Da li imate preko 18 godina?

NEOtkriveno: Grčka-Peloponez: Argolida, Lakonija, Mani

Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete da nađete na Google Maps-u, ka obalama koje niste videli na razglednicama, na kafu, branč i u muzej koji ne postoje na TripAdvisor-u. Treća stanica: divlji i nežni predeli Grčke.

Kao turisti istražujemo monumentalne građevine, viševekovne institucije i parkove sa razglednica, odakle je zgodno poslati sliku rodbini i kupiti suvenire za prijatelje. Ali, biti lokalac znači znati gde se pije piće nakon posla, kojim putem se zaobilazi gužva i šta prijateljima doneti sa lokalnog buvljaka – to je rezervisano za one koji u gradovima žive i koji se tim gradovima vraćaju; kroz nepreglednu i još nedovoljno istraženu Grčku vodi nas Miloš Ničić: brodom, magistralom, kopnom. Od lokalnih proizvođača maslinovog ulja do visećih mostova u suton.

Šta za tebe predstavlja taj mitologizovan život na moru o kom svi sanjaju? 

Izazov i nagradu, često isprepletane na svakodnevnom nivou. More, kada se pored njega živi, postaje mnogo više od pejzažnog artefakta, more je živo biće od kojeg se očekuje, od kojeg se strahuje i nada, od kojeg se odlazi, ali mu se stalno i vraća; u koje se gleda sa strepnjom i oduševljenjem. More je stalna tema razgovora – od vremena i vetrova, darežljvosti današnjeg ulova i priliva turista, do mesta na kojem se odigravaju najvažnije svetkovine zajednice i putem kojeg se ogleda društvena hijerarhija. Sa morem se razgovara čak i kada ne plovite, ono je totalna društvena činjenica, sveprisutni ambijent obalnih mesta. To je, čini mi se, najznačajnija razlika u odnosu na život u kopnenim gradovima, u kojima su, čak i da postoje, takve prirodne sile urbanizovane i pacifikovane. Život na moru je zapravo život sa morem, a ne (samo) pored njega.

Kom se ostrvu vraćaš, a koje izbegavaš? 

Najradije se vraćam Egeju, koji nudi toliko ostrva, da bi bila šteta prečesto posećivati ista mesta. Ono je vekovima bilo isprepletano mrežama uticaja zavojevača sa raznih strana; jedna od fokalnih tačaka celokupnog Mediterana. Zato su egejska ostrva raznolika – od zelenih Sporada do vetrom razvigorenih, jalovih pejzaža Amorgosa i Folegandrosa, mističnog Tinosa, jednog od najznačajnijih toposa pravoslavnog hodočašća u Grčkoj, do Ikarije, Karpatosa i mnogih drugih. Izbegavam ostrva u Jonskom moru, uprkos nesumnjivim čarima i prirodnim lepotama koje nude; čini mi se da se tamo previse oseća uticaj Mlečana i Italije.

Dar es Salaam

A post shared by Milos Nicic (@finis_africae) on

Odvedi nas u neki restoran sa svega nekoliko stolova, gde ćemo se jedva sporazumeti i jesti odlično. 

Dosta je takvih mesta jer se grčka kuhinja zaista zasniva na što svežijim namirnicama punog ukusa i što jednostavnijoj kulinarskoj obradi. Takva jednostavnost u pristupu gastronomiji otvorila je prostora da se mnogobrojni, decenijama, pa i vekovima stari restorani, taverne, pečenjare, kiosci, kantine i štandovi održe u turbolentnim vremenima sadašnjice. Jedan takav je svakako aščinica Kalamaki u selu Kardamili na poluostrvu Mani, na južnom Peloponezu. U pitanju je mesara koja pravi najukusnije suvlaki štapiće, jagnjeće paidaki zalogaje i bifteki loptice i služi ih u zadnjem dvorištu jednospratnice u kojem je smeštena, do kojeg se dolazi prolaskom kroz celu radnju. Tamo su raštrkani mali stolovi, u hladu maslina, a uveče čkilje niskovatne žaljulje. Lakog sporazumevanja na engleskom nema, niti želje da se udovolje raznorazni prohtevi mušterija, dakle – pun pogodak!

Na kojoj se plaži kriješ tokom i pre sezone? 

Sezonski karakter života je još jedna od karakteristika primorskog života koji se ne može osetiti u zemljama koje nisu suštinski upućene na more i turizam. Čak i kada ne živite na obali, u Grčkoj se kretanje stanovništva ka primorskim destinacijama, što zbog posla, što zbog razonode, snažno oseća. Još snažnije se oseća vakuum koji nastane nakon sezone. Uprkos tome, moguće je naći uživanje na plažama koje su i sjajne i poznate, ali i na onim za koje znaju samo lokalci.

Stoga, dve preporuke – Voidokilia, plaža iznad Pilosa na zapadu Peloponeza koja je uklještena između slatkovodnog jezera i napuštenog zamka na uzvišenju, pa kome nije samo do čitanja na plaži, ima šta da istražuje i fotografiše. Druga je jedna od mnogobrojnih uvala koje se nalaze u podnožju litica između Porto Carrasa i Toronija, na poluostrvu Sitonija. Kod Grka važi izreka “Σαν τη Χαλκιδική ΔΕΝ έχει (nema mesta kao što je Halkidiki)” jer ga zbog prirodnih lepota izrazito uvažavaju i rado mu se vraćaju. Kod nas je, zbog čestih poseta i turističkih gužvi u sezoni ponekad zanemaren, mislim nepravedno.

Egej (foto Danica Jović)

Koja je najveća predrasuda o grčkoj obali? 

Da se završava jednom zamišljenom linijom kod Skopelosa i Skijatosa, obuhvatajući Olimpijsku regiju, Tasos i Halkidiki i s druge strane Lefkadu i susedna ostrva. Grčka je 12. zemlja po dužini obala na svetu, što je u odnosu na veličinu zemlje čini jednom od najrazuđenijih, a kroz Egej i njegova ostrva najdostupnijom. Istražujmo je.

Peščane ili stenovite plaže? I gde da ih nađemo? 

Stenovite, bez mnogo razmišljanja. Kontakt sa morem, primorjem i prirodom je, barem za mene, mnogo intenzivniji na stenju, nego na pesku, stalno se mora pregovarati i prilagođavati. To mi je od plaže važno – od plime i oseke, prirodnog hlada i zalaska sunca, do mesta gde okačiti torbu i kako ući u vodu. Ujedno, ne volim nošenje suncobrana na plaže, zabadanja i ograđivanja kamenjem, pažnje da ih vetar ne odnese ili neko zakači, pa mi ni sa te strane pesak nije potreban. Nalazimo ih svuda, ali posebne su Papafragas i Sarakiniko na ostrvu Milos, Amanzoe (Argolida), Limeni (poluostrvo Mani) i plaža vizantijskog grada Monemvasia, koja je izrazito uzana i nad kojom se uzdižu zidine grada, pa kada plivate na leđima prvo vidite bedeme, zatim se otkrivaju kupole i krovovi, onda brdo i šanac i na kraju crkva na samom vrhu te ogromne stene u kojoj je grad pre više od milenijuma uklesan.

Najbolji giros koji si probao duž mora? 

Giros je najbolji na severu i na kopnu; kako se spuštamo na jug, sve je lošiji i manji. Najbolji koji sam jeo je u Solunu, u ulici Antigonidon i zove se Express food. Na moru je to Masa, na južnom izlasku iz Nikitija, a na ostrvima Kai Kremmidi na Hidri.

Kai Kremmidi

Gde da kupimo lokalno vino i maslinovo ulje? 

Direkt od proizvođača. Najbolji način je da nađete prodavnicu, lokalnu bakalnicu i upratite ko je vlasnik; pitate za preporuku i uputite se na izvorište. Nekada je to malo teže izvesti u turističkim mestima, zato probajte u onim selima koja prolazite da biste došli do destinacije. Masline takođe, ako ste na Peloponezu, naročito. Recite da imate nameru da nosite proizvode sebi i ukućanima u matici i da se radujete da podelite ukuse Grčke sa svojom porodicom i prijateljima; osiguraćete najbolje proizvode.

Koje bi antičke lokalitete trebalo posetiti, a koji su precenjeni? 

Svakako antički teatar u Epidavrosu, naročito tokom trajanja letnjeg festivala, kada se na bini i gledalištu starom više hiljada godina igraju antički komadi, napisani upravo za tu scenu. Svakog petka i subote tokom leta se izvode predstave Aristofana, Eshila, Sofoklea, Euripida i drugih, što je nezaboravno iskustvo u peloponeškim brdima.

Kompleks u Delfima je takođe sjajno videti, ne samo zbog materijalnih ostataka, već celokupnog prirodnog ambijenta u kojem se nalazi. Hram Posejdona na rtu Sounio u suton. Precenjeni su svi lokaliteti kada upeče zvezda, tada ništa nije vredno sunčanice i nesvestica.

Šta postoji samo u Grčkoj, i nigde drugde?

Svetlost i bougatsa. Svetlost je poseban fenomen u Grčkoj, sunce koje očigledno pod jedinstvenim uglom obajsjava tu zemlju i njeno more, otvarajući je prema svima, istovremeno je zadržavajući jedinstvenom. Svetlost je i fizički i duhovni fenomen, kao što je φως, višeznačna reč. Jedan od najjačih motiva u delima grčkog nobelovca Nikosa Kazantzakisa je baš ta mnogostruka svetlost.

Bougatsa je pecivo koje se pravi od puterom oblaganih kora i puni sirom ili mesom ili kremom od vanile. Vanil varijanta, koja se pospe prah šećerom i cimetom, uz gorku kafu ili frappe čini izuzetan i lokalcima omiljeni doručak.

Bougatsa (foto Danica Jović)

Koja je morska magistrala najbolja za vožnju u sumrak? 

Most Rio-Antirrio, iz pravca Patre ka Nafpaktosu. Čudo je mostogradnje, najduži je viseći most na svetu, a povezuje Peloponez sa kopnom.

Kuda ići brodom, a kuda kolima? Možda nekuda i – peške? 

Brodom ići svuda. Mediteran je more koje spaja, za razliku od Atlantika koji razdvaja, a te spojnice su prvo premrežene barkama. Egej je posebno pogodan za plovidbu jer nudi sijaset naseljenih i nenaseljenih ostrva i dovoljno saobraćaja da bude i zabavan i bezbedan za krstarenje.

Sunsetland #greece

A post shared by Milos Nicic (@finis_africae) on

Kolima, ukoliko su izdržljiva ili idealno 4×4 od Monemvasije do Nafplia preko priobalnih brda i mesta Leonidio i Tiros. Penjući se od nivoa mora u brda primećuje se drastična promena u vegetaciji, palme nestaju, zatim oleandri, pa i kantarion predaje vetru jalove poljane, na kojima su postavljene elektro-vetrenjače. Sjajne rute se mogu proći planinom Tajgetos, po sredini Peloponeza i usput nabaviti svež origano, sa sve štapovima biljke za čaj.

Peške kroz uzana ostrvska jezgra Hidre i Schoinoussa-e, srednjevekovnu Monemvasiju, kao i kroz čuvenu kritsku klisuru Samaria. Ali pre svega, peške kroz lokalne pijace koje se održavaju jednom nedeljno u lokalnim mestima duž obala. U mestu Ermioni, na Argolidi je svakog četvrtka tik uz more.


Koji morski specijalitet moramo da probamo? Od predjela do poslastice. 

Meni je omiljeno predjelo Skoubri kapnisto – dimljena skuša u maslinovom ulju sa lukom. Nigde drugo nisam jeo tako ukusnu dimljenu, a svežu ribu. Htapodi – oktopus u ulju takođe. Lokalni sir zapečen ili na grilu, zavisi gde ste. Haloumi ili feta su sjajni. Čips od tikvica (kolokithakia).

Crni risoto od sipe ili astakomakaronada – linguini sa jastogom. Poneki ražnjić sa gamborima. Bela riba dana – lavraki, tsipoura, šta je zaista sveže.

Dezert je često voće koje dođe gratis na astal. Ipak, zavirite u meni i ako ima karidopita (kolač od oraha u sirupu sa sladoledom od vanile) ili galaktoboureko (kolač sa grizom i sladoledom od vanile), naručujte!

Foto: Danica Jović

Pogled za razglednicu, a koji nije završio ni na jednoj još uvek? 

Kraj evropskog kopna kod svetionika na rtu Matapan (Tainaro na Grčkom). Vredno svakog kilometra vožnje.

Šta je za tebe zaista posebno u Grčkoj; zašto joj se vraćaš? 

Ljudi i jezik. Grčki je zaista izražajan; ima velike razlike između jezika koji se koristi u svakodnevnoj komunikaciji i književne/visokoparne verzije. Ipak, životnost ljudi se savršeno ogleda u dinamici tog jezika, barijere nisu stamene i često se ti nivoi pomešaju. Meni to zaista prija. Vraćam joj se zbog tih ljudi, izgleda.

Atina

Koji morski gradovi su te oduševili i šta u njima voliš? 

Solun, Kavala, Atina, ako govorimo o pravim gradovima. U pitanju su megalopolisi, svaki svoje veličine, ali beskrajne dubine, u kojima se prepliću naslage nasleđa i prirodnih uslova. Antičko, vizantijsko, otomansko i savremeo postoje u neposredovanom kontaktu sa živim svetom, ti gradovi nisu muzeji na otvorenom, već suprotno – jedna od najživotnijih mesta u Evropi. Kavala – Imaret i muzej duvana, Solun – Ergon gastronomski biser, bougatsan u restoranu Estrella, Atina – trčanje u zoru na stadionu Kallimarmaro, celokupno sagrađenom od mermera.

Predloži nam nešto dobro, što ne možemo ni da zamislimo.

Vašari (panigiri – πανηγύρι) u grčkim selima na dan sveca zaštitnika mesta. Veličanstvene lokalne proslave koje počinju u porti crkve ili oko nje u suton, u kojima učestvuje celo mesto i mnogobrojni gosti. Uz raznu hranu koja se sprema na licu mesta, omladinu koja raznosi hladna pića među stolovima u kesama sa ledom, grčku narodnu muziku, neprestani ples i neskriveno gostoprimstvo i želju domaćina da im se pridružite u slavlju, ove svetkovine su najlepši deo svakog leta.

Lajkuj:

Komentari:

  1. Biljana Kocanovic says:

    ДИВНО, ХВАЛА НАЈЛЕПШЕ!!!

Ostavite komentar:

Slični članci: