Da li imate preko 18 godina?

Mikrokosmos kuće Moradia Pena

Multimadeira: predmeti koji su učesnici rezidencije doneli, izgubili, zaboravili ili napravili.

6
0

MultiMadeira je rezidencijalni program za umetnike koji se održava u sred Atlantskog okeana na portugalskom ostrvu Madera, čije se drugo izdanje završilo pre svega nekoliko dana. Tim koji stoji iza ovog projekta ima četiri člana: Jelenu Mijić, Luku Kneževića-Striku, Luku Ivanovića i Jovana Vesića, a ovde možete pročitati intervju koji smo nedavno uradili sa njima.

Grandiozna i uvek otključana kuća Moradia Pena (32°39’28.3″N 16°54’12.9″W) od novembra do februara ugostila je više od 60 učesnika od kojih je svaki nešto doneo, izgubio, zaboravio, odneo, pojeo, polomio, zaprljao, napravio. Na ovaj način, Moradia Pena se uspostavila kao autentičan mikrokosmos iz kog je prilično teško izdvojiti samo nekoliko objekata da posvedoče o njenom životu. Predmete smo zato birali mi, a za njihovu predistoriju i budućnost pitali smo tim MultiMadeire.

2016_BA_MM_predmeti_lista

1. Jela: Avion je samo jedna od prestrava stvarčica pristiglih u paketu koji nam je naša najstarija umetnica do sada, Vreni, posalala iz Švajcarske, sa idejom da stigne nešto pre nje, pretpostavljam kao nekakva najava. Međutim, iz ko zna kog razloga, paket je stigao upravo na dan kada je Vreni odlazila sa ostrva, a ostala je sa nama skoro mesec dana. Za sve to vreme nijednom nije pomenula paket, niti pitala ništa vezano za njega. Osim aviona, u paketu su bile i dve švajcarske čokolade, gumene bubašvabe, papirna lopta i razglednica.

2. Jela: Imamo tri ovakve cigle, pronašli smo ih u našem dvorištu na samom ulazu. Ne znam od kada su, ali služe nam manje-više za držanje vrata otvorenim ili zatvorenim, u nedostatku kvaka i ključeva. Onu u prizemlju, u dnevnoj sobi, možda niste primetili jer ju je Marcin maskirao u kutiju od piva kako ne bi uništavala parket.

3. Jela: Kamenje uglavnom skupljam ja. Gde god da odem volim da ponesem neki kamen sa sobom. Ovi koji su trenutno u kući su neki odavde iz Funčala, jedan sam pokupila na ulici čim smo sleteli u Lisabon, a drugi sam donela iz Porta. To je kamenje koje se ovde koristi za popločavanje ulica. Gotovo svuda je sve popločano ovakvim crnim i belim kamenčičima nepravilnih oblika koji se slažu u razne šare i arabeske.

4. Jela: Fotografije smo pronašli u jednoj kutiji u sadašnjoj prodavnici. Ja sam ih izvadila i stavila negde na otvoreno, a već jedni od prvih ljudi koji su nas posetili ove godine, Niklas i Kati, su ih iskoristili u postavci svog rada, tako da su sada deo Isus instalacije. Tu je i kartica koju smo, kao i gomilu ličnih dokumenata, takođe pronašli u kući. Zabavno je to što jedna od umetnica koja je došla iz Velike Britanije ima isto prezime kao osobe sa ovih dokumenata. Takođe je zanimljivo razmišljati o osobi koju na neki način upoznajemo tako što nam njena različita dokumenta dopadaju šaka, a nemamo nikave ličnije i intimnije informacije.

5. Jela: Atlas je Luka Strika kupio na malenom buvljaku koji se ovde dešava subotom. Bila je to jedna od prvih knjiga u našoj biblioteci.

6. Jela: Lepljive trake su nam bile preko potrebne za razna kačenja stvari po kući i oko kuće, čiji su zidovi bili potpuno prazni kada smo mi u nju ušli. Naša omiljena lepljiva traka je srebrna traka koju možete kupiti u Mega Orienteu, ogromnoj kineskoj prodavnici.

7. Luka Strika: Šolja i bokal nađeni su u zaključanoj pregradi jednog kredenca, kojoj je Jela uspela da pristupi nakon otvaranja druge pregrade.

Jela: Nakon više od dva meseca života u Moradia Peni, pronašla sam način da otvorim neki ormarić koji do tada nikad nisam uspela otvorim i u njemu pronašla ovaj predivan set, koji je tamo čučao svo vreme. Jedna šolja, jedna tacnica i jedna vaza.

8. Luka Strika: Prodavnica Pedro Costa ima najduže radno vreme u gradu – otvorena je uvek. Kasa za gotovinu (kartice ne primamo, ali paypal je u redu) koja je stigla 2013. sa Amazon-a, plaćena je oko 10 evra. Ključ za kasu stoji ispod kase.

9. Luka Ivanović: Prvi pečat je napravio Lukatoyboy u Hamburgu, na vrhuncu svoje solo turneje 2010. u Rossmanu. To je slovoslagački pečat, koji je doživeo nekoliko inkarnacija, od kojih je MULTIMADEIRA najduža. Drugi pečat je Mane Radmanović napravio na osnovu dizajna MM logoa koji je uradila Svetlana Mijić 2013. godine. Pečat je na Madeiru doneo Saša Trifunović poslednjeg dana prošle godine.

10. Jela: Čim je pronađen gorepomenuti set Aylin je prisvojila vazu i u nju stavila ovaj žbunić o kom ne znam baš ništa više.

11. Luka Ivanović: Anona, jedno od ostrvski najdostupnijih, a relativno najnepoznatijih voćki na Madeiri. Izmedju kruške, banane i hleb-jabuke. Jako slatko, i preporučeno hladno. Semenke vrlo specifične, a svaka kora ima svoj genetski unikatan pattern.

Osim predmeta koji su podlegli aranžiranju, izdvojili smo iz kuće još dve stvari čije dimenzije i oblik nam nisu dozvolili da ih položimo: beli dečak iz dvorišta koji podseća na anđela, kao i znak vende-se koji stoji iznad sudopere u kuhinji.

2016_BA_MM_predmeti_1260px_NK-6

Jela: Mislim da je ipak u pitanju dečak koji se bori sa ribom, a ne anđeo. Takođe mislim da je to deo kompleta u kom se nalazi i ogromna bela keramička vaza iz trpezarije. Ispostavilo se da su obe ove stvari bile iskorišćene za nekakve intervencije od strane ukućana. U vazi su dugo vremena stajale žele kuglice Klare Ravat sa mirisom guave, a dečak je jednog dana nakon Marcinovog performasa osvanuo sa povezom na očima.

2016_BA_MM_predmeti_1260px_NK-1

Luka Strika:  Kuća u kojoj smo ove godine organizovali MultiMadeiru je na prodaju, kao i veliki broj kuća širom grada. Trenutna cena je 260.000 evra.

Jela: Kuća u kojoj smo organizovali MultMadeiru prvi put je nakon našeg boravka tamo prodata. Izgleda da se sudbina ponavlja. Ustvari je zabavno menjati kuću i lokaciju svaki put, ali meni baš teško pada.

Koji je najsuludiji predmet koji ste imali u kući?

Jela: Uh, pa ne znam. Verovatno Isus. To je instalacija naših prvih ovogodišnjih turista. Niklas Roy i Katti Hyypa su kupili neku statuicu Isusa sa led lampicama, rasturili je, ugradili neke delove jednog Toyboyevog voki-tokija, pozicionirali ga u trpezariju. Kada god prolazite pored Isusa, možete da mu se obratite, a ukoliko imate voki-toki možete i da govorite kao Isus.

Čega ima najviše, a čega uvek fali?

Jela: Uvek fali produžnih kablova i ćebadi. Meni je falilo i lampi. Previše ima šampona i kupki. To nekako svako kupi za sebe, pa ostavi u kući. Jovan Vesić je imao ideju da se na kraju sve to zajedno smućka i napravi MultiMadeira šampon.

Luka Strika: Trenutno kreću da fale stvari, jer je kraj. Nestao je gas, pa zadnjih par dana kuvamo na vatri ispred kuće, nestala je kafa, jutros sam posle 3 meseca popio nes. Najviše ima zvučnika, mada nam je juče zamalo zafalio jedan na izložbi.

Na koji predmet ste najponosniji?

Jela: Ne znam da li može baš da se svrsta u predmete, ali ja sam jako ponosna na naš zidni kalendar.

Bez kog predmeta Moradia Pena ne bi mogla da preživi?

Luka Ivanović: Bez produžnog kabla.

Jela: I bez zvučnika.

Luka Strika: Bez modema.

Na kraju svake rezidencije postoji onlajn aukcija za ljude koji su bili u kući. Kako ste došli na tu ideju i kako to funkcioniše? Kako birate šta je podložno aukciji, a šta ne? Gde odlaze predmeti koji ne budu prodati?

Luka Strika: Aukcije su uzbudljiv događaj, uvek im se radujem. Moram da ispravim – radi se o javnoj aukciji, zapravo sve što radimo je javno. Trudimo se da ono što je na aukciji budu predmeti koji imaju svoju priču,  a veliki deo su donacije ljudi koji su boravili u kući. Aukcija je bez rezerve, tako da će većina predmeta biti prodata, a eventualno će preostali predmeti ostati u našem fundusu, postaće početak useljenja i pretvaranja neke nove kuće u MultiMadeiru.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: