskoj krizi se govori još od 2008. godine, kada je ona poljuljala i najveće svetske ekonomije, a društvene nauke su ponovo u centru pažnje javnosti, koja od njih očekuje temeljne analize, prognoze i preporuke. S namerom da se pridruži aktuelnoj debati koja se vodi u naučnim krugovima, ali i da ovu problematiku približi domaćoj javnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji organizuje međunarodni jednonedeljni program Reflections on Capitalism. Program uključuje predavanja desetine vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti filozofije, sociologije i ekonomije, kao i drugu međunarodnu konferenciju Grupe za studije angažovanosti Thinking Beyond Capitalism, od 24. do 26. juna, u okviru koje će svoje radove predstaviti preko 70 stranih i domaćih izlagača. Program se sastoji od predavanja, okruglih stolova i konferencije, a biće održan na 7 lokacija širom grada, i u javnim prostorima čija namena nije isključivo akademska i koji okupljaju raznovrsnu publiku – Francuskom institutu u Srbiji, Zadužbini Ilije M. Kolarca, Kulturnom centru Beograda, itd.

reflectionsoncapitalism_small

Svi događaji su javni, a ovim povodom razgovarali smo sa organizatorima, članovima Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Gazelom Pudar Draško, Igorom Cvejićem, Anom Birešev, Adrianom Zaharijević i Tamarom Petrović Trifunović. Grupa za studije angažovanosti je osnovana prošle godine kao istraživačka jedinica IFDT-a koja okuplja filozofe, sociologe i antropologe u zajedničkom poduhvatu preispitivanja problema angažovanosti, svestranog kritičkog ispitivanja postojećih društvenih praksi i osmišljavanja alternativnih javnih politika.

Od razbuktavanja ekonomske krize 2008. godine postalo je jasno da je kapitalizam zajednički problem svih nas, odnosno da je reč o procesu koji utiče na ekonomiju i politički život većine zemalja sveta, pa tako i naše. Koliko se na ovu temu do sada govorilo u domaćoj javnosti zaokupljenoj dnevnom politikom? Koliko je razumevanje ovih procesa značajno i za širu javnost?

Gazela: Često se u domaćoj javnosti govori o krizi društva i ekonomskoj krizi, kao globalnim fenomenima koji pogađaju i Srbiju. Međutim, u svemu tome retko se nailazi na istinsko preispitivanje kapitalizma kao društvenog sistema koji je u stvari u krizi. O tome se češće piše u nauci, ali se u glavnim tokovima domaće javnosti ovo pitanje značajnije otvara tek sa pojavom Piketijeve knjige, koja je i na globalnom nivou poslužila kao povod da se misli o alternativi kapitalizmu. Ovo ne znači da ne postoje različiti pokušaji kroz listove, tribine ili blogove gde se vodi oštra polemika o mogućim pravcima promene sistema, ali ta razmatranja još ostaju na marginama i ne dolaze do šire javnosti.

Čitav program konferencije kao osnovna sadrži pitanja o tome kako je uopšte moguće govoriti o savremenom kapitalizmu, budući da ne postoji ništa što je danas uopšte izvan njega. Ukoliko se kapitalizam nameće kao nužan okvir našeg mišljenja, kako onda misliti izvan kapitalizma?

Igor: Postoje barem tri različita vida na kojima vidimo da kapitalizam određuje okvire našeg mišljenja. Prvi je politička pobeda ovog ekonomskog sistema koja se najbolje simbolizuje padom Berlinskog zida i definitivnim raspadom istočnog bloka, 1989. godine, kada se činilo da ne postoji druga prihvatljiva alternativa. Drugi je fleksibilnost kapitalizma da u sebe inkorporira različite društvene forme i identitete. Treći je, napokon, sposobnost kapitalističkog načina proizvodnje da se integriše u društveni, svakodnevni, život, dakle da uspešno vrši svoju reprodukciju i konstituiše pojedince u okviru sistema. Sva tri, međutim, pokazuju i svoje granice, ujedno i granice okvira koje nam kapitalizam zadaje, a koje se očituju u ekonomskoj krizi, tačkama otpora, alternativnim društvenim pokretima, individualnom nezadovoljstvu itd. Cilj nam je da podstaknemo refleksije o ovim graničnim pitanjima, koja ujedno ukazuju i na prostor koji prevazilazi okvire kapitalizma.

Među učesnicima su pravnici, istoričari, filozofi, sociolozi, politikolozi, etnolozi i antropolozi koji su se u svom naučnom radu bavili nekim od važnih aspekata kapitalizma. Koje će sve teme biti istražene u ovih nedelju dana svojevrsnog vašara kapitalizma?

Gazela: Nedelja refleksija zaista nudi bogat program, pun različitih pogleda na kapitalizam i njegove odnose sa važnim društvenim fenomenima.

Kroz različita predavanja, okrugle stolove i samu konferenciju će se misliti dometi neoliberalnog kapitalizma, njegove granice i mogućnosti različitih post-kapitalističkih uređenja.

Biće govora i o uticaju kapitalizma na politički sistem, državnu kontrolu i podložnost autoritarnim tendencijama.

Ana: Da, razgovaraće se o brojnim temama – ekonomskoj krizi, granicama kapitalističkog rasta i razvoja, udelu kapitalizma u reprodukciji klasne, rodne i etno-rasne dominacije, ideologiji, “novom duhu” ili kulturi zrelog kapitalizma, medijima, ekologiji, međunarodnoj politici i ratovima, kapitalizmu na poluperiferiji i periferiji, postkapitalističkim zamišljanjima i projekcijama.

Gazela: Sigurni smo da, kao i na svakom vašaru, angažovani posetioci (ujedno i učesnici u javnoj diskusiji) mogu da pronađu za sebe temu koju vredi ispratiti.

cover-conf

Poseban deo nedelje činiće druga međunarodna konferencija Grupe za studije angažovanosti Thinking Beyond Capitalism (24–26. jun) koja ima za cilj da promoviše mišljenje koje je u stanju da se izdigne iznad dotrajalih teorija i naučnih praksi. Recite mi nešto više o tom delu programa?

Ana: U ta tri dana moći ćemo da čujemo vrsne stručnjake koji su se posvetili ozbiljnom i temeljnom izučavanju kapitalizma. Uvodna predavanja će održati Gérard Duménil, Wolfgang Merkel, Rainer Kuhlen, Laurence Fontaine, Ugo Mattei, G. M. Tamás, Catherine Samary, Alex Demirović, Anselm Jappe, Yann Moulier-Boutang, Maeve Cooke i Simon Susen, a na konferenciji učestvuje i oko sedamdeset kolega iz zemlje, regiona i sveta. Svi oni su pozvani zato što u svom teorijskom radu prave neki iskorak u promišljanju kapitalizma i potencijalno mogu da doprinesu menjanju prespektive, a onda i da utiču na objektivnu stvarnost. Konferencija će biti prilika da vidimo kako njihove ideje komuniciraju s kolegama i publikom, te da li je moguće postizanje saglasnosti ili makar približavanje gledišta. Konferencija Engaging Foucault, koju je Grupa organizovala početkom decembra prošle godine, pokazala je da i ovakva akademska dešavanja mogu da ostvare neposredniji kontakt i omoguće otvoreni razgovor predavača i šire publike. Nadamo se da će tako biti i ovog puta.

Program danas u podne otvara predavanje Kristen Ghodsee (Baudoin Koledž, Bransvik, SAD) pod nazivom Leva strana istorije: pamćenje žrtava komunizma posle krize kapitalizma, nakon čega će uslediti okrugli sto na temu odnosa između istorije socijalizma i zamišljanja budućnosti u Istočnoj Evropi, posebno na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Koliko je istraživanje i poznavanje istorijskog korena i razvojne dinamike kapitalizma značajno za njegovo razumevanje?

Adriana: Veoma je važno razumeti prošlost, ili možda još preciznije načine na koji se prošlost tumači za nas, da bismo uopšte mogli da oblikujemo određene stavove o vremenu u kojem živimo i onom koje dolazi.

Istorija nije samo stvar prašnjavih knjiga, nego i spomenika, građevina koje nas okružuju, rituala i formalnih procedura koje se s vremenom menjaju, kao i percepcija kojima obiluju naše svakodnevice i kojima se, svesni toga ili ne, stalno rukovodimo.

Kristen Ghodsee, a i učesnice okruglog stola Politike istorije u Istočnoj Evropi, Danijela Majstorović, Ljubica Spaskovska, Chiara Bonfiglioli i Tanja Petrović, pokrenuće upravo ova pitanja. Danas je ovde pitanje revizije istorije vrlo živo, a na nama je da sagledamo kako je tranzicija doprinela tome da govorimo o žrtvama komumizma, a da istovremeno sasvim, bar do skora, prenebregavamo razmere promene koje je upravo kapitalizam doneo na ovim prostorima.

Prolazeći kroz program pažnju mi je privuklo predavanje koje će u Gete institutu narednog petka održati Wolfgang Merkel na temu ispitivanja suštinski nepomirljivog odnosa demokratije i kapitalizma (i njegovog bližeg odnosa sa autoritarizmom). Možete li da iz bogatog jednonedeljnog programa izdvojite neke seminare kao ličnu preporuku našim čitaocima?

Tamara: Seminar sa Volfgangom Merkelom u Gete Institutu će svakako biti jedan od brojnih paralelnih programa vrednih pažnje. U razgovoru sa njim, učesnici seminara, među kojima su i postdoktoranti Centra za napredne studije Jugoistočne Evrope Sveučilišta u Rijeci, pokušaće da preispitaju neuralgične tačke tog „usiljenog braka“ između kapitalizma i demokratije. Gosti iz Rijeke će, takođe, u četvrtak u okviru konferencije učestvovati u panelu o dugu, prilično aktuelnoj temi. Izdvojila bih još i okrugli sto How (not) to Own: from Commons to Property koji će se, ako nas vreme posluži (ima da nas posluži!) održati u bašti Rektorata Univerziteta u Beogradu u sredu posle podne. Za kraj, program zatvaramo u subotu u podne seminarom o odnosu političkog autoriteta i autonomije sa Maeve Cooke (University College Dublin), na domaćem terenu, u velikoj sali IFDT-a. Možda je suvišno, ali htela bih da naglasim da će svi posetioci dobiti po primerak programa sa satnicom i mapom, te mogu da se upuste u avanturu i da istražuju teme koje ih zanimaju.

Wolfgang Merkel / foto: bettinafigl.net

Wolfgang Merkel / foto: bettinafigl.net

U okviru konferencije biće organizovana izložba u bašti Rektorata Univerziteta u Beogradu Spomenik alternative kapitalizmu koja tematizuje fizičko i simboličko preoblikovanje grada od strane dominantnog ideološkog okvira. Recite mi nešto više o ovoj izložbi anti-spomenika, odnosno vizija spomenika alternative kapitalizmu. Da li je ovo jedina izložba koja će pratiti konferenciju? Na koji se još način sagledava značaj umetnosti u kapitalizmu? Šta biste od pratećeg programa izdvojili  kao interesantno?

Tamara: Dok smo osmišljavali program, prišli su nam članovi novoosnovanog Kulturno-istraživačkog centra Farbara sa idejom o izložbi. Pustili smo da stvari teku kako je Farbara zamislila i sudeći po programu u koji sam provirila, svakako treba posetiti i tu izložbu. Izložba nema zvanično otvaranje, trajaće paralelno sa našim programom od 22. do 27. juna, a lokacija je, zapravo, park Terazijska terasa ispod Terazijske česme, dakle – još javniji prostor od Rektorata.

U okviru izložbe u ponedeljak u 18 časova u parku će se održati projekcija filma “Temelji revolucije” Olje Nikolić Kie i Vladimira Opsenice, koji, opet, problematizuje neka od pitanja o kojima će se razgovarati neposredno pre toga na pomenutom okruglom stolu o politikama istorije u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Da dodatno zakomplikujem stvar: istog dana u 19 časova u Kući Kulture FMK održava se otvoreno predavanja Rastka Močnika i Radeta Pantića pod nazivom “Kapitalizam i institucija umetnosti: Umetničke prakse između fašizma i anti-umetnosti”.

Da li će u toku programa biti reči i o tome u kakvom stanju zatičemo Srbiju danas? Da li će se neko od predavača osvrnuti na analizu ovdašnje neoliberalne retorike nekadašnjih zagovornika ekstremnog nacionalizma?

Ana: Da – na posredan način. U sredu ćemo u okviru konferencije Thinking Beyond Capitalism imati panel na kojem će se pričati o tranzicionim mukama postjugoslovenskih zemalja, a u sklopu njega i predavanje koje će učinke, pa i retoriku ovdašnjih vlasti prikazati iz perspektive građana Srbije.

Dakle, čućemo šta oni imaju da kažu, pre svega o procesu privatizacije. Biće, dakako, zanimljivo uporediti posledice povratka kapitalizma u zemlje regiona.

Tamara: Da, mislim da je dobro i to što će se na konferenciji osim muka postjugoslovenskog konteksta, neka izlaganja dotaći i situacije u drugim zemljama, poput Mađarske ili, pak, Malte, pa ćemo ujedno moći da vidimo koliko toga zvuči too close to home, i koliko nam, sa druge strane, iskustva drugih mogu pomoći da promislimo sopstveno.

Piketi završava Kapital u dvadeset prvom veku pozivom na pobunu – pre svega na uvođenje poreza na bogatstvo, ako je moguće globalno, kako bi se obuzdao povratak u „nasledni kapitalizam“ gde ključne poluge ekonomije nisu u rukama talentovanih pojedinaca, nego porodičnih dinastija. Do koje mere je cilj organizacije ovakve konferencije postavljanje ključnih pitanja koji se tiču krize kapitalizma, a koliko traganje za alternativom?

Adriana: Pitanje je u kojoj se meri te dve linije mogu razdvojiti. Pokušaj mišljenja contra ili s one strane kapitalizma uvek zahteva da probamo da mislimo drugačije, da probamo da se odupremo kooptaciji koja je strukturno utkana u sam kapitalizam. Pokretanje javnosti, jer to svakako jeste jedan od ključnih ciljeva ove konferencije, može poslužiti tome da se stvari imenuju, ali i da se da povoda za drugačije, pravednije oblike organizovanja koji, na tragu onoga što kaže Piketi, ali i Marks mnogo pre njega, mogu imati smisla samo ako su deo globalnog delovanja. Beograd se ovim događajem ucrtao na toj mapi.

kapital

Satnicu, program i sažetke izlaganja možete naći na sajtu programa.

Program će biti održavan na sledećim mestima:

Kuća kulture FMK – Terazije 34

Institut za filozofiju i društvenu teoriju – Kraljice Natalije 45

Kulturni centar Beograda – Trg republike 5

Francuski institut u Srbiji – Knez Mihailova 31

Ilija M. Kolarac – Studentski Trg 5

Rektorat Univerziteta u Beogradu – Studentski Trg 1

Goethe Institut – Knez Mihaila 50

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: