NEOtkriveno: Pariz

Kao turisti istražujemo monumentalne građevine, viševekovne institucije i parkove sa razglednica, odakle je zgodno poslati sliku rodbini i kupiti suvenire za prijatelje. Pa ipak, biti lokalac znači znati gde se pije piće nakon posla, kojim putem se zaobilazi gužva i šta prijateljima doneti sa buvljaka – to je rezervisano za one koji u gradovima žive i koji se tim gradovima vraćaju. Kroz Pariz – grad u kojem su živeli, i žive, neki od najvećih umetnika u istoriji, o kojem su pisani kultni romani i eskperimentalne književne opservacije – vodi nas Sonja Bajić, novosadska ilustratorka koja je tokom proteklih godina otkrivala prestonicu Francuske i njenu okolinu: delom kroz šetnje, posao i hranu, a delom kroz ljude i sitnice koji su vidljivi u njenom projektu 100 days of Paris.

Da li je Pariz zaista grad svetlosti? Kako bi ga ti nazvala, u nekoliko reči; ili u jednoj fotografiji/crtežu?

Postoji jedan često tetoviran troslog na ljudima ovde u Parizu koji kaže: Paname. Kolokvijalni naziv za Pariz je… Panama. Navodno, s početka prethodnog veka mnogo radne snage otišlo je iz Pariza da gradi neslavni Panamski kanal. Mladići su se vratili sa hip panamskim šeširima. Ostalo je istorija, i tetovaže.

Pariz je za mene zaista pomična svečanost – grad u kome se uvek uvek i uvek nešto dešava, a ne morate daleko da idete.

Na fotografiji: Sonja Bajić

Imaš li neko omiljeno mesto za koje znaju i svi ti turisti? A neko gde ne primaju turiste?

Jedno od divnih mesta Pariza je Shakespeare and co knjižara*. Ali se morate popeti na sprat! Malo tišine, pogled na Notre Dame. Velika zelena knjiga sa žutim ispisom “Zelda Fitzgerald”. Gore na spratu postoji klavir i uvek na njemu neko svira – a možete i vi ako znate i ako vam je do toga.

Volim i nova “speakeasy mesta”. To su barovi kao iz doba prohibicije, skriveni od pogleda – prođete kroz frižider restorana (Moonshiner) ili pritisnete dugme u praonici veša (Lavomatic) ne biste li ušli u njih.

*Ovde možete naći i knjigu What My Girlfriends Told Me. 

Foto: Sonja Bajić

Preporuči nam knjižare i/ili papirnice iz kojih je nemoguće izaći praznih ruku.

Moja omiljenija knjižara na svetu je knižara u Pompidou centru, u muzeju savremene umetnosti. Druga magična mesta puna knjiga su 0ft blizu trga Republika i Artazart na Kanalu Saint Martin – fasada joj je ofarbana u narandžasto, ne možete je omašiti! Jedno od dobro snabdevenih mesta za umetnički pribor (po istim cenama kao u umetničkim radnjama) je čuvena robna kuća BHV u samom centru, kod Hotel de Ville-a. Katanac na novčanik pre ulaska!

Koliko je najmanje dana potrebno da bi se Pariz osetio?

Mislim da se za 5 dana može mnogo videti, ali verovatno treba 7 da bi uhvatili predah i momente uživanja u gradu uz kafu ili vino. I sir. Ja sam užasan turista koji svuda juri, ali me je Pariz naučio da je okej da sedim i gledam vrane kako se tuku (probajte, odlično je) na Champ de Mars-u.

Two weeks ago we launched our Year of Reading for 100 booklovers. Today there are 5 subscriptions left. Will one of them be for you? **LINK IN BIO** (Photo © Nina Kinkade Gogny  @journaldunereveuse)

A post shared by Shakespeare and Company, Paris (@shakespeareandcoparis) on Dec 7, 2017 at 7:43am PST

Gde pobeći van grada, na jednodnevni izlet?

U park! Kupite baget i stvari za izlet i pravac Bois de Vincennes! Ako ipak želite još istorije – Reims u Šampanji je mesto gde se većina francuskih kraljeva kurnisala, a rezervišite i obilazak ponekog podruma šampanjca (povratna karta je oko 25 evra).

Koji je najpotcenjeniji kvart Pariza, i zašto? A najprecenjeniji?

Mislim da za oba odgovora imam isti: Montmartre. Lokalci ga ne vole jer je uvek gužva, ali ga uglavnom i ne znaju ako ne žive baš u njemu. Čovek se mora zavući u uličice da bi video street art, stanovnike obližnjih zgrada koji prevrću očima i tišinu. Definitivno se ne sme preskočiti i, kad ste već tamo, spustite se do severa 10. arondismana koji je takođe vrlo opušten. Moj omiljeni deo grada je 11. (gde svakodnevni ljudi žive), a onaj u koji nikada ne zalazim 16. arondisman.

Ilustracija: Sonja Bajić

Najbolje prevozno sredstvo za snalaženje po Parizu i otkrivanje grada? Ili su to dva prevozna sredstva?

Autobus broj 69 koji vas vodi od Ajfelove kule tj. Marsovog polja do groblja Pere Lachaise-a. Prolazi kroz jednu dugačku, staru ulicu, a potom se iz njega vide mnogi muzeji i spomenici.

Mnoge stvari se mogu kritikovati u Parizu kada ste tamo deo biocenoze, ali metro nije jedna od tih. Brz je, efikasan i dobro organizovan. I bicikl – imaju rentanje na gradskom nivou pod nazivom Velib. Velib i ja smo trenutno u love/hate odnosu jer ga menjaju i nikako da ga doteraju kao što je bio. Eto – izgleda je to tri prevozna sredstva.

Gde pojesti dobar ručak koji ne košta kao mesečna (beogradska) kirija?

Trenutno je ovde 50 stepeni te bih predlozila Le Niçois za polukuvanu tunu i gaspačo od cvekle. Cafe Mericourt ima odličan sendvič sa teletinom. Beacoup je malo skuplji, ali ima divno meso za hladnije dane.

A kolače kojih nema nigde drugde? 

Najbolje kolače koje sam probala u Parizu sam našla u Café des Musées u ulici Turenne. Kuvar je Japanac i pravi razne fusione-e na temu francuske kuhinje. Oni se hvale da imaju najbolji Boeuf Burgignone u gradu – i stvarno valja – ali bi po meni trebali da se hvale i kolačima! Prava mera šećera, čokolade i krema.

Kroasan-mapa; ilustracija: Sonja Bajić

Park u kojem uživaš, ili možda neko mesto na obali reke.

Palais Royal se uvek čini nekako neotkriven. Vidite gospođe u godinama kako čekaju drugarice sa šeširima i u rukavicama, studente kako sede u prašini i crtaju, ljude koji su tu samo zbog… bivanja tu. Tiho je i čarobno iako je blizu Luvra.

Ilustracija: Sonja Bajić

Koji muzej ne bismo smeli da propustimo, bez obzira na red na ulazu? A koji smemo da zaobiđemo?

Pompidou ako volite savremenu umetnost, Orsay ako ste za vedre boje impresionizma. La Conciergerie i Espace Dali preskočite.

Rendez-vous dans l'Atelier Brancusi ! #LeCentrePompidouVuParVous 📸 : @stinasarapuu – #ConstantinBrancusi

A post shared by Centre Pompidou (@centrepompidou) on Apr 13, 2018 at 1:33am PDT

Prodavnica lokalnih vina i sireva u kojoj ćemo se raspričati sa prodavcem? 

Baron Rouge je nešto kao vinski podrum u prizemlju, blizu Bastilje, i koji ima jeftino a dobro vino i domaće suhomesnate proizvode (francuske paštete/salame/šunke) i sireve. Nista pretenciozno – vino na točenje za poneti (od kog boli glava ujutru), dobro vino na čase za u baru i odlična atmosfera. Konobari su brkati i opušteni i nasmejani. Zavolećete Barona odmah. Što se sira tiče: La Farmette u rue de Montorgueil!

Preporuči nam neki film i/ili knjigu u kojima je Pariz predstavljen verno, a ne samo kao francuski balkoni / galerije / kolači.

Mislim da svako ko voli Pariz mora da pročita – i to obavezno jednu za drugom – Hemingvejevu “Pomičnu svečanost” i Orvelovu “Niko i ništa u Londonu i Parizu”. Stari majstori, aktuelne teme.

Gde u Parizu možemo da sretnemo one koji traže tišinu?

Od Bastilje do Bois de Vincennes postoji park iznad zemlje, na visini otprilike drugog sprata. Zove se Zelena Promenada (Promenade Plantee) i uvek se čini da su tamo ljudi koji znaju da uživaju u prirodi i koji cene svoje slobodno vreme. Divno je i što je jednostavno uređen park, ali se očito vodilo računa o svakoj biljčici – lepo izgleda u svakom godišnjem dobu.

Odvedi nas u jednočasovnu šetnju tebi dragim ulicama i trgovima.

Ja bih krenula od Centra Pompidou – muzeja moderne umetnosti ulicom (rue) Sainte-Croix de la Bretonnerie. Ulica je uska i šarmantna i uvek se u njoj nešto dešava. Razne prodavnice i kafei su sa obe strane. Na kraju ulice bih skrenula levo i odmah zatim desno u najpopularniju ulicu tog dela grada – rue de Rosiers – mirisaće palačinke, falafel i jevrejske pekare (pecivo bez putera). Ako ste gladni obavezno probajte falafel! Nastavila bih pravo do kraja ulice i skrenula u rue Payenne; ako vam se pije kafa Švedski institut je u toj ulici posle ukrštanja sa rue des Francs Bourgeois, a ako bi ste dalje, skrenite desno baš u rue des Francs Bourgeois. Ta ulica graniči 3 i 4 arondisman!

Proći ćete pored muzeja grada Pariza (trenutno u renovaciji) i jednog lepog malog parka pogodnog za čitanje (Jardin de l’hotel de Lamoignon). Nastavite samo pravo i pred vama će se otvoriti čuveni Place des Vosges! Divno mesto za disanje, gledanje ljudi i crtanje. Oko skver-parka postoji mnogo radnjica i galerija, u jednoj od kuća je živeo Viktor Igo, a zavirite i u Hotel Sully. Moja omiljena radnja sa čajem je na tom trgu takođe – Dammann Freres. Ako prođete kroz Hotel Sully izbićete na rue Saint-Antoine – komercijalnu ulicu prepunu radnji i kafea. Levo je Bastilja i desno opet možete da se zavučete u divne ulice Marais-a. Ja vam predlažem ručak na Place du Marche Saint-Catherine!

Ilustracija: Sonja Bajić

Neki pariski boem, pisac, umetnik – koji je ostavio neizbriv trag na ili o ovom gradu.

Invader! Kad se šetate Parizom često srećete mozaike na fasadama u obliku retro Space Invaders. Takvih mozaika ima preko 1000 i postoji aplikacija/igrica za njih – poput pokemon go-a – idete po gradu, fotkate njegov art i dobijate poene. Invader je inkognito – kao Banksy, njegov rad možete naći u 65 gradova širom sveta, veruje da dobra umetnost nije samo u muzejima i definitvno menja lice grada!

Just in time to make a May 68 anniversary tribute ! #mai68 #may68 #paris #beforeAfter

A post shared by Invader (@invaderwashere) on May 31, 2018 at 7:16am PDT

Gde popiti kafu sa pogledom? Može i pogled bez kafe.

Kafu sa pogledom u KB cafe-u (pogled na Sacre Coeur), a pogled sa kafom iznad parka Belleville. KB cafe je i fino mesto za rad. Ako ste ipak za koktel sa pogledom predlažem bilo koje od dva mesta pod nazivom Le Perchoir.

Kojim danima i kojim putevima potražiti dobru svirku u Parizu?

Point Ephemere na Kanalu Saint Martin ima dobre svirke kao i La Maroquinerie na Menilmontantu! Jedno mesto iz vremena kada požarni propisi nisu postojali, i u kome je bilo svirki svako veče, a čiji su koncertni prostor zatvorili tek nedavno – red je da se rahmetli Mecanique Ondulatiore koncertna dvorana ovde pomene. Danas tamo i dalje odlaze ljubitelji svih žanrova muzike.

Foto: Sonja Bajić

Koji okolni gradovi su vredni vožnje vozom?

Pomenuti Reims, zatim Rouen i Amiens – sve gradovi velelpnih gotičkih katedrala. Rouen je poznat po tome što je impresionista Klod Mone nanovo i nanovo crtao njegovu katedralu, u Reims-u ima puno secesije, Amiens je prvi grad u Fransuckoj koji je postao deo UNESCO nasleđa. Svi su divni i šarmantni na svoj način.

De passage à #Rouen, @madamelamoureuse s'émerveille devant la Chapelle d'Aubigné dans l'Historial Jeanne d'Arc… et nous aussi 😍👌 #rouentourisme

A post shared by Rouen Normandie Tourisme (@rouentourisme) on Jul 25, 2018 at 8:55am PDT

Šta je najluđe ili najneočekivanije što ti se do sada dogodilo ovde?

U Parizu stvarno sve može da se desi i čini se da u to veruju sve pridošlice, bilo da su došli u potrazi za inspiracijom, poslom ili iz ljubavi… Upoznala sam sestrića Kurta Voneguta, ženu koja je dizajnirala album Patti Smith, Kolumbijca koji je znao da peva “Tuga, ti i ja” – obradu Crvene Jabuke u izvedbi novosadskog punk benda Mitesers, sestričinu Sonje Marinković… Pariz su za mene ljudi. I sve što oni rade.

Koji je jedini pravi suvenir iz Pariza?

Postoji jedno malo pakovanje soli koje se može kupiti u svakom supermarketu, a koje izgleda specijalno i koristi se samo za dosoljavanje (dakle, ne za kuvanje). To je nešto što dugo traje, lepo izgleda, vrlo je french i uvek će vas sećati na dane odmora.

Ako ste više za uspomene mentalnog tipa – sedite na klupu nekom malom skveru i gledajte ljude, slušajte zvukove i razmišljajte o tome kako vam je u stvari super.