Da li imate preko 18 godina?

Rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter

Društvo psihologa Srbije upozorava da psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije.

Autor:
0
0

Društvo psihologa Srbije saopštilo je da psiholozi javno izražavaju svoju duboku zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana, o čemu svedoče i brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme.

Društveni kontekst u kome živimo već dugo vremena je opterećen brojnim problemima. Građani se već dugo suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize, a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja, i drugih negativnih pojava, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju.

Od početka pandemije, od kada su građani direktno životno ugroženi Korona virusom, način obaveštavanja građana o širenju pandemije i njenim posledicama često je bio kontraproduktivan šireći dodatnu uznemirenost i nepoverenje stanovništva, što je, između ostalog, pogodovalo i dodatnom osnaživanju antivakserskih uticaja. Nepreduzimanje dovoljno efikasnih preventivnih mera, dovela je do porasta sindroma sagorevanja među zdravstvenim radnicima, koji su ulagali ogroman napor u borbi sa pandemijom.

Istraživanje koje je sprovedeno među zdravstvenim radnicima pokazalo je da je 46,8% učesnika imalo povišen nivo depresivnih tegoba; 60,6% je doživljava povišeni nivo anksioznosti, dok je 62,2% njih iskusilo visok ili umeren nivo stresa.

Zabrinjavajuće zagadjenja životne sredine dodatno ugrožava zdravlje građana, pri čemu se naučno argumentovana upozorenja stručnjaka u značajnoj meri ignorišu.

Pored toga, i mentalno zagađenje ovog prostora takođe dovodi do negativnih posledica. Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koja unose nemir i sukobe među građanima. Kada je informisanje uskraćeno ili iskrivljno, ugrožena je mogućnost formiranja mišljenja i njegovo javno iznošenje. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje, iskrivljava i diskvalifikuje. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija.

Pandemija i zagađenje životne sredine opravdano izazivaju zabrinutost i strepnju građana za život i zdravlje, dok odsustvo kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i uticaja na zajednicu u kojoj žive, vode ka doživljaju bespomoćnosti, pasivizacije i depresivnosti. Psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter.

Društvo psihologa Srbije, zajedno sa zdravstvenim ustanovama i drugim organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem, kontinuirano pružaju psihološku podršku građanima tokom pandemije, ali su ovi napori u velikoj meri otežani stanjem u društvu. Pandemija mentalnih tegoba, upravo ukazuje na to da se uzroci problema ne mogu fokusirati na vulnerabilnost pojedinaca, i da ih pre treba razumeti kao normalnu reakciju na nenormalne okolnosti, a usmeravanje psiholoških intervencija na adaptaciju pojedinca na nepovoljne okolnosti  je čak i potencijalno štetno.

U skladu sa određenjem zdravlja  kao “stanja potpunog  fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustva bolesti i onesposobljenosti” (Svetska zdravstvena organizacija) i ceneći ljudski život i ljudska prava kao najviše vrednosti, Društvo psihologa Srbije, uz podršku kolega iz akademske zajednice, apeluje na društvenu i ličnu odgovornost onih koji su u poziciji da donose odluke koje utiču na živote drugih ljudi. Pozivamo na solidarnost, toleranciju i promovisanje demokratskih principa kroz slobodu govora i aktivnog delovanja protiv društvene nepravde, ne ugrožavajući tuđu bezbednost, a u cilju zaštite interesa građana, promovisanja dostojanstva i ljudskih vrednosti kao načina da se izborimo sa beznađem, strahom i bespomoćnošću i delujemo ka unapređenju kvaliteta života i života zajednice.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: