Predmeti: Hleb & Lale – život, hrana, uspomene

Hleb & Lale je blog o fotografiji, hrani i putovanjima koji Nevena Zelunka Cvijetić uspešno vodi od 2012. godine. Nevena nas je ugostila u svojoj kući, gde smo uz domaći sok od višnje imale i priliku da probamo sjajno pripremljen recept koji se spremala da objavi na blogu sutradan. Pričale smo o tome kako je od isecanja fotografija hrane iz časopisa kao hobija došla do toga da započne sopstveni blog o hrani. Takođe smo razgovarale o receptima i o predmetima koji u njenom životu zauzimaju posebno mesto; pogađate – neki od njih imaju veze sa kuhinjom.

Kada nastaje blog Hleb & Lale i kako ti se javila ideja da ga pokreneš?

Blog je nastao 2012. bez neke posebne namere. Mene jako dugo interesuje hrana i još dok sam bila studentkinja volela sam da istražujem restorane, da putujem i fascinirala me je fotografija hrane. Imam jedan svoj kuvar iz 2001. u koji sam isecala fotografije hrane i pisala. 1999. časopis “Elle” je izlazio samo u Hrvatskoj i ja sam ga, ne znam ni sama kako, nabavljala samo zbog fotografija hrane. Vremenom sam shvatila da ne moraš da budeš fotograf da bi to radio.

Ime bloga je zanimljivo i lako ulazi u glavu, odakle je ono poteklo?

Naziv je po mom omiljenom italijansko filmu “Hleb i lale”, koji slavi ljubav, prijateljstvo i život. A za mene je to najvažnije.

Dakle, cela priča se zapravo razvila iz tvog hobija koji si davno imala – sakupljanje fotografija hrane?

U principu da. Tada, pre 15 godina, fotoaparati su bili maltene neupotrebljivi za fotografisanje hrane, tako da sam najviše isecala slike iz novina. Ljubav prema fotografiji koju baš ja mogu da napravim je nastala kada sam počela da pišem blog. Do tada nisam ni znala da ja mogu da budem ta koja fotografiše.

Kada smo kod fotografija, da li uvek sve sama fotografišeš?

Uvek sve sama fotografišem, eventualno mi muž nekada pomogne kada putujemo. Ali, čak i kada mi on pomaže, ja podesim ceo kadar kako želim da izgleda. Izuzetak su jedino one fotografije koje napravi neko ko gostuje na blogu.

Na blogu imaš različte sekcije, recimo Lale na putu ili Hleb & Lale u gostima; koji je koncept tih rubrika?

Lale na putu su posvećene mojim putovanjima, gde sam bila i šta sam jela. Nekada to nije vezano samo za hranu, nego za neki moj doživljaj zemlje ili grada. Što se tiče gostiju na blogu, uvek se trudim da to budu lokalci koji žive u nekom gradu i da pričaju o tome gde jedu, gde izlaze, gde kupuju hleb, zašto… ili da predstave neko lokalno jelo iz svog mesta i kažu zašto to vole, napišu kratku priču o tome kako je živeti u mestu gde oni žive. Na taj način pokušavam da približim ljudima kako je živeti u nekom drugom gradu, pošto kroz moje postove dobijaju informacije kako je biti turista u nekom gradu.

Koja ti se od društvenih mreža do sada pokazala kao najefikasnija ili koja ti je omiljena za širenje sadržaja?

Mreža koju najviše volim da koristim je Instagram, zbog forme fotografije i prikaza toga kako ja živim i vidim stvari. Fejsbuk je super za deljenje sadržaja sa bloga i sve što je vezano za blog. Instagram je donekle ličniji, jer tamo ponekad podelim i neku ličnu priču, fotografiju.

Da li imaš neki “redovan” posao kojim se baviš van bloga i da li imaš striktan raspored za rad na blogu?

Vodim firmu za proizvodnju zaštitne odeće. Praktično imam dva posla, recimo da prepodne radim u firmi, a tamo sam napravila i studio gde fotografišem za blog. Inače, firma mi se nalazi u zgradi staroj 150 godina, a ja sam na prvom spratu napravila studio, imam kuhinju, šporet i sve što mi je potrebno da bih radila za blog. Ponekada fotografišem i kod kuće, ali to izbegavam pošto sam namerno sve odnela u studio da ne bih ovde pravila haos.

Što se tiče rasporeda, napravim ga jedino kada znam da imam jako puno posla. Nemam striktan raspored, da radim od-do samo na blogu… Uglavnom se trudim da fotografišem vikendom, a fotografije pravim samo po dnevnoj svetlosti.

U čemu pronalaziš inspiraciju i da li pratiš neke blogove sa sličnom tematikom?

Pratim dosta blogova koji se bave fotografijom hrane, ili blogove koji se bave fotografijom kao takvom. Inspiracija mi dođe u momentu, iz uspomena ili od ljudi, inspirišem se “na duže staze”, nešto mi negde ostane zapisano u glavi pa se posle javi. Najviše me inspiriše život. Odnosno šta mi se jede (smeh).

Na blogu sam videla i neke skroz nesvakidašnje recepte – poput braunija sa pasuljem.

Kod mene je glavna stvar da recept bude brz, gotov u sat vremena. Volim da kuvam, ali me umara kuvanje koje traje satima. Takođe gledam da recept bude zdrav, koliko je moguće. To je širok pojam, ali mislim na to da se dobro osećaš kada nešto pojedeš, da ne padneš u komu od šećera i testa, nego da se napuniš energijom. Više volim slane recepte, tako da i na blogu dominiraju slani recepti. To mi je takođe izazov jer je mnogo teže slikati slanu hranu, nego slatku.

Možeš li da nam kažeš nešto o emisiji Hleb & Lale?

Koncept te emisije je takođe da prikaže recepte koji su brzi, da prikaže celovitu ishranu. Svaka epizoda ima neku priču, vezano za moje uspomene, putovanja ili neki događaj. U 90% slučajeva predstavljam recepte koji su nutritivni, zdravi, ali naravno da ponekad bude i neka torta sa sećerom, kao i na blogu uostalom. Nisam alergična na druge vrste hrane. Emisija je imala dve sezone, a sada se planira i treća.

1. Posude za so i biber sam kupila u Pragu. Osim toga što mi se dopada kako izgledaju, takve identične (osim aplikacija) smo imali kada smo živeli u Borovu. To nisam nigde posle videla i kada sam naišla na takav oblik u Pragu morala sam odmah da kupim. Pošto je u pitanju ručni rad, to  je bila i moja podrška češkim dizajnerima.

2. Oštrač za nož sam kupila u Sijeni. Pošto volim da kuvam, noževi su mi najvažniji i potreban mi je dobar oštrač.

3. Šolju je kupila moja mama u Londonu kao student i nju nosim svuda sa sobom, gde god da smo se selili.

4. Ovu šnalu sam dobila od devojčice koju sam čuvala u Milanu. Bila sam njena bebisiterka dva leta.

5. “Priče iz davnina” je moja omiljena knjiga iz detinjstva. To nije ta koju sam donela sa sobom, ali sam je nedavno našla u knjižari i oduševila sam se. Bila sam jako srećna što sam je pronašla.

6. Marama je od moje bake Vide. Nikada je ne nosim, ali uvek je nosim sa sobom, svuda. Uvek je tamo gde sam i ja.

7. Ovo je verenički prsten moje mame i najlepši komad nakita koji posedujem.

8. Pločica je iz Portugala, kupljena na ulici za 1e. Nemam pojma šta predstavlja, ali smo je kupili jer nam je u tom momentu bila lepa i nekako nam se uvukla pod kožu.

9. Merica je jedna od mojih najomiljenijih asesoara za fotkanje i za kuvanje. To je jedna od stvari koju nosim svuda sa sobom na putovanja, zajedno sa noževima.

10. Predmet za pravljenje njoki od maslinovog drveta. To sam kupila u Grožnjanu kada sam bila na putovanju sa bratom, Istra nam je omiljena destinacija.

Nosiš noževe na putovanja? Ne prave ti problem na aerodromu?

Uvek. Nož obavezno. Volim da provedem duže vreme u nekom gradu, da mogu malo da se opustim, da kupim nešto da kuvam… A nikad nisam imala problem! (Smeh) Ja to uvek zavijem jako dobro i upakujem u garderobu.