Da li imate preko 18 godina?

Rajska priroda Srbije – gde na planinarenje?

Preporuka za nekoliko destinacija bilo da razmišljate o detinacijama za zimski odmor ili želite da pobegnete na kratko u prirodu.

7
0

Čini se da čoveku savremenog doba ništa ne nedostaje kao boravak u prirodi i zelenom okruženju. Celodnevni rad za računarom, sedenje, gradska buka i gužva za mnoge su dovoljan okidač za vikend beg na planinu, u šumu ili neko izletište i jezero.

Zbog zelenila, svežeg vazduha, ali i prelepih vodopada i inspirativnih predela u Srbiji, planinarenje postaje jedna od omiljenih rekreacija. Sve više ljudi se odlučuje da provede ne samo jedan dan, već i ceo odmor osvajajući planinske vrhove i uživajući u prirodnim lepotama koje planine nude. Bilo da razmišljate o detinacijama za zimski odmor ili želite da pobegnete na nekoliko sati u prirodu, predstavljamo vam nekoliko odličnih odredišta za sve planinare rekreativce! Pročitajte.

Kopaonik – šetnja kroz magičan park prirode

Jednom kad krenete da osvajate obronke Kopaonika postaće vam jasno zašto ovu planinu nazivaju planinom Sunca. Sa preko 200 sunčanih dana godišnje, najveći planinski masiv u Srbiji je jedna od omiljenih zimskih destinacija i u isto vreme popularno mesto za letnji odmor.

Najveća dragocenost Sunčane planine je sasvim izvesno Nacionalni park „Kopaonik”, koji se prostire na skoro 12.000 hektara površine i obuhvata 11 rezervata prirode. Kao prirodno stanište brojnih endemičnih vrsta, među kojima su Pančićeva potočarka, Kopaonička ljubičica i Kopaonička čuvarkuća, Srebrna planina skriva 26 prirodnih spomenika. Znamenitosti poput Pančićevog vrha, Nebeskih stolica, vodopada Jelovarnik i svetilišta Metođe očekuju uporne planinare i ljubitelje prirode koji izaberu Kopaonik za svoju destinaciju.

Posebno zanimljive su pešačke ture do rezervata prirode Jankove bare i Bele stene, u kojima posetioci mogu otkriti reliktne biljke, jedinstvene ekosisteme i specifične zajednice smrče i jele, kao i belog i crnog bora. Pritom, planinarske staze nisu preterano zahtevne – sa oznakom srednje težine pešačka tura kroz Jankove bare traje oko 5, odnosno 6 sati.

Ukoliko biste da osvojite najviši vrh Kopaonika, stručni vodiči preporučuju pešačku turu do arheološkog lokaliteta Nebeske stolice (nalazi se na 1.800 metara nadmorske visine), odakle je žičarom moguće popeti se na Pančićev vrh. Tu su i lakše ture za početnike kao što je Duboka, koja ima uspon oko 416 metara i traje 4 do 5 sati.

Na Kopaoniku nalaze brojna prirodna blaga koja nije moguće obići za jedan dan. Ukoliko se odlučite za duži boravak, na obroncima Sunčane planine postoji veliki izbor hotelskog i apartmanskog smeštaja, restorana i raznovrsnog sportskog i zabavnog sadržaja.

Stolovi – planina divljih konja

U kopaoničkom kraju, nedaleko od Kraljeva, nalazi se planina Stolovi, koja je idealna za sve koji vole duga pešačenja. Planinarska staza je duga oko 21 kilometar i vodi do vrha Kamarište (1.375 m nadmorske visine) sa kog se pruža predivan pogled. Specifičan teren i zanimljiv reljef pruža nekoliko mogućnosti za „osvajanje” planine. Na vrh je moguće popeti se iz nekoliko pravaca, postoji više staza različite dužine i težine, pa se nešto ozbiljniji planinari mogu odlučiti i za zahtevnu turu dugu preko 25 km.

Pored toga što predstavlja sjajan teren za pešačenje i planinarski biciklizam, planina Stolovi je jedinstveno mesto prirode jer na njoj možete videti i krdo divljih konja. U proleće je naročito zanimljivo krenuti stazama ove planine zbog prelepih polja narcisa. Planinarsko društvo „Gvozdac“ iz Kraljeva već šest decenija tradicionalno organizuje planinarsko-rekreativnu manifestaciju “Narcisu u pohode” – narcisima u čast.

Stara planina – oaza vodopada

Korak dalje od rekreativnog planinarenja, u susret aktivnom odmoru i osvajanju zahtevnih planinskih vrhova predstavljaju staze na Staroj planini. Na 330 kilometara od Beograda i oko 90 km od Niša, na samoj srpsko-bugarskoj granici proteže se ovaj planinski masiv – oaza potoka i vodopada.

Nedovoljno istražena, divlja priroda Stare planine privlači turiste i planinare svojom florom i faunom, te brojnim spomenicima prirode. Dolina potoka Bigar, mendri Temšice, Rosomački lonci, vodopadi Tupavica, Vurnje, Tri kladenca, Kaluđerski skok samo su neki od lokaliteta koji opčinjavaju posetioce i predstavljaju blago Stare planine. U prirodnim rezervatima rastu reliktne i zaštićene biljne vrste – planinski javor, bukove prašume, bor krivulj, krilasti zvončić, Pančićeva žablja trava, šumski ljiljan.

Fizički spremniji planinari mogu se odmah osmeliti na osvajanje Midžora (2.169 m – najviši vrh), Tri čuke i Babinog zuba. Možete se odlučiti i na manje zahtevne poduhvate poput obilaska rezervata Arbinje i vodopada u šumskom predelu Dojkinačke reke. Od sela Dojkinci do vodopada Tupavica ima oko 4,5 km, što je oko sat i po vremena lagane šetnje.

Stara planina/ foto: Ivan Jevtić

Fruška gora – raj za rekreativce

Šetnje Fruškom gorom, „ostrvom Panonskog mora” jedan su od idealnih načina da provedete vikend u Srbiji ukoliko želite da pobegnete od gradske gužve. Srpska Sveta gora i prvi osnovani nacionalni park u zemlji nalazi se na malo više od 100 km udaljenosti od Beograda i na svega 40 km od Novog Sada.

Na području Fruške gore, u bajkovitom okruženju lipovih šuma, vinograda i voćnjaka, nalazi se 16 pravoslavnih manastira. Bogata šumama graba, hrasta, lipe i bukve, sa preko 50 zaštićenih biljnih vrsta, ova vojvođanska planina nije slučajno omiljeno mesto planinara rekreativaca.

Ukoliko želite da se upoznate sa fruškogorskom rajskom prirodom možete se priključiti nekoj od organizovanih pešačkih tura za decu i odrasle. Brojna novosadska planinarska društva redovno organizuju pešačenje na Fruškoj gori, a za trkače se svakog aprila održava i čuveni Fruškogorski maraton.

Pitoma Tara i predivni vidikovci

Tara se često naziva kraljicom srpskih planina i jedna je od omiljenih planinarskih destinacija u zapadnoj Srbiji. U njene najznačajnije i najveće dragocenosti ubrajaju se lokaliteti Zaovine, Mitrovac i Kaluđerske bare. Za strastvene planinare i ljubitelje pešačenja, na Tari postoje markirane planinarske staze u dužini od 290 km sa oko 270 putokaza.

Posebnu popularnost među turistima uživaju fantastični vidikovci sa kojih se pruža prelep pogled. Tako je do Banjske stene moguće doći lakim i srednje teškim planinarskim stazama – od Mitrovca (dužina staze 6km) ili od Sedaljke (dužina staze 6,9 km).

Do vrha Zborište (1.544 m nadmorske visine) vodi staza duga 11,5 km od Mitrovca ili 13,3 km od Kaluđerskih bara.

Za one koji dolaze na nekoliko dana i žele da uživaju u šumskim predelima preporučuju se pešačke ture do vidikovca Crnjeskovo, manastira Rača ili kružne ture kroz Kaluđerske bare koje najvećim delom podrazumevaju šetnju kroz šumu.

Tara/ foto: Filip Zrnzević

Ukoliko tragate za idealnim mestom za svoju planinarsku pustolovinu, rajski predeli Srbije i označene staze čekaju na vaš prvi korak. Imajte na umu da rekreativne šetnje ili ozbiljno osvajanje najviših vrhova nisu samo lep način da provedete slobodan vikend. Pešačenje i boravak u prirodi blagotvorno će delovati na vaš duh i telo i obogatiće vam život.

*naslovna fotografija:  Kopaonik/ Dejan Aleksić

 

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: