Da li imate preko 18 godina?

(Ne)realan život

Potraga za svojom strehom pod otvorenim nebom

0
2

Svaka promena ili novo-uspostavljena realnost uvek sa sobom donosi, izaziva i neposredno inicira izvesnu alternativu, otklon i iznalaženje drugačijeg puta. U skladu sa nesagledivim razmerama naše globalne zajednice i društvenih tekovina na planeti Zemlji, koje odavno prevazilaze moć sagledavanja bilo kog pojedinca, zapadnjački način života, duboko utkan u kapitalističko ustrojstvo, dopreo je do najzabačenijih kutaka ljudskog staništa. Što dovodi i do neizbežnog zagađenja životnim stilovima koji su, kako veruju mnogi, otuđeni od prave ljudske prirode, naših društvenih, životnih i emotivnih potreba.

U odsustvu pravih alternativa, ili političke volje da se one primene i isprobaju kako bi mogli da unapredimo svoju egzitenciju u suštinskom smislu, polje supkulture ponovo je poligon u okviru koga se isprobavaju različite alternativne realnosti, čiji protagonisti crpe inspiraciju iz pokreta, mesta, ekscesa, projekata ili persona iz prošlosti, sadašnjosti i nekih mogućih budućnosti.

Bez zalaženja u akademsko, filosofsko ili analitično bavljenje temama staništa ili mesta, za mnoge ljude sveta danas nije na raspolaganju otvoren izbor između različitih životnih stilova, ili bolje reći načina. Oni su uvek apsolutno uslovljeni društvenim i političkim okolnostima koje kreiraju naše ekonomske realnosti. Ipak, širom sveta ima onih koji se hrabro poigravaju i eksperimentišu sa idejama odsecanja veza sa sistemom. Oni još hrabriji doživljavaju ovakve načine življenja kao izbor u kome će istrajati zarad direktnije povezanosti sa našim zajedničkim prirodnim okružjem, sa ljudima, životinjama i onostranim svetom koji ih okružuje i, na kraju krajeva, sa samima sobom.

Pojmovi kao što su održivo ili alternativno življenje i off-the-grid različite su varijacije sličnih koncepata, kojima se priklanjaju pojedinci i grupe iz različitih društvenih spektara. Sprženi menadžeri i kapitalisti, transcendetalni likovi, studenti, moderni i anahroni nomadi, cigani po opredeljenju, planinari, pećinari i rekreativni trkači, kamperi, planinski filosofi ili razočrani stanovnici urbanizovanih područja – svi se oni susreću u zajedničkim težnjama za jednostavnijim, čistijim, psihički i fizički zdravijim, jeftinijim, samoodrživim i realnijim životom. Svaki od ovih podžanrova, naravno, ima svoje poklonike, praktikante, pripadnike i, neizbežno, zadrte puriste.

Ukoliko damo priliku pojedincu ili maloj zajednici da svoje živote skroje prema svojim specifičnim potrebama koje se uklapaju u dominantni model, na raspolaganju je mnoštvo pristupa i iskustva koje akteri uglavnom rado dele sa istomišljenicima ili onima koji teže da to budu, bilo uživo ili u online domenu. Iz istog razloga, ovakvi pokreti koji su uglavnom procvetali na američkom tlu – sa jedne strane zahvaljujući dubokom kaubojskom, indijanskom i traperskom nasleđu, a sa druge društvenoj liberalizaciji s kraja čuvenih šezdesetih – danas su globalno rasprostranjeni i uvezuju se sa različitim lokalnim nomadskim tradicijama i iskustvima preživljavanja u divljini. Stoga ne možemo govoriti o još jednom hipsterizmu – daću otkaz, pustiću bradu i putovaću godinu dana bez ikakvog plana – već o ozbiljnim tekovinama DIY (do it yourself) i DIT (do it together) kultura, u sprezi sa univerzalnom težnjom za povratkom prirodi i otimanju od stega kapitalističke mašine, o životu po meri čoveka.

Ukoliko se samo na trenutak osvrnemo i zavirimo u domen kritičke teorije i ozbiljnih istraživanja o tome kako funkcionišu pojedinci i društvo, videćemo da su pojmovi kao što je nomadizam imau ključno mesto još od kasnih sedamdesetih godina, od Deleuzea i Guattarija (Hiljadu platoa), do savremenih teoretičara kao što je Rosi Braidotti. Nomadski način života – koji se u izvornom obliku i dalje može naći među Tuarezima u poganičnim zonama Malija, Alžira, Libije i Nigera, u Sibiru kao i drugim krajevima sveta – samo je predložak za promišljanje savremenog nomadizma i umrežavanja ovog pojma sa, uslovno rečeno, antikapitalističkim tendencijama. Ipak, mašina jede sve, pa su savemeni nomadi – programeri, preduzetnici i kreativci kojima nije neophodno stalno mesto stanovanja i koji svoj posao sa sobom nose – primer savremenih nomada koji su većinom ideološki isprazni i moglo bi se reći žive izvesnu savremenu perverziju onoga što bi nomadski način života trebalo da podrazumeva. Varijacije na temu su, dakle, brojne.

Ovom prilikom posvetićemo pažnju nekima od pristupa koji su zasnovani na čisto ličnom izboru, i pokušavaju da inspirišu druge da se pridruže avanturi koja može ukazati da drugačiji svetovi jesu mogući za svakog od nas.

Ovaj jedan koji svi delimo teško ćemo u skorije vreme promeniti, što je neka sasvim druga tema. Samoodrživa izgradnja mobilnih domova jedna je od zanimljivih pojava u ovom pejzažu. Iako se koncept neizbežno oslanja na značajnu potrošnju fosilnih goriva i stoga nije u skladu sa nekim drugim održivim principima koji su važni u ovoj sferi delovanja, sama ideja fizičke neukorenjenosti u jedno mesto i prepuštanje životnom flow-u obezbeđuje mu mesto u ovom raznovrsnom spektru životnih načina, a projekat Hank Bought a Bus jedan je od lepših primera. Bitno je naglasiti da ovaj specijalni autobus nije sam sebi svrha i nije čisto arhitektnoski projekat (iako je u pitanju završni rad na master studijama arhitekture), već moćan alat za društvene interakcije i situacije do kojih će se doći njegovim korišćenjem. Na drugom kraju ovog “mobilnog” spektra su i trailer parkovi, ali oni najčešće služe sasvim drugoj svrsi, a to je podmirivanje potreba najsiromašnijeg dela američkog stanovništva bez stalnog staništa koji, paradokslano, ne mogu da priušti nomadski način života.

Sa druge, statičnije ali ništa manje aktivne strane spektra su vekovne tekovine planinarskih ekspedicija, izolovane planinske kolibe najrazličitijih formata, namena i lokacija. Cabin Porn je jedan od najuzbudljivijih blogova na Internetu danas. Zahvaljujući uzbudljivoj temi kojom se bavi, ali i kvalitetu postova, fotografija i otvorenoj, globalnoj zajednici ljubitelja ovakvog načina života koji učestvuju u kreiranju ovog bloga pod uredničkom palicom ekipe Beaver Brook, i vama može biti mnogo lakše da se upustite u svoju avanturu. Blog je postao toliko uticajan da se i čitava ova sfera često vodi neformalno vodi pod #cabinporn, ali srećom njegovi autori su odlučni u misiji da ovakav način života afirmišu i pomognu ljudima koji imaju slične težnje da nauče neke od bitnih aspekata života u divljini, kao što su samostalna gradnja koliba od nađenog materijala, različite strategije preživljavanja i prehrane bazirane na šumskoj flori i fauni, odnosu sa životinjskim svetom i, narvno, fetišizaciji drveta kao osnovnog građevinskog materijala. Stoga je sekcija sajta http://supplies.cabinporn.com/ posebno zanimljiva, gde ćete naći preporuke za izrazito zanimljive i retke knjige, od kamperskih i izviđačkih kuvara, preko esejistike vezane za samoodrživost do uradi-sam priručnika za obradu drveta ili orijentaciju i čitanje zvezda. Beaver Brook od prošle godine nude i specijalizovane 5-nedeljne radionice tokom kojih dobijate priliku da provedete kvalitetno vreme zajedno sa ovom zanimljivom američkom ekipom i naučite kako da sa svojim prijateljima izgradite kvalitetnu brvnaru koja će podmiriti vaše potrebe.

U sličnom žanru su i vigvami ili TP šatori, ad-hoc građevine koje pre pružaju uvod u ovakvo iskustvo, ali nisu trajno rešenje. Brojne minijaturne planinske kolibe rasute na planinskim vrhovima širom sveta pružaju utočište planinarima i lutalicama koje su u prolazu, i zanimljiv su primer opšteg dobra koje jedna specifična zajednica (nomada, putnika namernika) sa pažnjom čuva i neguje. Ukoliko ponovo pogledamo Beaver Brook, shvatićemo da u pozadini ručnog graditeljstva posvećenog drvenim konstrukcijama zapravo stoji društveni inženjerning kroz koji se mogu graditi nove, otvorene forme ljudskog zajedništva i odnose koji pružaju toliko toga svakome ko je spreman da se u njih uključi.

Tako je u Americi došlo i do formiranja većih zajednica koje funkcionišu na ovim principima, i svoje “privremene autonomne zone” (po anarhisti i pesniku Hakimu Beyu) sa pažnjom razvijaju, održavaju, čuvaju i afirmišu među istomišljenicima. Jedan od zanimljivijih primera, kojim dominiraju različite “geodezijske kupole” Buckminstera Fullera i kuće koje su stanari izgradili isključivo svojim rukama, je grad Crestone u američkoj državi Kolorado, ne tako daleko od mesta na kome je Hakim Bey i zapisao neka od poglavlja svoje uticajne knjige T.A.Z (Temporary Autonomous Zone (1991), koju možete potražiti i prevodu na srpski jezik, u izdanju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Ovakvi primeri co-living inicijativa u velikoj meri su bazirni na tendencijama koje su već opisane, i pružaju nam poglede u neke moguće budućnosti, bilo individualne ili kolektivne. Ukoliko promišljate u ovom pravcu, a preduslov za to je da promišljate uopšte, pravi je trenutak da se inspirišete i iskoristite brojne prirodne vrednosti i neverovatne lokacije koje prirodno okruženje Balkana može da ponudi. A svakako nećete oskudevati u kvalitetnoj drvenoj građi. Od snegom okupanih planinskih vrhova Slovenije, preko bosanskih izolovanih sela i kamenjara, do šuma Stare ili Šar-planine i brojnih “magičnih” lokaliteta širom Šumadije, istočne i zapadne Srbije. Vaš kutak šume, vaša gomila dasaka i vaša koliba iz snova vas već čekaju, samo ih treba pronaći, prvo u sebi i ljudima koji vas okružuju.

Lajkuj:

Komentari:

Ostavite komentar:

Slični članci: