Rakije od mešanog voća – mešaj, ne mućkaj

Mogući pravci razvoja srpske rakije su mnogobrojni. Kada šira javnost, ali i strano tržište, otkriju u potpunosti našu rakiju i kada se pojave potrebe za različitim novitetima, mogućnost uvođenja novih proizvoda je velika. Prostor za kombinovanje sa destilatima od voća, starenjem, kupažama, vrstama drveta, skoro da je neiscrpan. Kada se proizvodnja uvede u jasne i legalne tokove javiće se potreba da se tržište stalno motiviše, iznenađuje, pokreće zanimljivim eksperimentima.

Kao primer možemo uzeti tržišta poznatih svetskih alkohola, američkog viskija i burbona pre svega. Svedoci smo da se sve više izbaciju ograničene serije burbona koji je po nečemu specifičan ili drugačiji od klasičnih proizvoda koji su već dugo prisutni. Da ne bude zabune, stari i provereni proizvodi i dalje nose lavovski deo prodaje, tražnja za njima je konstantna, imaju svoju vernu publiku. Pored toga, Amerikanci su uveli i neformalne nivoe iskustva potrošača, pa se mlađa publika i novajlije savetuju da u svet burbona uđu upravo kroz konzumaciju klasika. To su Wild Turkey 101, Buffalo Trace, Jim Beam.

Međutim, za iskusne ljubitelje, ali i specifične društvene grupe ranih usvajača i tržišnih pustolova, burbon scena nudi viski sa visokim procentom raži (high rye), visokim procentom ječma (high malt) ili onaj koji ima izražen žitni profil. Tu je još i američki viskiji sa dodatkom ukusa, završnim starenjem u nekom specijalnom buretu, različite kombinacije i mešavine.

Ovo sve pominjem jer postoji jedan zanimljiv i još neistražen prostor na našoj sceni koji bi mogao da privuče publiku našoj rakiji. To su rakije od mešanog voća, one koje kombinuju dve ili više voćnih vrsta. Naravno, to bi bilo neophodno lepo odraditi i još lepše iskomunicirati sa tržištem. Transparentnost i pošten pristup potrošaču otvorili bi put uspehu nečem ovakvom i izbrisali naslage predrasuda koje eventualno postoje.

Često je prva asocijacija kada čujemo termin rakija od mešanog voća negativna. Ovo pre svega dolazi od loše prakse pravljenja tuti fruti rakija koja je bila aktuelna u prošlosti. Na žalost, i proizvodnja mešanih voćnih rakija u okviru velikih kombinata nije uvek bila na zavidnom nivou, neke od ovih rakija su bile dobre, ali opet, neke i nisu.

Za vreme dominacije velikih kombinata alkoholnom scenom po sličnom principu su pravljene neke poznate industrijske rakije. Na primer Hajdučka kapljica je bila kombinacija šljivovice i loze a proizvodila je firma Krajina vino. Važila je za solidnu rakiju koja je mogla da se popije „kada nema ništa drugo“.

Firma Takovo iz Gornjeg Milanovca imala je rakije od mešanog voća koja je bila kupaža različitih destilata. Ovde je bila dominantna jabuka sa oko pedeset posto udela, a uz nju je išla šljivovica, dunjevača, kruškovača, destilat breskve, pa čak i smokva i mušmula. Rakija je bila lepo i pošteno urađena, legendarni tehnolog Mare Gojković je napravio sasvim dobar proizvod. Rakija je bila potpuno pravljena od voća, bez dodatka industrijskog alkohola, pakovala se u litarsku bocu a neki delovi tadašnje zemlje su je lepo prihvatili. Takođe, valja napomenuti da je i čuvena Stomaklija bila rakija od mešanog voća sa dominantnim udelom šljivovice.

Ono što je jako zanimljivo su i novi proivodi koji su za kratko vreme stekli dobro ime na tržištu, što svojim kvalitetom što dobrom i dinamičnom marketinškom kampanjom. Takav proizvod je i rakija Šamar koja je kupaža šljivovice i dunjevače. Šljivovica je dominantni deo pa se za ovu rakiju u šali kaže da je šljivovica ošamarena dunjevačom. Jednom ćemo se u detaljima pozabaviti ovom rakijom, ali za ovo priliku možemo da pohvalimo ideju i realizaciju ovog rakijskog projekta.

Armada Brand Service Studio

Na kraju bih pomenuo još jednu zanimljivu rakijsku avantanturu koja je, inače, i bila inspiracija za ovaj tekst o mešanim rakijama. Naime, od hobi destilera Željka Popivode iz Lovćenca blog Rakija, uglavnom dobio je na prijateljsku degustaciju nekoliko uzoraka njegovih mešanih rakija. Na bocama su probne etikete na kojima sve lepo piše, koja su sorte i koje su voćne vrste u kupaži, u kojom procentu, na koliko stepeni alkohola. Uz rakije smo dobili prospekat sa objašnjenjem kako se rakije proizvode. Ovo je krajnje ograničena serija rakija a mi smo probali kombinacije šljive i jabuke, jabuke i kruške, kruške i dunje, kao i rakije od šljive stenlej. Rakije su sjajne, sveže i ukusne, sa jasnim notama voća od kog su napravljene, možemo ih nazvati srpski šnaps, pošto podsećaju na vrhunske austrijske i nemačke voćne destilate. Rakija ne odležava, pravi se na oko 45% alkohola i čuva se u staklenim balonima. Željko pravi isključivo za sebe i prijatelje koji, kako kaže, moraju da zasluže uzorak.

Neke od rakija su mešane u prepeku, neke u komini, stim da se nama više sviđaju uzorci gde je bilo moguće mešati voće u komini. Čini nam se da se dobijaju bolji rezultat, rakije su sjedinjenije i više zaokružene. Napominjem da se ovde radi o izuzetno malim serijama, ali isto tako verujemo da će se u budućnosti naći neki zakonski okvir da se ovakvi proizvodi nađu na tržištu. Male serije, ručni rad, svaka voćka je prošla kroz ruku, to mora da ima svoju cenu.

Među ovih odličnim rakijama najviše nam se svidela mešavina kruške i dunje, neverovatno zanimljiva kombinacija gde su se ortački udružili i složili utisci koje nose ove dve voćke. Blago ohlađena ova rakija prija u svako doba dana. Profil je izrazito voćni, osvežavajući i kristalan. Iako je ovo ravničarska rakija utisak kada je pijete je da sedite na obali nekog planinskog jezera ili pored planinske reke i pijete rakiju od voća koje je ubrano u pravom trenutku njegove tehnološke zrelosti.

Rakija, uglavnom

Ponovo ću pomenuti da je kod ovakvih rakija jako bitna iskrenost i transparentnost, bez ustezana treba navesti koje je sve voće ušlo u kupažu rakije. U budućnosti, uvereni smo, dolazi i vreme naših, srpskih, voćnih rakija koje će konzumentu omogućiti aromatsku pravu avanturu.