NEOtkriveno: Budimpešta, Beč, Ljubljana

Kao turisti istražujemo monumentalne građevine, viševekovne institucije i parkove sa razglednica. Pa ipak, biti lokalac znači znati gde se pije piće nakon posla, kojim putem se zaobilazi gužva i šta prijateljima doneti sa buvljaka – to je rezervisano za one koji se gradovima vraćaju. Stefan Jovanović i Barbara Jovanović su prijatelji sa klase na novim likovnim medijima novosadske Akademije umetnosti, te smo ih pitali o mestima koja ih iznova osvajaju u Beču, Budimpešti i Ljubljani. Barbara je vičnija autrougarskoj strani mape, dok je Stefan upoznatiji sa najzapadnijim gradom bivše Jugoslavije; ukoliko imate slobodan produženi vikend pred sobom (a uskoro će nam i zvanični praznici omogućiti jedan neradni ponedeljak) predlažemo da zapišete savete, sednete u kola i krenete na put.

Budimpešta

Zbog čega se iznova vraćaš ovom gradu? 

Pored impozantne arhitekture i neverovatne energije koju Budimpešta ima, ovaj grad pre svega nudi komfor. Možete da očekujete lagodnost i lepotu evropskih gradova, ali uz znatno manji trošak. Kada se nalazite daleko od svog grada, Budimpešta pruža taj poznati osećaj doma.

Odvedi nas u šetnju koja ne traje duže od sat vremena, pored tebi dragih toponima. 

Peštanski deo grada je savršen za laganu šetnju, neće vam trebati puno vremena i energije da obiđete najbitnije spomenike (za razliku od Budima, koji je vrlo brdovit deo grada). Metro je jednostavno rešenje kojim ćete sačuvati i vreme i noge. Ako imate samo sat vremena, predlažem da ostanete u Pešti – sa početnom tačkom u nekom udobnom kafiću sa kvalitetnom kafom. Pre jutarnje kafe i kolača u kafiću Magvető se nisam upuštala u duže šetnje.

Nakon neophodne doze kofeina, velike su šanse da će vas put odvesti ka poznatoj Váci ulici – uspešno izbegavajte sve prodavnice i divite se arhitekturi. Ova ulica vodi ka Vörösmarty trgu, na kojem se održavaju Bozićne pijace i ostali bitni dogadjaji u toku godine. Štandovi sa tradicionalnim poslasticama su uvek otvoreni (predlažem da zgrabite jedan lángos, za svaki slučaj). Ovaj trg je na samo nekoliko minuta hoda od Dunava. Prošetajte se uzduž reke do trga Kossuth Lajos na kojem se nalazi velelepna zgrada Parlamenta.

Postoji li neki divan park, koji nije obavezan na turističkoj mapi? I koji bi rado sama odabrala za piknik. 

Mali park u sklopu botaničkog vrta Univerziteta Eötvös Loránd je udaljen od centra grada i nalazi se odmah pored Természettudományi Múzeum (Madjarskog Prirodnjačkog Muzeja). Leti uživajte u parku, zimi istražujte unutrašnjost botaničke bašte.

Budimpešta je puna očuvanih, autentičnih starih ćoškova i ugostiteljskih objekata. Koji su tebi najdraži?

Ervin Szabó biblioteka je najbolja lokacija koju sam otkrila ove godine u Budimpešti. U ovoj novo-baroknoj palati se nalazi jedna od najlepših i najbolje očuvanih biblioteka u Evropi. Ova biblioteka se ne pojavljuje često u turističkim vodičima jer je lako promašiti njen najbitniji deo – potpuno očuvane gornje spratove biblioteke iz 19. veka koji su sakriveni iza prva tri renovirana sprata biblioteke koji izgledaju vrlo jednostavno.

Preporuči nam neku antikvarnicu, ili radnju sa neobičnim izborom sitnica. Možda i knjižaru sa internacionalnim naslovima. 

Ako ste u potrazi za skrivenim dizajnerskim prodavnicama u kojima ćete morati da upotrebite svu samokontrolu koju imate, posetite Stilshop i Blacklist. Za retro sitnice i krpice, Szputnyik shop K-22 je najbolji izbor.

Kakvi su ljudi u Budimpešti? Ispričaj nam neku neočekivanu anegdotu. 

Ljudi u Budimpešti su vrlo iskreni u interakciji sa ljudima koje ne poznaju – nije lako navići se na činjenicu da nije nepristojno da ti se osoba sa kojom započinješ razgovor ne nasmeje, onako prijateljski kako smo mi navikli. U početku sam napravila grešku i pretpostavila da su možda malo mrzovoljan narod, međutim kod njih prosto ne postoje prenaglašeni načini iskazivanja emocija u svakodnevnoj interakciji. Jedna od radnica supermarketa koji se nalazio u blizini stana u kojem sam odsedala, iako vrlo nezainteresovana da odreaguje na očekivano prijateljski način, saopštila je svojoj koleginici da je “ona simpatična devojka opet ovde”, misleći da je neću razumeti na mađarskom jeziku. Pre toga sam bila ubeđena da je izuzetno nervira moje postojanje.

Koja su javna kupatila/banje impresivne, a možda ne toliko poznate sajtovima sa top listama? 

Banje poput Gellért i Szechenyi Gyógyfürdő su jedne od najpoznatijih i nećete pogrešiti ako se odlučite za njih. Manje termalne banje verovatno imaju manji broj posetilaca, ali nemojte očekivati da će vas enterijer oduševiti kao kod malopre pomenutih. Higijenski standardi često nisu na nivou većih banja u gradu, ali sam sigurna da mogu da se pronađu primeri manje poznatih banja koje su pristojne poput Dandár koja je udaljena od centra grada.

Szechenyi Gyógyfürdő je ubedljivo najinteresantnija, naročito u toku zime kada možete da šokirate organizam pretrčavajući iz jednog toplog bazena u drugi dok ste u otvorenom dvorištu banje. Upravo zbog ovakvih aktivnosti nemam fotografije iz ove banje.

Gde si jela najbolju lokalnu hranu? U stvari, šta obavezno probati (osim gulaša)? 

Kao neko ko je odrastao uz jela Mađarske nacionalne kuhinje, nije me lako impresionirati (u fazonu “Moja baka to ume bolje da napravi”). Budimpešta je turistički grad i nije lako pronaći restorane koji se zaista drže tradicionalnih recepata i običaja. Ako ste u potrazi za takvim, uvek proverite da li na svim stolovima ima tanjirić sa ljutim papričicama – siguran znak da je to tradicionalni mađarski restoran. Ne postoji jelo koje bih izdvojila pre drugih – u sve se stavlja velika količina paprike, luka i ponekad vas iznenade cimetom (da, čak i u slanim jelima!) Za vegetarijance, nažalost, nema puno izbora (vegani nek ne pokušavaju). Budimpešta je moderan grad sa fantastičnim restoranima svetskih kuhinja, tako da se nemojte zaustaviti na tradicionalnoj.

Što se tiče slatkiša, Dobostorta je verovatno najpoznatiji kolač ali, kao pravi lokalci, treba da znate da je jedan od tradicionalno najcenjenijih kolača Rigó Jancsi (probaj da saznaš “origin story” ove poslastice). Ako primetite štand koji prodaje čuveni Kürtőskalács (“dimnjak kolač” kako to Novosađani kažu), obavezno zgrabite jedan sa cimetom i šećerom. Nema potrebe za dodacima poput sladoleda i preliva od čokolade koji su tu isključivo da privuku turiste.

Koje kulturne prostore (institucionalne ili ne) preporučuješ? 

Kada posetite Budim i njegov zamak, obavezno svratite u Magyar Nemzeti galeriju – iako je tvrđava prepuna turista u bilo kom delu dana, retko ko zapravo obilazi galeriju. Ona sadrži najveću javnu zbirku koja dokumentuje razvoj likovne umetnosti u Mađarskoj. Deo grada po imenu Budafok je odličan početak za istraživanje savremene umetničke scene Budimpešte. Posetite Budapest Art Quarter, izložbeni prostor umetničkog kolektiva koji redovno izlaže radove domaćih i gostujućih umetnika.

Gde je najbolji budimpeštanski klabing? 

The Ruin Pubs nude zaista magično iskustvo, na odličnoj lokaciji u gradu (van centra = cene nisu visoke) sa jedinstvenim, potpuno otkačenim enterijerom. Da, prepuno je turista i da, zgrada se definitivno raspada. Alkohol, odličan fast food i dobra muzika.

Beč

U gradu za koji neki kažu da liči na tortu, gde zaista jesti dobre kolače? 

Ako ste u potrazi za tradicionalnim tortama i kolačima, predlažem da se prošetate van centra grada, što dalje od precenjenih poslastičarnica koje su večito prepune turista. Uvek posmatrajte gde idu lokalci, oni znaju najbolja mesta.

Ukoliko vam je neophodna doza šećera i kafe dok istražujete centar, svratite u čuveni Café Hawelka u blizini Stephansplatza. Uz očuvani originalni enterijer kafića iz 1939. godine, nećete pronaći jelovnik već vas konobar obaveštava šta imaju u ponudi. Nećete pogrešiti ako se odlučite za šoljicu tradicionalne kafe i “buchteln” punjenu džemom od šljiva, po originalnom receptu Leopolda Hawelke.

Razbij nam neku predrasudu o Beču. 

Mislim da uspešno prevazilazimo uverenje da se bilo koja nacija može opisati stereotipima. Međutim, iako nisam videla nikoga kako šeta okolo u lederhoznama, ponekad imam utisak da su šnicle glavno i jedino jelo u tradicionalnim restoranima. Jedan od retkih stereotipa koji se ispostavilo da je istinit – osoblje u kafićima i restoranima ume da bude vrlo suzdržano i hladno. Naravno da će vam pomoći oko svega što vas interesuje, ali neće izgledati naročito srećni što to čine. Navići ćete se.

Svi već znaju gde je sniman čuveni Lanklaterov film Before Sunrise. U kojim mestima sa zanimljivom atmosferom ti piješ kafu? 

Nisam zavisnik od kofeina, već od atmosfere i osećaja koji pružaju ušuškani, eklektični kafići. Kad god sam u blizini Burggasse ulice, nađem razlog da svratim u istoimeni kafić, Burggasse 24. Uz pucketajući plamen ognjišta i interesantan neusklađen nameštaj, osećam se kao kod kuće (ako zamislimo da moja kuća ima sveže torte, kolače i neverovatnu kafu.) Osoblje je uvek nasmejano, prijateljski raspoloženo i nikome ne smeta ako se previše unesete u knjigu ili radite na laptopu pa “slučajno” ostanete u kafiću po par sati.

Još jedan od favorita – phil – hibrid kafića i knjižare, sa enterijerom koji je namenjen za udobno čitanje knjige uz kafu i domaće kolače. Sve knjige koje su na prodaju mozete da čitate dok sedite u kafiću (dostupan izbor knjiga i na engleskom jeziku). Ljubitelji filma mogu da posete njihov drugi kafić, philiale, koji gleda na bioskop iz 1960. godine u blizini Stadtparka.

U koji bi se muzej najradije sakrila od kiše? 

Muzej Moderne Umetnosti (Mumok) najčešće posećujem – pored inovativnih tematskih izložbi i neverovatne kolekcije umetnosti 20-og veka, ova galerija me uvek oduševi svojih slobodnim duhom i akcentom na interaktivnu umetnost. Godišnja karta za osobe ispod 27 godina je samo 15e.

Nakon obilaska Museumsquartiera, produžite ka Naturhistorisches i Kunsthistorisches Museum – nikako ne propustite priliku da ih posetite. Muzej Primenjene Umetnosti (MAK) nudi slobodan ulaz svakog utorka posle 18h, a veliki broj muzeja je moguće posetiti bez ulaznice svake prve nedelje u mesecu.

Ne treba zaobići neke od interesantnih primera Bečke savremene umetničke scene i samostalne izložbene prostore poput Improper walls i Bäckerstraße 4, koji pružaju priliku mlađim umetnicima i studentima.

Beč bije glas da je skup za kupovinu. Preporuči nam nešto suprotno: second hand, buvljak, pijacu. 

Kao podršku protiv jednog od najštetnijih globalnih fenomena “brze mode”, bacite se u potragu za odećom u second hand prodavnicama kojih u Beču ima na svakom koraku. Pored poznatog lanca Humana gde možete pronaći interesantne komade po smešno niskim cenama i Carla, koji prodaju i second hand nameštaj, obavezno se prošetajte Naschmarktom subotom prepodne kada prodavci iznesu svu robu. Na jednom štandu ćete pronaći antikvitete visoke vrednosti, na drugom retro majice za nestvarno nisku cenu. Cenkanje je dozvoljeno.

U kom delu grada najviše uživaš, i zašto? 

Kada mi se besciljno šeta, uvek idem u Neubaugasse četvrt koja se nalazi u 7. okrugu. Ova živahna četvrt je prepuna šarmantnih prodavnica, restorana i koncept kafića koji posećuju lokalci. Duž glavnih ulica ove četvrti se stalno pojavljuju novi pop-up restorani koji pokušavaju da unesu inovacije u Bečku kulinarsku scenu – ali po pristupačnim cenama. Prvobitno dom mnogih Bečkih fabrika svile, Neubaugasse je trenutno jedan od najmodernijih delova grada.

Postoji li neka arhitektura/trg/ulica kojoj se posebno diviš? 

Kada pričamo o arhitekturi Beča, biću večiti turista koji ne može da odoli spoju gotičkog i romaničkog stila Naturhistorisches i Kunsthistorisches muzeja u Maria-Theresien Platz. Posebno bih izdvojila ulicu uzduž Naschmarkta, jedne od najinteresantijih otvorenih pijaca u Beču – biće vam teško da razgledate štandove sa svežom hranom i tradicionalnim jelima pored takve arhitekture. Lako ćete prepoznati karakteristične floralne motive art nouveau stila po kojem je poznat Otto Wagner. Dvorište Universität Wien je odlično mesto za opuštanje uz neverovatnu arhitekturu.

Jesu li neki bioskop ili pozorište prijateljski nastrojeni prema onima koji ne govore nemački? 

Nisam oduševljena činjenicom da se u Austriji sve sinhronizuje na nemački jezik (čik probaj da pogledaš celu epizodu “Friends” serije na nemačkom), ali postoje bioskopi u kojima se puštaju isključivo filmovi na engleskom, poput Artis Cinema. Znatno je manji od ostalih bioskopa, ali se nalazi u prelepom delu grada i ulaznice nikada nisu rasprodate (idite ponedeljkom kada su karte u pola cene!). Ukoliko više uživate u pozorišnim izvedbama, pregledajte repertoar Vienna’s English Theatre. Moram priznati da izbor zaista nije velik, ali uvek ima manjih pozorišta sa raznolikim programom koji redovno održavaju produkcije na engleskom jeziku. Većina predstava na engleskom je u saradnji sa ekipom iz Open House Theatre.

Da imaš samo dva sata u Beču, gde bi ih provela? 

Sunčajući se na travi u Volksgarten park, uz kuglu sladoleda od kestena iz veganske poslastičarnice Veganista.

Bečki festival i/ili događaj koji bi trebalo posetiti. 

Filmski festival Viennale je upravo počeo – program je fantastičan!  Većina turista obiđe gradske muzeje umetnosti, dok Art Vienna festival predstavlja izbor savremene umetnosti Bečkih privatnih galerija. Pored umetničkih festivala, preporučujem kulinarske festivale – ne samo zbog prilike da probate tradicionalnu i raznovrsnu hranu, već zbog atmosfere koju ti festivali stvaraju. Festivali poput The Genuss, Veganmania (ne, nije samo za vegane, ima za svakoga po nešto) i Craft Beer festivala se obično održavaju u letnjim mesecima, tako da su odličan izgovor za druženje uz dobru hranu. Kad već uživamo u letnjim večerima, posetite i Frameout bioskop na otvorenom koji se održava u Museumsquartier.

Ljubljana

Zgrada (ili više njih) koje te iznova impresioniraju u ovom gradu. 

Mislim da mi se po arhitekturi najviše dopada Trg Republike. Čini ga dosta velik i skoro potpuno prazan prostor i sa jedne strane tu ravninu kontrasno prekidaju dva nebodera. Idejno rešenje trga uradio je Edvard Ravnikar, arhitekta čije sam ime nebrojeno puta čuo slušajući tuđe razgovore o arhitekturi grada dok sam bio tamo. Na obodu trga ima par skulptura i zgrade koje ga okružuju ne mogu ni blizu da se uporede sa ta dva nebodera koji izgledaju još monumentalnije pored tolikog praznog prostora.

U kojim umetničkim prostorima možemo da otkrijemo istoriju lokalne scene, ali i zanimljiva mlađa imena? 

Impresioniralo me koliko je aktivna Ljubljanska scena i koliko sama za sebe deluje organizovano i dobro podržano. Mesta koja su mi se najviše dopala su DobraVaga, galerija koja je na super mestu i čija me kolekcija fanzina baš zabavila. Ravnikar galerija mi se dopala prostorno i prateći njihov sadržaj na Instagramu, vidim da im je program baš dobar. Aksioma je galerija za koju mi je odmah rečeno da je više orijentisana ka novomedijskoj umetnosti i super mi je da postoji i takav prostor. Muzej savremene umetnosti je takođe sjajan prostor i ima veoma dobru stalnu postavku. Međutim, kao nekog koga od svega možda najviše zanima grafika i štamparstvo, moj favorit je MGLC koji, osim što je prostorno veoma impresivan, potpuno potvrđuje da je Ljubljana jedan od važnijih gradova za grafiku na Balkanu.

Šta te najviše iznenađuje u vezi sa Ljubljanom? 

Pored gorepomenute jake kulturne aktivnosti, najviše me iznenadila smirenost koju može da ima glavni grad jedne države. Ni u jednom trenutku nisam osetio neku napetost koju često veliki gradovi donose. Naravno, Ljubljana je relativno mali grad u poređenju sa drugim balkanskim glavnim gradovima ali svakako mislim da je njen mir jedinstven. On nije utemeljen u praznim ulicama i nedostatku ljudi, naprotiv, Ljubljana ima mnogo turista i često su ulice prepune. Taj mir mi deluje kao prosto proizvod neke generalne zadovoljnosti ljudi koji tu žive.

Gde otići na dobru svirku? 

Kino Šiška mi se čini kao najbolji prostor za to. Nažalost, bio sam samo na jednoj svirci tamo ali budući da pratim njihovu aktivnost već neko vreme, znam da bih otišao na skoro svaku svirku koju si imali jer imena koja dovode često ne sviraju nigde u okolini. Mesto na kojem ste mogli da čujete i Tame Impala i Death Grips, mislim da to dovoljno govori.

A gde popiti baš dobru kafu? 

Mesta koja bih preporučio su Magda bar i Pritličje. Pritličje je lokal u koji biste možda otišli da radite, a Magda je možda više mesto koje biste posetili radi druženja, iako sam siguran da može i obrnuto.

Šta turisti mahom fotografišu, a zbog čega ti misliš da treba posegnuti za telefonom/fotoaparatom? 

Šta turisti ne fotografišu? Siguran sam da najviše fotografišu mostove na Ljubljanici, konkretno Zmajski most, i stari grad. Verovatno zavisi od senzibiliteta i šta ko prvo primeti. Što se mene tiče, meni je u početku bilo malo i teško fotografisati u Ljubljani jer je u nekim momentima grad delovao toliko uređeno i na mestu da mi prosto ništa nije previše odskakalo. Naravno, ovo je kompliment za grad, ali činjenica je da to dosta smanjuje šanse da naletiš na neki bizaran prizor ili nešto na nekom mestu što ne bi možda trebalo da je na tom mestu, ako mogu tako da kažem.

Kino Šiška

Šta ukusno možemo pojesti sa nogu? Ili gde popiti nešto dobro usput?

Nisam baš najbolja osoba za ovo pitanje jer ja gotovo uvek odigram na sigurno i pojedem picu ako znam da ću jesti usput. Dosadno. Čuo sam da moji prijatelji jedu u Abi Falafelu, a i da se noću u povratku iz izlaska jede burek (Olimpija kod Bavarskog Dvora).

Ljubljana je na mapi najzapadniji grad bivše Jugoslavije, je li takav osećaj i kada hodaš kroz nju? 

Rekao bih da jeste. Od prvog dolaska mi se atmosfera u gradu činila dosta drugačijom nego u drugim gradvima bivše Jugoslavije. Nisam u startu mogao da lociram zašto ali mi je vremenom ta razlika postala sve očiglednija. Kad to kažem, ne mislim ni da je bolja ni da je gora, samo bih rekao da nema taj balkanski mentalitet na koji smo mi možda navikli. Za nekog je to mana a za nekog prednost. Naravno, životni standard je prosto mnogo bolji i to je dosta očigledno. Ljudi deluju zadovoljnije. Video sam predsednika Slovenije dva puta na ulici! Mislim da i to dosta govori. S druge strane, ako uzmemo ‘najzapadniji’ kao geografsku odrednicu, onda mislim da je to njena velika prednost. I more je tu i Alpi su tu.

Neki razgovor sa lokalcem/lokalcima koji te je naterao na razmišljanje. 

Uglavnom su to bile teme upoređivanja sličnosti i razlika života u Srbiji i Sloveniji. Prijali su mi razgovori sa nekim mlađim umetnicima koji žive u Ljubljani i koji su uspeli da nađu sebi mesto u tom sistemu. Delovalo je baš da su zadovoljni kulturnom scenom, kako alternativnom tako i državnom.  Retko bih čuo kukanje i nezadovoljstvo i gotovo svi razgovori bez tih činioca su odmah mnogo produktivniji.