Da li imate preko 18 godina?

Pisma od kuće #2: Foto-izolacija Ivana Minića

Fotografijama i mislima kroz enterijere pojedinačnih samoizolacija: druge digitalne razglednice šalje nam Ivan Minić, i to sa druge strane Atlantika.

4
0

Izdvojenost u kojoj pokušavamo da budemo dosledni – radi sopstvene i tuđe bezbednosti – saterala nas je ovih dana u jednu ili nekoliko soba, u unutrašnjost sopstvenog ili tuđeg prostora, a tu bi trebalo i da ostanemo: na neodređeno. Ukoliko pretpostavimo da imamo dovoljno hrane, posla i samodiscpline, sve će naizgled biti u redu: samo treba mirovati.

Kao pokušaj potvrđivanja života digitalne zajednice, koja opstaje intenzivno u svojevrsnoj internet izolaciji – ovi tekstovi su doprinos osećaju da je i kuća, osim što je dom, mesto nemira i preispitivanja – ukoliko se transformiše u karantin. A u tome smo svi zajedno.

U shvatanju da nijedan niz pitanja ne bi mogao da bude dovoljno adekvatan za ovu rubriku – budući da su preporuke svih vrsta odavno preplavile mreže – preuzeli smo i neznatno modifikovali informativni upitnik koji su 1937. godine izvesni američki psiholozi postavljali insitucionalnim zatvorenicima. Jasno je da nemamo nameru da se upuštamo u duboku psihologizaciju situacije, niti bismo je poredili sa zatvorskom, ali rešeni da ostanemo kod kuće i zaštitimo se od virusa upražnjavanjem drugačijeg ritma života, makar možemo da se duhovito poigramo sa kontekstom. Jer, možemo da se složimo – kontekst nas je preplavio.

1. Kakav ti je bio dan?

Dobar. Ovde je obično veoma sparno i toplo, ali prethodnih nekoliko dana je klima idealna – 20ak stepeni, bez vlage i vetra. To je značilo malo više vremena provedenog napolju. Ne postoji zabrana izlaska, ali se primenjuju zaštitne mere i društveno distanciranje. Ipak, to ne znači da ponekad ne napravimo krug po kraju. Meni je ovde četvrti put za 11 godina, pa već znam lokalne cake.

Išli smo u nabavku i našli dobre tikvice, kruške i miks pečurki, pa razmišljam šta ću kad da spremam.

Svaki dan je prilično sličan, s tim da pojedine oboje neke lepe ili tužne vesti iz Srbije.

2. Kako provodiš vreme između soba; posao, hobi, nešto treće?

Ujutru rad (vremenska razlika je -7 u odnosu na Srbiju), zatim priprema hrane i kuvanje, stara ljubav kojoj sam se vratio, i na kraju šetnja i dokumentarci.

Imam iza uzglavlja u spavaćoj sobi veliki prozor ka dvorištu, pa kad završim sa poslom, legnem da čitam i gledam životinjsko carstvo u dvorištu. Svaki dan nam dolazi desetak ptica jer smo aktivirali staru hranilicu, a tu su redovno i veverice, mačke, gušteri, miševi, a videli smo dva puta i velikog oposuma koji se gegao po dvorištu.

Takođe, kuća u kojoj smo je kuća moje prijateljice, a njen suprug je preminuo pre nekoliko godina, i od kad njega nema, skupilo se gomila sitnica po kući koje treba srediti, a nema ko. Neke nepristupačne sijalice spolja, zvono koje je prestalo da radi, prozori koje treba podmazati i zaštititi, stolice koje su se rasklimale i slično. Tako da se trudim da svaki dan uradim po nešto.

Ispred kuće je začuđujuće dobro opremljena pumpa, pa se desi da otrčim na kratko da kupim super lepak, klješta ili nešto slično.

Još jedan ukućanin je i Dankan, prijateljicin mačak, koji je jedno preslatko debelo razmaženo stvorenje. Kao da imamo Garfilda.

3. Upražnjavaš li neki sport ili vežbe dok si kod kuće?

Upražnjavam gledanje sporta, a od fizičkih aktivnosti imam samo te šetnje. Beskrajno mi nedostaje košarka koju smo u Srbiji igrali svake subote. Nedostaju mi i ti ljudi, ali nedostaje mi i takmičenje i nadmudrivanje.

Dankan

4. Koja te aktivnost trenutno najviše ispunjava? (Ili najmanje opterećuje)

Kuvanje i priprema za kuvanje. Nisam verovao da ću moći tako sitno da iseckam luk ili šargarepu i da ću u tome toliko uživati.

Ovde je prilično lep izbor namirnica, a posebno mesa, i onda gledamo da svaki dan spremamo nešto različito, a da bude ukusno i zdravo. Dosta je lakše posvetiti se tome kada imaš vremena, i onda stvarno bude preukusno.

Kući je to uvek nešto na brzinu, usput, dok radiš druge stvari.

5. Da li imaš ambiciju da nešto postigneš/pogledaš/pročitaš ovih dana?

Imam ambiciju da napišem neke stvari, ali za sad sam još u fazi skiciranja toga. Čitam i gledam dosta, posebno uveče. Prethodnih dana smo gledali serijal – Zlatni momci, o Jugoslovenskoj školi košarke i ljudima koji su osvojili pet titula šampiona sveta. Pre toga, 250 stepenika – o zlatnim juniorima iz Bormia.

Godinama neke stvari stavljaš u bookmarke ili “watch/read later”. Ja se trudim da ih redovno posetim i u normalnim okolnostima, ali nikad ne stignem da pročitam i pogledam sve što sam zabeležio. Ovo je idealna prilika za to.

Dosta vremena provodim i snimajući materijale za Pojačalo i druge projekte koje radim. Pre neki dan sam snimio webinar sa savetima za poljoprivredne proizvođače u ovoj situaciji jer verujem da mogu da im dam pogled iz, za njih, neuobičajne vizure.

6. Kako se osećaš povodom državnih odluka koje se svakodnevno donose?

Nemoćno, uglavnom. Jedna stvar me užasava, a to je što suštinski ne znamo ništa o ovome što nas je zadesilo. Znamo po nešto i imamo neke pretpostavke, ali one se prečesto ispostave kao pogrešne.

Naš povratak je uslovljen ili nekim narednim letom za repatrijaciju ili normalizacijom avionskog saobraćaja. U vezi prvog nema nikakvih informacija, a što se tiče drugog ne očekujem da se desi uskoro, tako da smo za sada tu.

Teksas nije u preterano teškoj poziciji, pošto su ovde ljudi distancirani po defaultu. Ima mesta, svi imaju kuće, dvorišta, svuda idu svojim automobilima, i samim tim širenje je prilično sporo i kontrolisano. Takođe, ljudi poštuju preporuke, prodavci vode računa maksimalno, svuda se sve redovno dezinfikuje, svuda se koristi zaštitna oprema i slično.

Dakle, nama je ovde ok… ali bi svako od nas želeo da bude uz svoje bližnje.

7. Da li praktikuješ bilo kakav oblik verovanja? (Institucionalni ili ne)

Verujem u entropiju, odnosno da će svaki sistem težiti stanju potpunog haosa ukoliko se na njega ne utiče. Irski filozof Edmund Burk je sličnu stvar opisao rečima – Sve što je potrebno za trijumf zla jeste da dobri ljudi ne čine ništa.

Stoga se trudim da to, koliko je do mene, ne dozvolim. Recimo, kroz “javljanja” odavde slušaocima podcasta sugerišem bavljenje temama koje nisu prijatne, ali su veoma važne u ovim trenucima. Tabuima, zbog kojih verujem da nismo uspešni onoliko koliko bismo možda to mogli biti.

8. Koliko se trenutno dobro slažeš sa porodicom/ukućanima?

Dobro, iako postoje tenzije koje u normalnim okolnostima ne bi bile prisutne. Ali upućeni smo jedni na druge, pa samim tim i imamo jedni za druge više razumevanja nego što bi možda imali inače.

Redovno se čujem sa mamom (a onda ona prenosi familiji) i najboljim prijateljima. Svi su uglavnom dobro i to je najvažnije.

Ne mogu da se bunim, ovde mi je zaista dobro, ali…

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: