Da li imate preko 18 godina?

Jedinstven osećaj slobode na Adi Bojani

Sa Marinom Bošković, koja je pokrenula portal Ada Bojana For Me, razgovarali smo o Adi Bojani, Ulcinju i Velikoj plaži.

12
5

Ada Bojana je mesto koje se razlikuje od ostatka ne samo crnogorskog primorja, već i kompletnog Jadrana. Ovo rečno ostrvo nastalo je nasukavanjem trogirskog broda Merito u 19 veku u plićaku na Ušću Bojane, između dva manja ostrvca, i taloženjem peska izdigalo se ovo ostrvo koje iz godine u godinu menja oblik. Turizam je krenuo da se razvija tek 1974. godine kada je ovde podignut nudistički kompleks. Tada je ovo mesto privlačilo nudiste i avanturiste, ali se situacija promenila i Ada je postala privlačna i turistima koji ovde dolaze zbog kite i wind surfinga, vežbanja joge, ali i noćnog života. 

U nudističkom kampu se nije mnogo toga promenilo od tog vremena, ovde i dalje sve odiše duhom sedamdesetih i osamdesetih, ali je zato ostatak ovog područja promenjen. Uz obe obale Bojane nikle su kućice, popularne sojenice, napravljen je put do plaže, dok je na njoj otvoreno nekoliko kafića. Donji i Gornji Štoj sada izgledaju potpuno drugačije nego pre dvadesetak godina, kao i 13 kilometara duga peščana Velika plaža koja je postala omiljena destinacija kite i wind surfera u ovom delu Evrope.

Letovanja na ovoj destinaciji sve su popularnija, a veliko olakšanje onima koji žele da posete Adu Bojanu i Veliku plažu predstavlja portal adabojanafor.me koji je pre četiri godine pokrenula Beograđanka Marina Bošković. Sa njom smo razgovarali o transformaciji Ade Bojane u proteklih 15 godina i zbog čega biste makar deo svog odmora trebalo da izdvojite za posetu ovom mestu.

Kada i kako si otkrila Adu Bojanu?

Dvehiljadite. Nas nekoliko našlo se u Budvi, a plan je bio da za koji dan idemo na kampovanje na Arzu. Vreme smo provodili u marini pored Starog grada, na jedrilici jednog prijatelja skipera. On je jedne noći pričao o Adi Bojani, i to dovoljno slikovito da smo već iste noći dovukli na jedrilicu sve svoje stvari i krenuli u svitanje, prvo do Bara jedreći, pa do Ade stopom.

Prvi utisak o Adi bio je “pa okej, lepo je, nepregledno peščano prostranstvo, reka i more, ali za par dana će nam ovde sigurno dosaditi”… Ali ostali smo skoro ceo mesec. Za nekoliko dana Ada Bojana počinje polako da te preuzima, osvestiš vremenom gde si, kakva te prirodna lepota okružuje i koja je zapravo privilegija što si tu. Postaje ti sve udobnije u toj neobičnoj mikroklimi ostrva, pa i u sopstvenoj koži. Mislim da je zajedničko osećanje mnogima koji ovde dođu taj osećaj slobode. Zato niko ne ostaje ravnodušan.

ada-bojana-1

U kojoj meri se ovo mesto promenilo od trenutka kada si ti prvi put ovde došla?

Malo je reći mnogo. Ali i te 2000e kad sam ja prvi put došla upoznala sam ljude koji su pričali “kako je ovde nekad bilo”. Ovo je večita tema. Mene sada najviše zanima šta je to što uvek ostaje isto.

Da se vratimo u 2000. U to vreme išlo se najviše na ostrvo, na Adu. Pre svega je, rekla bih, tada bilo tako malo ljudi tamo da je bilo je normalno nazvati dobar dan svakome na koga uopšte naiđeš u tom pustom prostranstvu. Dok si tu, mora da si prijatelj. Meni su tamo svi bili prezanimljivi i stvarale su neke posebne veze među ljudima. Nije tu bilo klasičnih turista. U nekoj, nazovi, simbiozi, upućeni jedni na druge, živeli smo mi slučajni kamperi, ulcinjski ribari na Bojani, osoblje iz FKK Ada Bojana i iz restorana Dva ribara i Kod Miška, nekoliko windsurfera oko škole Dragon Project koja je i tada bila kod Barbane, te šačica stranaca nudista u hotelu, koji još od blistavih dana Ade iz 80tih jednostavno nisu mogli da prestanu da dolaze ovde…

Desnu obalu Bojane gde se danas u stvari sve dešava, zvali smo “divlja strana”. Tamo nije bilo struje, ni puta.

Od mosta do špica nije moglo da se dođe pešaka, moglo je kroz močvaru i bare do kolena. Ali išli smo preko, naravno, jer i tada je tamo bila kafana na špicu, i žurke koje počinju u dva po ponoći. Ali bilo je samo to, samo ta kafana i ništa drugo. Kitesurfing još nije ni postojao kao sport… a kilometri Velike Plaže bili su potpuno pusti.

Da bi se prebacili preko na žurku, stopirali smo na Ušću ribare koji idu u noćni ribolov, upaljačima. Svetliš upaljačem, pa neko dođe iz mraka i prebaci te preko. U tim noćnim prelascima preko Bojane upoznali smo vršnjake iz Ulcinja koji su ovde bili svoji na svome. Provodili su duga leta na Bojani, sa roditeljima su išli u ribarenje, vozili čamce, spavali u malim sojenicama od terpapira, lovili zmije rukama i potpuno vladali tom divljinom. Ta gostoljubivost Ulcinjana i prijateljstva koja su tada nastala, mene su najviše vezali za Adu.

Sećam se prve godine kad su “neki novi klinci” smisli da naplaćuju prevoz preko Bojane, džabe ti tada bila priča “kako je nekad bilo”. Svaka godina donese nešto novo. Jedna godina je tako donela put duž desne obale Bojane i svi su govorili “gotovo je sada”, jedna je donela struju… Ali zanimljivo, niko nije otišao. Svi i dalje dolaze tu, a Ada i dalje u svojoj biti ima tu esenciju čarobnog.

Pre četiri godine pokrenula si portal adabjanafor.me. Šta te je navelo na ovakav potez?

Ideja je tada već postojala par godina i došla je upravo od lokalaca sa Bojane, tj. od onih koji su najviše imali potrebu za jednim ovakvim sajtom. Letovanja na Bojani bila su sve popularnija, sve više ljudi je počelo da dolazi, a na internetu nije moglo da se nađe gotovo ništa što bi pomoglo turistima u organizaciji odmora i letovanja. Budući da sam već tada radila u IT industriji, razgovarali smo često kako bi izgledao jedan portal koji nudi sve bitne informacije, a na kome mogu da se promovišu svi koji imaju potrebu za tim. Ova ideja naišla je na fantastičan odziv, kao da su svi samo čekali da se pojavi ovako nešto.

ada-bojana-camac

Sajt je zamišljen kao mesto na kome bi se spajali turisti i ugostitelji i direktno uspostavljali komunikaciju. Cilj ovako neposredne komunikacije je da turisti što lakše upoznaju i usvoje lokalnu kulturu i odnos prema celom ovom prostoru, a ugostitelji da uče o potrebama svojih gostiju i unapređuju uslugu. Na taj način oni nastavljaju da grade i učvršćuju zajednicu ljubitelja Ade i Bojane.

Postalo je evidentno da se Ada Bojana menja, i da je taj proces neumitan. Stoga smo želeli da imamo mesto na kome promovišemo određene vrednosti – očuvanje i zaštitu prirodnih bogatstava, aktivan odmor uz vodene sportove, lokalnu gastronomiju…

Ada Bojana je mesto koje nije za svakoga, uostalom kao i neka druga turistička mesta. Šta onaj ko prvi put dolazi ovde treba da zna?

Pre svega treba da zna da dolazi u park prirode, regiju koja je zakonom zaštićena zbog biodiverziteta, i stanište ogromnog broja ptica, pogotovo ptica selica kojima je ovo prva stanica na evropskom kontitnetu nakon dugog puta iz Afrike.

Treba da zna da jede morske specijalitete.  Poslednjih godina je postalo jako popularno dolaziti na kratke vikend posete i provesti dan uz roštilj, a boravi se na ušću reke u more. Mislim da svako treba da iskoristi bogatstvo ponude morskih specijaliteta u vrhunskim restoranima!

Kupovati voće i povrće pored magistrale u Donjem Štoju. Ono po pravilu dolazi iz lokalnih, štojskih bašti i odličnog je kvaliteta. Podržaćete tako seljake koji žive na ovom području i upoznati interesante ljude.

Dođite na Adu na duže! Dođite u maju, junu, septembru, to je vreme kada je more već toplo, dani su dugi a nema gužvi i sve je jeftinije…

Istražite Ulcinj – mnogi dolaze na Adu preskačući ovaj impresivan prastari grad prepun zanimljivih i jedinstvenih mesta, kao što su borova šuma Pinješ sa nestvarno lepim lagunama i stenovitim plažama, stari grad, tradicionalne ćevabdžinice, poslastičarnice, pijaca…

Šta onaj ko prvi put ovde dođe mora da proba?

Sportove. Nema mnogo plaža koje su ovoliko pogodne za vodene sportove i uopšte aktivan odmor, za svakoga ima po nešto, surf, supboard, pecanje, trčanje, posmatranje ptica, odlične rute za longboard ili skatebord….

Noćno kupanje.

Spavanje na plaži, za ovo vam treba samo vreća, i topla noć.

Hranu u restoranima, pre svega riblju čorbu, i uopšte riblje specijalitete, ali to valjda svi već znaju.

Da zaboravi na svoj automobil. Da ide peške na plažu makar mu trebalo i pola sata, jer svaka šetnja je ovde uživanje, a vreme je relativno.

Ako ste odseli na sojenici, idite sandolinom na večeru u svoj omiljeni restoran, ništa nije zabavnije nego parkiranje sandoline i izlazak na terasu restorana. Osim možda ulazak u sandolinu posle nekoliko pića…

Da odsedne u Donjem ili Gornjem Štoju – sada vlada hajp oko sojenica na Bojani, mnogi ne znaju da su Štojani fantastični domaćini, njihove bašte su pravi rajski vrtovi, smeštaj izuzetno pristojan i pristupačan, a apartmani su često mnogo bliže Velikoj Plaži nego smeštaj na reci.

U kom smeru se razvija turizam na Adi i kako ti vidiš budućnost Ade?

Do pre nekoliko godina Ada je bila zaboravljena periferija crnogorskog primorja, a posećivali su je, rekla bih, istinski ljubitelji prirode, naturizma, ribolova i vodenih sportova. U idealnom scenariju, upravo u ovom smeru bi se i razvijala ponuda… Biciklističke ili pešačke ture prostranstvima ostrva, kajaci za iznajmljivanje, ribolovačke ture na moru itd. Suprotno tome, Ada sada postaje sve popularnija među mladima koji dolaze tu isključivo radi danonoćnog provoda uz glasnu muziku, neprimerenu vožnju skutera i čamaca na Bojani itd… Mislim da se na taj način obezvređuje ceo prostor i da se zatvaraju vrata nekom ozbiljnijem turizmu, sportskom, ribolovačkom, naturističkom, koji bi dovodio platežnije goste, i generalno više gostiju iz inostranstva.

Koja je muzika koja najbolje ide uz odmor na ovom mestu?

Bitno je samo da ta muzika nije preglasna. To je danas veliki problem na Bojani. Mislim da svako ko dođe ovde prvo treba da se resetuje i stvarno oseti ovo mesto. Dakle, da zaboravi na svoje gradske navike, pa i na glasno slušanje muzike, a da da šansu uživanju u nekim drugim zvukovima – talasa, ptica, vetra, trske, žabe, šakala… bar za početak. Posle će već sam naći muziku koja se uklapa u njegove afinitete ali i okruženje. Bitno je da ne ometa druge koji isto tako traže svoj mir.

Preporuka za neki film koji treba odgledati ako se vreme pokvari, ili vam se ne ide na plažu?

Suptilna ljubavna teenage surf priča iz Japana, koja ustvari ima dosta motiva koji podsećaju na život na Adi – A Scene by the Sea, Takeshi Kitano-a.

The Dark Side of the Sun – Romantična i šarmantno naivna drama u kojoj mladi Bred Pit glumi misterioznog motociklistu pod maskom. Mnoge scene snimane su u Ulcinju, Valdanosu, na Velikoj Plaži, a glumi dosta naših poznatih glumaca. Baš dobar film za dokoličarenje.

Za prirodnjake i sve koji žele više da znaju o geografiji i flori i fauni, preporučujem serijal Ulcinjsko primorje, iz dokumentarne serije Priroda Jugoslavije.

*fotografije: Marina Bošković

Lajkuj:

Komentari:

  1. Supeestar says:

    Hmmmm… Mislim da je Ada Bojana zaista izgubila svoju car, barr za mene(idem dole nekih 10ak godina i mislim da je ovo poslednja. Struktura ljudi se potpuno promenila. Nekad su dole isli ljubitelji prirode a danas ljudi koji zapravo zele od Bojane provod kao u Budvi. Cak i dobar deo kampera zapravo ne zna da se ponasa, kolicina smeca koju ostave za sobom u kampovima i na plazni je strasna. Gomila pozera i instagram mafije… Ne znam mozda sam i ostario i postao dzangrizav… Zao mi je sto moja deca nece osetiti taj istinski momenat slobode… Ja ga, posebno ove gidine, nisam osetio

  2. tripkobar says:

    Nemam rijeci, svaka cast!

  3. Tekst je pretežno o delu Velike ulicnjske plaže, dok je Ada Bojana ipak nešto drugo u svakom pogledu. Takođe na Adu Bojanu već dugo vremena ide “gradska ekipa” koju možda ova devojka ne poznaje, ali fakat je da postajala i pre nego što je otkrila nova generacija. pozdrav

  4. Nebojsa says:

    Odlična priča i naravno da će uvek biti priča “kako je bilo nekad”. Ovde je i dalje moguće dolaziti i uživati u prirodi.

  5. Geza LENNERT says:

    Neprestalno se brka Velika plaža sa Adom Bojane, trouglastim ostrvom. Ponekad mi se čini da tu zbrku prave namerno…

Ostavite komentar:

Slični članci: