Pisma od kuće #4: Foto-izolacija Maje Đorđević

Izdvojenost u kojoj pokušavamo da budemo dosledni – radi sopstvene i tuđe bezbednosti – saterala nas je ovih dana u jednu ili nekoliko soba, u unutrašnjost sopstvenog ili tuđeg prostora, a tu bi trebalo i da ostanemo: na neodređeno. Ukoliko pretpostavimo da imamo dovoljno hrane, posla i samodiscpline, sve će naizgled biti u redu: samo treba mirovati.

Kao pokušaj potvrđivanja života digitalne zajednice, koja opstaje intenzivno u svojevrsnoj internet izolaciji – ovi tekstovi su doprinos osećaju da je i kuća, osim što je dom, mesto nemira i preispitivanja – ukoliko se transformiše u karantin. A u tome smo svi zajedno.

U shvatanju da nijedan niz pitanja ne bi mogao da bude dovoljno adekvatan za ovu rubriku – budući da su preporuke svih vrsta odavno preplavile mreže – preuzeli smo i neznatno modifikovali informativni upitnik koji su 1937. godine izvesni američki psiholozi postavljali insitucionalnim zatvorenicima. Jasno je da nemamo nameru da se upuštamo u duboku psihologizaciju situacije, niti bismo je poredili sa zatvorskom, ali rešeni da ostanemo kod kuće i zaštitimo se od virusa upražnjavanjem drugačijeg ritma života, makar možemo da se duhovito poigramo sa kontekstom. Jer, možemo da se složimo – kontekst nas je preplavio.

1. Kakvav ti je bio dan? 

Takav da sam opet naglas rekla : “Ja stvarno kradem Bogu dane!”

2. Kako provodiš vreme između soba; posao, hobi, nešto treće? 

Mislim da bi sve bilo drugačije da bar mogu da idem u atelje da slikam (nažaslost, ta zgrada je sada zatvorena). Tužna sam što je to tako, ali u isto vreme mi je i drago da se napokon malo odmorim. Zaista nisam stala zadnjih nekoliko godina. I evo sada se  izležavam i razvlacim po sobama. U jednoj hvatam Sunce pored prozora, a u drugoj ležim na kauču i tako – odmaram i mislim.

3. Upražnjavaš li neki sport ili vežbe dok si kod kuće?

Može se reći da – da! Kupila sam strunjaču za jogu! I dobila bezbroj linkova “ovo su ti najbolje vežbe “ – pa sam svaku čačnula sa prvim najlakšim treningom. I to je nešto. A i prošetam ponekad, trčim na predivnom Brompton groblju iz 19. veka – to mi je najbliže kući, a i prelepo je. Mada koliko se ljudi tamo sjatilo, i njega će uskoro  da zatvore.

4. Koja te aktivnost trenutno najviše ispunjava? (Ili najmanje opterećuje)

Svaki put kad želim da uradim nešto “pametno” i korisno, kažem sebi – idem prvo da operem sudove… E to mi najviše prija – da perem sudove – kojih uvek ima (pošto se u ovom karatinu samo jede) i perem ih i mislim o svemu i svačemu, bitnom i nebitnom, i osećam se dobro. I kad sve to završim onda i zaboravim na ono pametno i korisno što sam htela da uradim, već se uvalim u svoj kauč i satima se dopisujem i šaljem glupe memove prijateljima, skrolam i šopingujem online. I lepo mi je. Napokon odmaram i to me ispunjava.

5. Da li imaš ambiciju da nešto postigneš/pogledaš/pročitaš ovih dana?

Naravno. Bio je veliki spisak stvari za uraditi. Spisak filmova i par knjiga koje i dalje stoje na stočicu pored mene i čekaju. Istina, pogledala sam par serija sa tog spiska, ali najlakše mi je da se vratim starim stvarima – filmovima, crtaćima koje sam već gledala i monografijama koje sam mnogo puta prelistala, i to me čini srećnom. Ali evo poručila sam napokon sto – koji svakog dana treba da stigne i počinjem da crtam! Obećavam i vama i sebi.

6. Kako se osećaš povodom državnih odluka koje se svakodnevno donose? 

To više ne mogu ni da slušam – samo se nerviram. Jako se nerviram.

7. Da li praktikuješ bilo kakav oblik verovanja? (institucionalini ili ne)

Iskreno, najviše verujem u sebe, u svoju porodicu i prijatelje. I želim da verujem da će sve biti dobro. Mora da bude.

8. Koliko se trenutno dobro slažeš sa porodicom/ukućanima?

Trenutno sam u Londonu sa svojom omiljenom osobom – Milošem. Nekako je mirno i prelepo. Dogovor je da bar par sati dnevno provedemo kvalitetno zajedno, slušajući muziku, ispijajući vino (dosta vina), igrajući karte, gladajući serije, da kuvamo, ležimo na podu i pričamo kako se volimo. Eto, baš tako – divno.