NEOtkriveno: Ski i snoubord staze

Kao turisti istražujemo monumentalne građevine, viševekovne institucije i parkove sa liste mesta koje ne smete da zaobiđete na putovanju; zanimaju nas rasporedi vožnje trajekta i toponimi o kojima smo čitali u prospektima. Pa ipak, biti skoro lokalac znači poznavati puteve kojima se zaobilaze gužve na plažama i taverne u kojima šef kuhinje sprema lokalni specijalitet i posle radnog vremena – to je rezervisano za one koji su spremni da istražuju predele i vraćaju im se neumorno. Ovaj put smo između dva putovanja uhvatili Hanu Piščević, mladu vizuelnu umetnicu koja je pre nekoliko godina vozila snoubord za reprezentaciju. Uz sve što radi za nju je sport uvek tu, a kaže da se napreduje sa ljudima koji voze bolje od tebe. Hanu smo pitali za savete o destinacijama, neobeleženim stazama, a saznali smo i šta sve čini vožnju po snegu posebnim zimskim iskustvom. 

Šta prvo pomisliš kad pomisliš na sneg?

Verovatno duboki sneg tj. powder, zato što mi je to i dalje najlepša stvar, od svega sto sam vozila na dasci. Pre nego što sam počela da vozim u reprezentaciji mislila sam da je dubok sneg ono kad malo skreneš sa staze i sneg ti bude do kolena, a onda kad sam prvi put pošla sa njima shvatila sam da nikad pre nisam vozila powder. Sneg je bio do kukova i kad sam zabola trebalo mi je pola sata da se iskobeljam. Mogu slobodno da kažem da je prvih par vožnji bilo jedno predivno mučenje. Nakon nekog vremena sam osetila kako se to vozi i uživa u powder-u. Još jedna dobra stvar je što tu možeš da vežbaš šta hoćeš, manje-više kako god da padneš biće mekše nego u parku ili na stazi.

Kojim se sitnicama najviše raduješ kada dolazi sezona skijanja/vožnje borda?

Radujem se da, kad se smrznem posle duge vožnje, uletim na Jaram na vruću lepinju sa kajmakom. To je prvo što mi je palo na pamet pa je verovatno i najiskrenije. Pored toga, definitvno se najviše radujem onom prvom osećaju kad posle dužeg vremena ponovo stanem na dasku. Kad se prisetim da je to nešto moje…

Koliko ranije planiraš putovanje? 

Ako idem na Kopaonik samo odlučim tog dana ili koji dan pre, a kad je neka dalja planina u pitanju onda nedelju dve, tri.

Kako uopšte odabrati gde da odeš u moru ponuda, hotela, rizortova? 

U okviru svojih interesovanja i budžeta. Takođe treba odabrati pravi mesec za određeno skijalište, za koji se zna da je obično dobar izbor u tom periodu.

Je li samo zima vezana za skijanje i bord, šta je sa drugim delovima godine?

I leto je poprilično sjajno za sneg. Dva leta sam provela na glečeru u Francuskoj koji se zove Les Deux Alpes, to je selo na visini od 1,650m u blizini Grenobla i pravi je raj za bordere i skijaše. Do staza i snow parka koji se nalaze na 3600m se dolazi gondolom. Snow park je strava jer je veliki i ima po nesto za svačiji nivo, a staze su prostrane i retko ima previse ljudi. U selu leti bude oko 20 stepeni i postoji mali milion aktivnosti koje mogu da se rade osim skijanja. Od vožnje mountain bike-a, paraglajdinga, plivanja u otvorenim bazenima, vožnje skejta, planinarenja, do obilazaka ludih vodopada i divlje prirode. Čak ima i raznih kafića i pabova u kojima petkom i subotom ima žurki. Nekad i ponedeljkom i utorkom i sredom, a bogami i četvrtkom (if you get my point).

O čemu treba najviše voditi računa pri izboru staze? Daj nam neki savet za bezbednu vožnju van obeleženih staza. 

Super je kad je staza široka i dugačka, a što se tiče tih odrednica – da li je plava, crvena ili crna – to često nema veze s vezom. Probaš svaku, vidiš šta ti prija i to voziš.

Što se tiče skretanja sa staze, to je najlepši deo, da istražiš planinu, voziš duboki sneg, uđeš u šumicu, prođeš negde gde još uvek nema drugih tragova skija ili daske.

Situacije u kojima možda to treba izbegavati je po magli, kada si negde gde ne poznaješ planinu dovoljno dobro. I uvek treba obratiti pažnju na drveće i kamenje koje može da ti se nađe na putu.

A na šta obratiti pažnju pri izboru instruktora? 

Za mene je najvažnije da osoba koja me nešto uči ima dobru energiju, da voli to što radi i da zna dobro da objasni i pokaže ono što želi da kaže. Moj omiljeni instruktor za sva vremen, i za bord i za skije, je Boban Glumac. Kad smo bili klinci imao je snoubord kamp na Kopu gde sam naučila kako da učim. Pod tim mislim i na snoubord i na sve drugo u životu. Za klince je strava Kiteloop škola koju drži Miljan Bošković, takođe na Kopu, po meni trenutno jedno od najlepših mesta za odrastanje/neodrastanje.

Otkrij nam neku simpatičnu i povoljnu destinaciju do koje je moguće pobeći (možda čak i kolima) na vikend. 

Austrija je sjajna jer ima toliko mnogo skijališta i toliko mnogo staza gde se može pobeći i zimi i leti, zahvaljujući glečerima. Moja omiljena mesta su Kitztheinhorn, Hintertux, Kaunertal i Mayerhofen. Slovenija je takođe super, mesto koje mi se jako dopalo je Vogel, deo Nacionalog parka Triglav. Tamo je nekako lokalna opuštena atmosfera, lepe staze, mali snowpark i sjajan duboki sneg.

Neki ugostiteljski objekat na stazi koji ti je ostao u sećanju (i zašto). 

Na Kopaoniku Jaram, jer sam tu odrasla i zato što ima najboljih lepinja sa kajmakom. Vučja staza na Karamanu, kad se mnogo smrzneš pa uletiš na vrele ćevape.

Najneobičnije mesto na kom si do sad vozila bord? 

Iza kuće u svom kraju.

Razbij nam neku pedrasudu: bez čega ne izlaziš napolje kada voziš?

Bez moje Shinobi bandane i štitnika za leđa, nikad ne vozim bez štitnika za leđa.

Da li slušaš muziku kada voziš? Otkrij nam neki deo soundtrack-a ukoliko da. 

Da! Pa soundtrack je veliki, ali recimo Stroukse, Kridense i Blek Kiz. Ali kad baš hoću da se nahajpujem, na primer za neki kiker gde moram da pobedim strah, onda Bigija!

Biraš li vožnju solo ili u društvu?

Biram uvek u društvu, osim ako mi baš treba da se iskuliram od svega.

Koju od super-popularnih destinacija preporučuješ bez obzira na turiste? A koju nepoznatu možeš da nam smestiš na mapu potencijalnih mesta za posetiti?

Kitzsteinhorn, Austrija. Bansko, Bugarska.

Da li predlažeš više puta po produženi vikend za vožnju ili dve, tri nedelje posvećene samo snegu? 

Za početnike je bolje otići na duži period, nedelja ili dve, jer kao i za svaki novi sport, kontinuitet je ključ. A za sve ostale i jedno i drugo, kad god se ima prilika!

Mesto na kom si vozila a koje te je posebno iznenadilo pristupačnošču i organizacijom?

Livigno, Italija.

Koja je najluđa stvar koja ti se desila na stazi?

Sve najluđe stvari se uvek dešavaju na Kopu. Pre par godina me je neki skijaš koji se spuštao u plugu na Dubokoj 2 pokupio s leđa i kad smo oboje ustali tražio mi je broj, to mi je bilo dosta simpatično.