Predmeti: Mirko Žarković

Iako je bavljenje digitalnim dizajnom nešto što je po društvenim konvencijama došlo relativno kasnije, desilo se sasvim prirodno, pa je tako sa dijametralno suprotne stvari – sporta, Mirko Žarković prešao u polje umetnosti. Svoj zanimljiv transformativni put je podelio sa nama i usput nam otkrio zašto ga fascinira zrno kakaa i kako su važna putovanja koja je imao povezana sa sastavom iz osnovne škole.  

Čime se trenutno baviš?

Ono što profesionalno radim je digitalni dizajn i art direkcija.

Opiši sebe u tri reči?

Intuitivan, znatiželjan, osetljiv.

Čime se najviše ponosiš u svome dosadašnjem radu?

Najviše se ponosim svojom intuicijom, unutrašnjim mehanizmima i osvojenom slobodom da radim ono što volim. Relativno skoro sam čuo da se moj rad prezentuje studentima na Šangajskom fakultetu za dizajn kao primer dobrog portfolija. To su refleksije koje me pozicioniraju i zbog kojih nemam problem da kažem ‘Ne’.

Šta je ono što te u svakodnevnom životu najviše inspiriše?

Inspiriše me sve ‘između redova’. Često i ono što me frustrira.

Rutina ili spontanost? Da li imaš neke rutine kojih se pridržavaš?

Spontanost velikim slovima, ali i male rutine u poslednjih par godina. Rutina koju volim: trening, kafa, pa tek tada mejlovi i korespondencija.

1. Tetovaža – Posledica moje fascinacije filmom Od sumraka do svitanja. U filmu tu tetovažu ima Džordž Kluni i podsvesno mi je bilo zadivljujuće kako mu kod vrata viri ta tetovaža, pa sam i ja hteo da budem taj za*eban lik. (smeh) Istetovirao sam je iznad zadnjice, a posle je tetoviranje na tom mestu postao trend.

2. Telefon – Ovaj telefon sam koristio u situacijama kada sam zeleo da budem isključen sa interneta i daleko od svih notifikacija, dostupan samo za najbliže.

3. Glava leoparda – Prošle godine sam bio u Dubaiju i nije mi bilo lako da nađem motiv da odem, iako tamo imam ljude koji su mi dragi. Ali, dobio sam projekat koji je trajao mesec dana i proveo sam lepo vreme sa prijateljima. I drago mi je da je trajalo mesec dana, a ne više. (smeh) Prinčevi tamo furaju leoparde kao domaće životinje i šetaju ih po plažama, što mi je bilo jako zanimljivo.

4. Pionirska fotografija – Rođen sam u zemlji koja više ne postoji, u vreme kada su se vrednovale neke druge vrednosti. U tom uzrastu nismo se ni pitali šta radimo, ali znam da je detinjstvo bilo bezbrižno.

5. Deo pločice – Vezujem ga za ovu kuću u kojoj živim. Bio je deo terrazzo hodnika koji sam razlupao tokom renoviranja.

6. Kakao – Sama činjenica da tri/četiri zrna mogu da te potpuno energetski zasite mi je fascinantna i u sferi misterije. Iako ga je teško nabaviti, uvek gledam da ga imam kod sebe.

7. Sastav – Kao mali sam imao super vizije o tome kako ću da živim. Ovaj rukopis govori nešto o meni iz detinjstva, mislim da sam bio skroz gotivan klinac. Super mi je relacija između mene i ostatka sveta. Putovanja su nešto od čega nisam mnogo odstupio ni 30 godina kasnije.

8. Muzika – Muzika je konstantno bitan faktor u mom životu i stalno imam potrebu da nađem nešto novo, retko se vraćam na nešto od ranije. Kada naiđem na nešto što mi se svidi, vrtim dok ne prestane da mi bude zanimljivo i dok se ne javi potreba da čujem nešto drugo, kada ponovo krećem u traganje. Već duže ne kupujem ni ploče ni diskove, čak sam prestao da pravim i plejliste, jer time ostavljam prostor da se nešto spontano pojavi.

9. Pionirska knjižica – Bio sam pionir–zastavničar i na školskim priredbama sam nosio crvenu maramu oko vrata, plavu kapu sa petokrakom, zastavu Jugoslavije i časnu Titovu pionirsku reč. Ispod bele poluprovidne majice je bela potkošulja i par staklenih bombona u obrazu.

10. Satovi
Dedin – Deda je bio vojno lice. Poginuo je mlad, za vreme Drugog svetskog rata, u saobraćajnoj nesreći dok je bio na biciklu. Ovaj sat koji je ostao iz njega je jako dragocen, jer nije mogao da ga ima bilo ko u to doba. On je vredno radio i uspeo je sebi da priušti taj sat koji je bio izuzetno skup i, po bakinoj priči, u to vreme je za taj novac mogla da se kupi vikendica. Takođe, ja sada ne silazim sa bicikla i zanimljiv mi je taj ciklični momenat života koji povezujem sa dedom.

Očev – Pošto mi je baka poklonila dedin sat, posle očeve smrti sam odlučio da zadržim njegov i na neki način zaokružim celinu.

Moj – Ovo je moj sat, tako da sa sva tri pravim neku vrstu gradacije. A možda to znači da sam i ja u nekom momentu umro. (smeh)

11. Fotografija sa košarkaškim timom – Košarka je dugo bila jako važan deo mog života. Međutim, prelazak sa nje na ovo čime se danas bavim se desio totalno prirodno. Ova slika je sa priprema koje su se održavale svake zime i svakog leta. Režim je bio strog. Volim da se prisećam tih priprema, koliko god da mi je bilo naporno, ulazili bismo u neki ritam i bilo je potrebno da napreduješ i kao pojedinac i kao deo ekipe. U tom smislu mi je košarka pomogla da i kasnije u životu primenim taj princip na druge sfere. Koliko god da si deo tima, uvek moraš da budeš i neko ko će da povuče ostale.

12. Flip book – Dobio sam ga na poklon od prijatelja. U njemu je prikazana scena iz dokumentarnog filma Poslednja oaza gde vidimo redak momenat u kom jelenu spadaju rogovi sa glave i na taj način simbolično prikazan trenutak kada trofej postaje atrofej.

13. Karta za Singapur – U Singapuru sam živeo i radio godinu dana. Želeo sam da odem da radim van Novog Sada na neko vreme i znao sam da želim da odem negde daleko. Dobio sam dobru ponudu u Singapuru, sa kojim sam imao jedno kratko iskustvo, ali je na mene ostavio pozitivan utisak kao ekonomski i tehnološki razvijeno mesto, tako da sam rado otišao tamo.

14. Kesica japanskog keksa – Doneo sam je iz Singapura. Keks je bio bezveze, ali sam totalno odlepio za ambalažom.

15. Poruka za mamu iz škole – Sebe nikada nisam doživljavao kao nemogućeg, mislim da mi je toga zapravo nedostajalo u odrastanju, tako da kada sam našao tu poruku bio sam blago ponosam na sebe. Zapravo sam bio jako srećan i euforičan na času i super sam se zabavljao, a to je bilo nešto što narušava nastavu i što je za opomenu. A ja sam se, u stvari, super osećao. U toj poruci su sjedinjene te dve krajnosti.