Da li imate preko 18 godina?

Predmeti: Mladen Stojsavljević

Momak koji stoji iza novog sladoleda u gradu podelio je sa nama sitnice iz ovog i prošlog (poslovnog) života.

U Kosovskoj 10 otvoren je tokom leta sladoled Bubamara, iza kojeg stoji Mladen Stojsavljević, koji se na ovaj poslovni poduhvat odvažio nakon osam godina života u Italiji, gde se zaljubio u njihov strastveni odnos prema hrani. Mladenova filozofija pravljenja sladoleda je ponuditi potrošačima čiste ukuse bez mnogo mešanja; Bubamara trenutno u ponudi ima 16 različitih ukusa – osam mlečnih i osam voćnih na bazi vode, a od nedavno je tu i tradicionalni italijanski tiramisu. Enterijer lokala je živopisan i zamišljeno je kao interaktivni prostor za najmlađe korisnike; na njemu su radili Pepermint studio, Object constructors i umetnik Masterskyy. Našli smo se sa Mladenom da probamo sladoled od pistaća i napuljsku kafu, a tom prilikom nam je pokazao i neke od raznolikih predmeta (od veoma korisnih do potpuno beskorisnih) koje godinama čuva. 

Napustio si dugogodišnji ozbiljan posao u Milanu i rešio da se posvetiš sladoledu. Kako se to desilo? I ko te je naučio da praviš (i voliš) sladoled? 

Uf uf, mogao bih mini roman da napišem o tome. Long story short – izlazak iz zone komfora! (Koliko god to suludo zvučalo). Sladoled, kao i svi, volim od detinjstva, a onaj pravi italijanski sam zavoleo tokom života u Milanu. Po recept sam otišao u jedno malo mesto ispod Napulja kod majstora Mikelea koji mi je “prodao” fore koje je on naučio u poslednjih 40 godina, koliko se bavi ovim poslom.

Šta je najvažnije za dobar sladoled?

Svakako su sirovine jedan od bitnih faktora. Mi dobar deo naših sirovina uzimamo direktno iz Italije (sem voća koje je domaće). Recept je takodje bitna stavka, kao i mašine. Jedno bez drugog ne može.

Kaži nam nešto više o samom procesu proizvodnje.

Kod sladoleda na mlečnoj osnovi bitno je prvo napraviti bazu. Jednom napravljena, od nje se prave različiti ukusi. Kada sladoled izađe iz mašine, stavlja se u šok komoru na -40c da bi postao kompaktan i nakon toga se stavlja u vitrinu za sladolede. Najbolje je kada unutar prodajnog objekta postoji i proizvodnja zato što na taj način sladoled ne prolazi previše temperaturnih promena i ne mora da se zamrzava (glavna razlika izmedju italijanskog đelata i običnog sladoleda je upravo to, sladoled je zamrznut na oko -18c dok je đelato kremastiji i čuva se na višoj temperaturi).

A o prostoru u kom sada sedimo? Vidim dosta drvenih detalja. 

Pre jedno 2 godine sam procitao novinski članak u Milanu gde su pričali o tome kako su odrasli ukrali deci sladoledžinice i kako je sve postalo ozbiljno (industrijski) i sterilno. To je bio jedan od razloga zašto sam želeo da prostor bude drugačiji, prilagodjen vise klincima, kao i onima koji se tako osecaju (smeh).

Zašto te od svih poslastica fasciniraju baš ove, italijanske? 

Ima ona stara – s kim si takav si. Jednostavno, opterećenost Italijana hranom prelazi nivo koji mi možemo da zamislimo. Sviđa mi se takođe njihova filozofija da ne komplikuju previše nego da prave jednostavne stvari od kvalitetnih sastojaka. (Svratite na kolač tiramisu)

Koji su ti najveći izazovi sa malim lokalnim biznisom? 

Drugi deo romana. Ne znam odakle bih počeo, ali svakako jedna od najvecih boljki je – ljudstvo i neprofesionalnost (čast izuzecima koje preporučujem svima).

Ima li Beograd nešto što Milano nema? A obrnuto?

Beograd ima duh i spontanost koji Milano nikada (više) neće imati. Takođe – ritam grada je sporiji. U Milanu se sa druge strane osećaš kao da si deo sveta, blizu su planine i more, pristupačni letovi, sistem funkcioniše itd.

Šta si odande dovukao sa sobom? Koliko se vezuješ za predmete?

Sem iskustva, razumevanja jedne nove kulture i njihovog cilja- “fare bella vita” – jezika i gestikulacija dovukao sam i 50l vina (smeh); već je otišlo. Ne vezujem se toliko za predmete, ali obožavam da hordujem neke potpuno random stvari.

“Put ka uspehu” – Literatura za čitanje u toaletu, koju mi je keva poklonila kada sam kretao ka Italiji.

Rifrattometro – Instrument za merenje slatkoće koriscen najviše u vinskoj industriji. Mi ga koristimo za merenje slatkoće naših sorbea.

Random karte – najviše su metro karte ali ima i nekih brodskih (kao npr. linija Milazzo – Lipari).

Broj Peppuccia – Najautetičniji bar u Milanu, “Tabacchi bar Darsena”, snob free, jazz/soul muzika. Recite da vas je poslao Buba, dobijate free drink sigurno (smeh).

Špahtla za sladoled – Ko se bavi sladoledom zna da se bez ovoga ne može, ne ledi, god bless čo’eka koji je to smislio.

Ieri e oggi – volim da odem u lanac knjižara “Libraccio”, imaju uvek brda zanimljivih knjiga po cool cenama. Taschen izdavačka kuća mi je jedna od omiljenih.

Mapa – obožavam stare mape, ovde je mapa koju sam uzeo u nekoj zavučenoj radnjici u Rovinju. Na mapi je Istra iz vremena kada je pripadala Republici Veneciji.

Otvarač za pivo – stari austrougarski otvarač za pivo sa nekim natpisom, zamenjen u akciji novi otvrarači za stare na nekoj pijanci.

Broš vespe – kupljen na nekom improvizovanom đtandu od nekog lika u Palermu, koji je izgledao kao da je pre 30min opljackao stan i izašao ispred njega da proda ono sto je “pozajmio”.

Čepovi – pre ili kasnije cu napraviti taj sto od čepova za pivo. Trudim se da ne budu isti i da budu što interesantniji

Bosch vizitka – prošli ozbiljan posao.

Metodo di tromba – na odlasku iz firme na poklon od kolega sam dobio trubu (omiljeni instrument) i svesku sa notama. Obavestiću vas kada bude koncert.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: