Da li imate preko 18 godina?

Pisma od kuće #12: Foto-izolacija Galeba Nikačevića

Fotografijama i mislima kroz enterijere pojedinačnih samoizolacija: digitalne razglednice ovaj put stižu iz Beograda, od parka do podkasta, od čitanja do zajedničkog života.

3
0

Izdvojenost u kojoj pokušavamo da budemo dosledni – radi sopstvene i tuđe bezbednosti – saterala nas je ovih dana u jednu ili nekoliko soba, u unutrašnjost sopstvenog ili tuđeg prostora, a tu bi trebalo i da ostanemo: na neodređeno. Ukoliko pretpostavimo da imamo dovoljno hrane, posla i samodiscpline, sve će naizgled biti u redu: samo treba mirovati.

Kao pokušaj potvrđivanja života digitalne zajednice, koja opstaje intenzivno u svojevrsnoj internet izolaciji – ovi tekstovi su doprinos osećaju da je i kuća, osim što je dom, mesto nemira i preispitivanja – ukoliko se transformiše u karantin. A u tome smo svi zajedno.

U shvatanju da nijedan niz pitanja ne bi mogao da bude dovoljno adekvatan za ovu rubriku – budući da su preporuke svih vrsta odavno preplavile mreže – preuzeli smo i neznatno modifikovali informativni upitnik koji su 1937. godine izvesni američki psiholozi postavljali insitucionalnim zatvorenicima. Jasno je da nemamo nameru da se upuštamo u duboku psihologizaciju situacije, niti bismo je poredili sa zatvorskom, ali rešeni da ostanemo kod kuće i zaštitimo se od virusa upražnjavanjem drugačijeg ritma života, makar možemo da se duhovito poigramo sa kontekstom. Jer, možemo da se složimo – kontekst nas je preplavio.

1. Kakav ti je bio dan? 

Dan mi je bio kao i svaki drugi do sada u karantinu. Ispunjen rutinom, strpljenjem za dete, radom i povremenim egzistencijalnim krizama dok pokušavam da uglavim u ceo raspored i neko vreme za sebe, seriju ili nekoliko stranica knjige. Iluzija je da je ova izolacija nekakvo slobodno vreme. Vremena nema, ukoliko imaš iole obaveza u životu, a posebno jer životni prostor sada ne napuštamo, pa je sve podložno prljanju i neredu deset puta više nego obično i konstantno nešto mora da se sredi, ispravi, očisti ili opere. Činjenica da smo izolovani treba da posluži kao znak o slabosti sistema i društva u kojem živimo, krhkosti nas samih, kao pojedinaca i da nam da novu perspektivu u kojoj, pre svega, treba da shvatimo šta su nam zaista prioriteti u životu, da viškovi otpadnu, ali i da sačuvamo zdravlje, živote i da na kraju iz svega ovoga izađemo normalni.

Priče o samoaktualizaciji i napretku, silnim nepročitanim knjigama, neodgledanim filmovima, online kursevima stranih jezika ili joga i slično su veoma lepe ideje, ali ne zaboravimo, to su ideje koje su luksuz, privilegija onih čiji životi nisu ugroženi, ne samo virusom, već ekonomskom recesijom. Ljudi se svakoga dana bore za goli opstanak i zbog toga nalazim da su priče o napretku u izolaciji u najmanju ruku uvredljive za veliku većinu populacije.

2. Kako provodiš vreme između soba; posao, hobi, nešto treće? 

Kao što sam malopre naveo, trudim se da dan ima rutinu, jer mi takva vrsta strukture čuva mentalno zdravlje, elan i sistem nagrada kada se posao obavi dobro. Idem tako iz dana u dan i ne stapaju mi se nedelje u jedan veliki blur. Najviše se bavim detetom i podkastom, jer ma koliko podkast kao format delovao jednostavno, tu zaista ima mnogo posla. A dete kao dete, otkako ne rade vrtići naučio sam da cenim njihovu vrednost. Potom je tu lična higijena i higijena životnog prostora. Surpuga i ja se trudimo da stvorimo neko zajedničko vreme za nas dvoje dok ova mala spava i da se hranimo koliko-toliko zdravo i u skladu sa manjkom kretanja u ovim uslovima. Ako ostane neki slobodan trenutak i ukoliko imamo snage, odgledamo film ili svako uzme svoju knjigu. Ali tog vremena je zaista malo.

3. Upražnjavaš li neki sport ili vežbe dok si kod kuće? 

Iskreno, ne. Probao sam, ali mi jednostavno ne ide ta vrsta rada kod kuće. Meni je neophodno da platim članarinu i da imam partnere za vežbanje, pa tako stvaram i osećanje odgovornosti da svakoga dana u određeno vreme moram da budem negde i da nešto radim i budem odgovoran prema dogovorima koje sam napravio. Tako ulazim u rutinu vežbanja. Kada to radim sam na gajbi sve se vrlo brzo raspadne. Nemam tu vrstu mentalne snage kada je vežbanje kod kuće u pitanju.

4. Koja te aktivnost trenutno najviše ispunjava? (Ili najmanje opterećuje) 

Šetnje sa ćerkom i psom i priprema za podkast. Uvek se trudim da u podkastu imam neko delo koje povezujem sa gostom pa sam na taj način čitanje uveo kao obavezu da bih imao kakvu-takvu rutinu koja podrazumeva stalno čitanje nečega. Nije to uvek delo koje volim ili koje je nešto novo, više se vraćam starim naslovima i stvarima koje znam, ali je brisanje prašine sa davno stečenog znanja i aktiviranje zarđalih delova. Podkast je nešto u šta sam se skoro pustio, pravim puno grešaka za koje saznajem u hodu i koje isto tako u hodu ispravljam, ali prvi put zaista radim nešto potpuno svoje, nešto što volim i u šta verujem. Mnogo sam rizikovao da bi se to desilo i činjenica da pravi kakav-takav uspeh me ispunjava ogromnim zadovoljstvom i radošću. Takođe, supruga i ja to radimo zajedno sa nekoliko dobrih prijatelja i to nema cenu.

5. Da li imaš ambiciju da nešto postigneš/pogledaš/pročitaš ovih dana?

Ima naslova na koje sam se nameračio, ali uglavnom ne stižem da im se posvetim. Gledam da me to ne pogađa, jer ipak ovo nije slobodno vreme, ovo je izolacija. Najvažnije je da smo zdravi i normalni.

6. Kako se osećaš povodom državnih odluka koje se svakodnevno donose? 

Pre svega sam zbunjen. Ne znam šta da mislim i osećam. Poverenje u vlast je odavno urušeno i osnovno ljudsko dostojanstvo je potkopano toliko davno da više ni reč iz njihovih usta ne mogu da uzmem bez rezerve ili da ih čak u potpunosti odbacim. I onda sam rastrzan između osećanja odgovornosti prema sebi, svojoj porodici i zajednici u kojoj živimo, jer su životi i zdravlje, ipak, na prvom mestu. Opet, ne mogu da se ne pitam koliko je ova ekstremna okolnost izgovor da se sprovedu represivne mere nad stanovništvom i da se pojača kontrola, koliko je ona izgovor da se povećaju njihova ultimativna moć i korist. Siguran sam da ima i jednog i drugog, ali ne znam u kojoj meri i kome da verujem.

7. Da li praktikuješ bilo kakav oblik verovanja? (Institucionalni ili ne) 

Zavisi šta podrazumevaš pod verovanjem. Trudim se da održim zdravi nivo skepticizma, da uvek imam uključenu lampicu sa znakom pitanja i da ništa što čujem ili vidim ne uzimam zdravo za gotovo, posebno jer sam dosta dugo u domenu javnog života i svakog dana vidim i osećam kako izgleda kada ljudi donose ishitrene zaključke o nekome ili nečemu. Kada se emotivno investiraju u “veru” ili “hejt”. To nema mnogo smisla i na kraju je najgore po njih same više nego po okolinu. Ali isto tako znam da je čovek bez vere… Prazan. Verujem, ma koliko god to zvučalo kao opšte mesto, u ljubav i u dobro, ali vrlo često i sam gubim kontrolu nad time, pa vreme provodim u pokušajima da te stvari osvestim i da budem bolji koliko je u mojoj moći. Da budem najbolja moguća verzija sebe, jer sada već imam dovoljno životnog iskustva da znam kako posledice naših postupaka odjekuju kao eho u potonjoj fazi života i trudim se da iz svojih grešaka učim koliko mogu i da ih ne ponavljam.

8. Koliko se trenutno dobro slažeš sa porodicom/ukućanima?

Znam da je to velika tema u izolaciji i da je za veliki broj odnosa ona test na kojem, nažalost, mnogi padaju. Ali mi se zaista dobro slažemo, čak i radimo zajedno. Mnogo nam je bolje otkako više nisam u kandžama korporativnog biznisa i između čekića i nakovnja uređivačkih politika, novca i formata koji oduzimaju na kvalitetu sadržaja da bi se ispunile kvote. Godine sam proveo u tom sistemu i najzad “dišem”, a time je i moje mentalno i duševno zdravlje bolje. Bolji sam za svoju porodicu i sebe. Da me je ova izolacija dočekala sa obavezama prema korporaciji, ne znam kako bi izgledala stvarnost. Srećom – nije, iako je izolacija došla nakon što sam dao otkaz i u početku sam bio ispunjen strahom i strepnjom šta ćemo i kako. Ali eto, na kraju je sve, ipak, ispalo dobro. A supruga mi je ogromna podrška u svemu tome i nikako ne bih uspeo da nije bilo nje kada sam sumnjao u sebe.

Fotografije: Sandra Planojević Hasci-Jare

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: