Reflections on Capitalism

Knjiga ekonomiste Tome Piketija Kapitalizam u XXI veku, koja je objavljena 2014. godine, širom sveta je pokrenula raspravu o budućnosti kapitalizma i posledicama koje njegov dalji razvoj može imati po postojeće demokratske režime, nedavno je prevedena i na srpski jezik.

O ekonomskoj krizi se govori još od 2008. godine, kada je ona poljuljala i najveće svetske ekonomije, a društvene nauke su ponovo u centru pažnje javnosti, koja od njih očekuje temeljne analize, prognoze i preporuke. S namerom da se pridruži aktuelnoj debati koja se vodi u naučnim krugovima, ali i da ovu problematiku približi domaćoj javnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji organizuje međunarodni jednonedeljni program Reflections on Capitalism. Program uključuje predavanja desetine vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti filozofije, sociologije i ekonomije, kao i drugu međunarodnu konferenciju Grupe za studije angažovanosti Thinking Beyond Capitalism, od 24. do 26. juna, u okviru koje će svoje radove predstaviti preko 70 stranih i domaćih izlagača. Program se sastoji od predavanja, okruglih stolova i konferencije, a biće održan na 7 lokacija širom grada, i u javnim prostorima čija namena nije isključivo akademska i koji okupljaju raznovrsnu publiku – Francuskom institutu u Srbiji, Zadužbini Ilije M. Kolarca, Kulturnom centru Beograda, itd.

Svi događaji su javni, a ovim povodom razgovarali smo sa organizatorima, članovima Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Gazelom Pudar Draško, Igorom Cvejićem, Anom Birešev, Adrianom Zaharijević i Tamarom Petrović Trifunović. Grupa za studije angažovanosti je osnovana prošle godine kao istraživačka jedinica IFDT-a koja okuplja filozofe, sociologe i antropologe u zajedničkom poduhvatu preispitivanja problema angažovanosti, svestranog kritičkog ispitivanja postojećih društvenih praksi i osmišljavanja alternativnih javnih politika.

Od razbuktavanja ekonomske krize 2008. godine postalo je jasno da je kapitalizam zajednički problem svih nas, odnosno da je reč o procesu koji utiče na ekonomiju i politički život većine zemalja sveta, pa tako i naše. Koliko se na ovu temu do sada govorilo u domaćoj javnosti zaokupljenoj dnevnom politikom? Koliko je razumevanje ovih procesa značajno i za širu javnost?

Gazela: Često se u domaćoj javnosti govori o krizi društva i ekonomskoj krizi, kao globalnim fenomenima koji pogađaju i Srbiju. Međutim, u svemu tome retko se nailazi na istinsko preispitivanje kapitalizma kao društvenog sistema koji je u stvari u krizi. O tome se češće piše u nauci, ali se u glavnim tokovima domaće javnosti ovo pitanje značajnije otvara tek sa pojavom Piketijeve knjige, koja je i na globalnom nivou poslužila kao povod da se misli o alternativi kapitalizmu. Ovo ne znači da ne postoje različiti pokušaji kroz listove, tribine ili blogove gde se vodi oštra polemika o mogućim pravcima promene sistema, ali ta razmatranja još ostaju na marginama i ne dolaze do šire javnosti.

Čitav program konferencije kao osnovna sadrži pitanja o tome kako je uopšte moguće govoriti o savremenom kapitalizmu, budući da ne postoji ništa što je danas uopšte izvan njega. Ukoliko se kapitalizam nameće kao nužan okvir našeg mišljenja, kako onda misliti izvan kapitalizma?

Igor: Postoje barem tri različita vida na kojima vidimo da kapitalizam određuje okvire našeg mišljenja. Prvi je politička pobeda ovog ekonomskog sistema koja se najbolje simbolizuje padom Berlinskog zida i definitivnim raspadom istočnog bloka, 1989. godine, kada se činilo da ne postoji druga prihvatljiva alternativa. Drugi je fleksibilnost kapitalizma da u sebe inkorporira različite društvene forme i identitete. Treći je, napokon, sposobnost kapitalističkog načina proizvodnje da se integriše u društveni, svakodnevni, život, dakle da uspešno vrši svoju reprodukciju i konstituiše pojedince u okviru sistema. Sva tri, međutim, pokazuju i svoje granice, ujedno i granice okvira koje nam kapitalizam zadaje, a koje se očituju u ekonomskoj krizi, tačkama otpora, alternativnim društvenim pokretima, individualnom nezadovoljstvu itd. Cilj nam je da podstaknemo refleksije o ovim graničnim pitanjima, koja ujedno ukazuju i na prostor koji prevazilazi okvire kapitalizma.

Među učesnicima su pravnici, istoričari, filozofi, sociolozi, politikolozi, etnolozi i antropolozi koji su se u svom naučnom radu bavili nekim od važnih aspekata kapitalizma. Koje će sve teme biti istražene u ovih nedelju dana svojevrsnog vašara kapitalizma?

Gazela: Nedelja refleksija zaista nudi bogat program, pun različitih pogleda na kapitalizam i njegove odnose sa važnim društvenim fenomenima.

Kroz različita predavanja, okrugle stolove i samu konferenciju će se misliti dometi neoliberalnog kapitalizma, njegove granice i mogućnosti različitih post-kapitalističkih uređenja.

Biće govora i o uticaju kapitalizma na politički sistem, državnu kontrolu i podložnost autoritarnim tendencijama.

Ana: Da, razgovaraće se o brojnim temama – ekonomskoj krizi, granicama kapitalističkog rasta i razvoja, udelu kapitalizma u reprodukciji klasne, rodne i etno-rasne dominacije, ideologiji, “novom duhu” ili kulturi zrelog kapitalizma, medijima, ekologiji, međunarodnoj politici i ratovima, kapitalizmu na poluperiferiji i periferiji, postkapitalističkim zamišljanjima i projekcijama.

Gazela: Sigurni smo da, kao i na svakom vašaru, angažovani posetioci (ujedno i učesnici u javnoj diskusiji) mogu da pronađu za sebe temu koju vredi ispratiti.

Poseban deo nedelje činiće druga međunarodna konferencija Grupe za studije angažovanosti Thinking Beyond Capitalism (24–26. jun) koja ima za cilj da promoviše mišljenje koje je u stanju da se izdigne iznad dotrajalih teorija i naučnih praksi. Recite mi nešto više o tom delu programa?

Ana: U ta tri dana moći ćemo da čujemo vrsne stručnjake koji su se posvetili ozbiljnom i temeljnom izučavanju kapitalizma. Uvodna predavanja će održati Gérard Duménil, Wolfgang Merkel, Rainer Kuhlen, Laurence Fontaine, Ugo Mattei, G. M. Tamás, Catherine Samary, Alex Demirović, Anselm Jappe, Yann Moulier-Boutang, Maeve Cooke i Simon Susen, a na konferenciji učestvuje i oko sedamdeset kolega iz zemlje, regiona i sveta. Svi oni su pozvani zato što u svom teorijskom radu prave neki iskorak u promišljanju kapitalizma i potencijalno mogu da doprinesu menjanju prespektive, a onda i da utiču na objektivnu stvarnost. Konferencija će biti prilika da vidimo kako njihove ideje komuniciraju s kolegama i publikom, te da li je moguće postizanje saglasnosti ili makar približavanje gledišta. Konferencija Engaging Foucault, koju je Grupa organizovala početkom decembra prošle godine, pokazala je da i ovakva akademska dešavanja mogu da ostvare neposredniji kontakt i omoguće otvoreni razgovor predavača i šire publike. Nadamo se da će tako biti i ovog puta.

Program danas u podne otvara predavanje Kristen Ghodsee (Baudoin Koledž, Bransvik, SAD) pod nazivom Leva strana istorije: pamćenje žrtava komunizma posle krize kapitalizma, nakon čega će uslediti okrugli sto na temu odnosa između istorije socijalizma i zamišljanja budućnosti u Istočnoj Evropi, posebno na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Koliko je istraživanje i poznavanje istorijskog korena i razvojne dinamike kapitalizma značajno za njegovo razumevanje?

Adriana: Veoma je važno razumeti prošlost, ili možda još preciznije načine na koji se prošlost tumači za nas, da bismo uopšte mogli da oblikujemo određene stavove o vremenu u kojem živimo i onom koje dolazi.

Istorija nije samo stvar prašnjavih knjiga, nego i spomenika, građevina koje nas okružuju, rituala i formalnih procedura koje se s vremenom menjaju, kao i percepcija kojima obiluju naše svakodnevice i kojima se, svesni toga ili ne, stalno rukovodimo.

Kristen Ghodsee, a i učesnice okruglog stola Politike istorije u Istočnoj Evropi, Danijela Majstorović, Ljubica Spaskovska, Chiara Bonfiglioli i Tanja Petrović, pokrenuće upravo ova pitanja. Danas je ovde pitanje revizije istorije vrlo živo, a na nama je da sagledamo kako je tranzicija doprinela tome da govorimo o žrtvama komumizma, a da istovremeno sasvim, bar do skora, prenebregavamo razmere promene koje je upravo kapitalizam doneo na ovim prostorima.

Prolazeći kroz program pažnju mi je privuklo predavanje koje će u Gete institutu narednog petka održati Wolfgang Merkel na temu ispitivanja suštinski nepomirljivog odnosa demokratije i kapitalizma (i njegovog bližeg odnosa sa autoritarizmom). Možete li da iz bogatog jednonedeljnog programa izdvojite neke seminare kao ličnu preporuku našim čitaocima?

Tamara: Seminar sa Volfgangom Merkelom u Gete Institutu će svakako biti jedan od brojnih paralelnih programa vrednih pažnje. U razgovoru sa njim, učesnici seminara, među kojima su i postdoktoranti Centra za napredne studije Jugoistočne Evrope Sveučilišta u Rijeci, pokušaće da preispitaju neuralgične tačke tog „usiljenog braka“ između kapitalizma i demokratije. Gosti iz Rijeke će, takođe, u četvrtak u okviru konferencije učestvovati u panelu o dugu, prilično aktuelnoj temi. Izdvojila bih još i okrugli sto How (not) to Own: from Commons to Property koji će se, ako nas vreme posluži (ima da nas posluži!) održati u bašti Rektorata Univerziteta u Beogradu u sredu posle podne. Za kraj, program zatvaramo u subotu u podne seminarom o odnosu političkog autoriteta i autonomije sa Maeve Cooke (University College Dublin), na domaćem terenu, u velikoj sali IFDT-a. Možda je suvišno, ali htela bih da naglasim da će svi posetioci dobiti po primerak programa sa satnicom i mapom, te mogu da se upuste u avanturu i da istražuju teme koje ih zanimaju.

Wolfgang Merkel / foto: bettinafigl.net

U okviru konferencije biće organizovana izložba u bašti Rektorata Univerziteta u Beogradu Spomenik alternative kapitalizmu koja tematizuje fizičko i simboličko preoblikovanje grada od strane dominantnog ideološkog okvira. Recite mi nešto više o ovoj izložbi anti-spomenika, odnosno vizija spomenika alternative kapitalizmu. Da li je ovo jedina izložba koja će pratiti konferenciju? Na koji se još način sagledava značaj umetnosti u kapitalizmu? Šta biste od pratećeg programa izdvojili  kao interesantno?

Tamara: Dok smo osmišljavali program, prišli su nam članovi novoosnovanog Kulturno-istraživačkog centra Farbara sa idejom o izložbi. Pustili smo da stvari teku kako je Farbara zamislila i sudeći po programu u koji sam provirila, svakako treba posetiti i tu izložbu. Izložba nema zvanično otvaranje, trajaće paralelno sa našim programom od 22. do 27. juna, a lokacija je, zapravo, park Terazijska terasa ispod Terazijske česme, dakle – još javniji prostor od Rektorata.

U okviru izložbe u ponedeljak u 18 časova u parku će se održati projekcija filma “Temelji revolucije” Olje Nikolić Kie i Vladimira Opsenice, koji, opet, problematizuje neka od pitanja o kojima će se razgovarati neposredno pre toga na pomenutom okruglom stolu o politikama istorije u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Da dodatno zakomplikujem stvar: istog dana u 19 časova u Kući Kulture FMK održava se otvoreno predavanja Rastka Močnika i Radeta Pantića pod nazivom “Kapitalizam i institucija umetnosti: Umetničke prakse između fašizma i anti-umetnosti”.

Da li će u toku programa biti reči i o tome u kakvom stanju zatičemo Srbiju danas? Da li će se neko od predavača osvrnuti na analizu ovdašnje neoliberalne retorike nekadašnjih zagovornika ekstremnog nacionalizma?

Ana: Da – na posredan način. U sredu ćemo u okviru konferencije Thinking Beyond Capitalism imati panel na kojem će se pričati o tranzicionim mukama postjugoslovenskih zemalja, a u sklopu njega i predavanje koje će učinke, pa i retoriku ovdašnjih vlasti prikazati iz perspektive građana Srbije.

Dakle, čućemo šta oni imaju da kažu, pre svega o procesu privatizacije. Biće, dakako, zanimljivo uporediti posledice povratka kapitalizma u zemlje regiona.

Tamara: Da, mislim da je dobro i to što će se na konferenciji osim muka postjugoslovenskog konteksta, neka izlaganja dotaći i situacije u drugim zemljama, poput Mađarske ili, pak, Malte, pa ćemo ujedno moći da vidimo koliko toga zvuči too close to home, i koliko nam, sa druge strane, iskustva drugih mogu pomoći da promislimo sopstveno.

Piketi završava Kapital u dvadeset prvom veku pozivom na pobunu – pre svega na uvođenje poreza na bogatstvo, ako je moguće globalno, kako bi se obuzdao povratak u „nasledni kapitalizam“ gde ključne poluge ekonomije nisu u rukama talentovanih pojedinaca, nego porodičnih dinastija. Do koje mere je cilj organizacije ovakve konferencije postavljanje ključnih pitanja koji se tiču krize kapitalizma, a koliko traganje za alternativom?

Adriana: Pitanje je u kojoj se meri te dve linije mogu razdvojiti. Pokušaj mišljenja contra ili s one strane kapitalizma uvek zahteva da probamo da mislimo drugačije, da probamo da se odupremo kooptaciji koja je strukturno utkana u sam kapitalizam. Pokretanje javnosti, jer to svakako jeste jedan od ključnih ciljeva ove konferencije, može poslužiti tome da se stvari imenuju, ali i da se da povoda za drugačije, pravednije oblike organizovanja koji, na tragu onoga što kaže Piketi, ali i Marks mnogo pre njega, mogu imati smisla samo ako su deo globalnog delovanja. Beograd se ovim događajem ucrtao na toj mapi.

Satnicu, program i sažetke izlaganja možete naći na sajtu programa.

Program će biti održavan na sledećim mestima:

Kuća kulture FMK – Terazije 34

Institut za filozofiju i društvenu teoriju – Kraljice Natalije 45

Kulturni centar Beograda – Trg republike 5

Francuski institut u Srbiji – Knez Mihailova 31

Ilija M. Kolarac – Studentski Trg 5

Rektorat Univerziteta u Beogradu – Studentski Trg 1

Goethe Institut – Knez Mihaila 50